|
IZBOR IZ STRANE �TAMPE, AGENCIJA, RADIO I TV
STANICA
Balkanpeace - Toronto
KOSOVO: LJUDSKA PRAVA I SUDBINA RASELJENIH LICA
(V)
Alvaro Gil-Robles,
komesar za ljudska prava
Strazbur, 16. oktobra - j. Uslovi u zatvorima UNMIK-a
104. Moj tim i ja posetili
smo dva od sedam zatvora na Kosovu kojima rukovodi UNMIK. Na�e posete, koje su do�ekane u otvorenom
i kooperativnom maniru, nisu
predstavljale punu inspekciju. Zbog toga �u se ograni�iti na to da dam samo nekoliko primedbi o prvim
utiscima, ne pretenduju�i na
iscrpan prikaz. Zelim da dodam da mi se �ini da je, uprkos problemima koje jo� uvek treba re�iti,
UNMIK zatvorskom sistemu na
Kosovu doneo ogroman napredak u pore�enju sa situacijom koja je zate�ena kada je do�ao.
105. U zatvoru u Pri�tini
glavni problemi koje sam uo�io bili su: potpun nedostatak sportskih objekata (postoje zapravo
samo dva prostora za �etnju,
suvi�e mala za zatvorenike osu�ene na duge kazne), nedostatak zna�ajnijih rekreativnih i
rehabilitacionih aktivnosti,
kao i �injenica da pritvorenici nisu odvojeni od
osu�enika.
(...)
Neue Zuercher Zeitung - Cirih
ULOGA AGRARA U
PRO�IRENJU EU
*Uo�i po�etka samita EU u �etvrtak u Briselu
francuski predsednik �irak i nema�ki
kancelar �reder postigli su principijelnu saglasnost oko spornog pitanja finansiranja agrarne
politike nakon pro�irenja EU.
Shodno tome i nove �lanice primi�e direktne subvencije za agrar* Brisel, 24. oktobra - Pesimisti koji su predvi�ali
neuspeh samita EU u Briselu
mozda nisu bili u pravu. Nakon �to su se sreli licem u lice u jednom briselskom hotelu, francuski
predsednik �irak i nema�ki
premijer �reder su u �etvrtak saop�tili da su se saglasili oko klju�nog pitanja finansiranja
neophodnog za okon�anje
pregovora o pro�irenju EU.
(...)
L'Express - Pariz
NEMA�KA JE U
PRAVU
Bernard Guetta
Pariz, 17. oktobra
- Hajde da rezimiramo. Krvoproli�e u Indoneziji �e oja�ati ameri�ku odlu�nost da se obra�una
sa Sadamom. Pre, za vreme i
posle rata teroristi�ki napadi �e u�estati i iz toga slede dve hipoteze. Po jednoj, Sjedinjene
Drzave �e ostati u Iraku
koliko god bude potrebno, veoma dugo, sa ciljem da preoblikuju i stabilizuju ovaj region. Po
drugoj, one �e vratiti svoje
vojnike �im Sadam bude oboren, a �itav Bliski istok �e ubrzo posle toga zapasti u trajni haos.
U oba slu�aja, Evropa je
strana koja gubi. Ili �emo morati da zivimo sa anarhijom koju �e Amerika ostaviti na na�im granicama
ili �emo, pak, biti suo�eni
sa jednim trijumfalnim carstvom koje �e biti u polozaju da nametne svoje ekonomske interese i da vlada
svetom kao
gospodar.
(...)
RFI - Pariz
KOLIKO KO�TA UJEDINJENJE
Nikola Guljevatej/ Milo� Lazin
Pariz, 24. oktobra
- Pro�irenjem Unije na deset novih �lanica s istim na�inom raspodele i prikupljanja
sredstava evropski budzet ne
bi pre�ao u gubita�e, ali bi sredstva bila znatno druga�ije raspore�ena. Konkretno, isti�e
"Figarov" dopisnik, tri su
klju�na budzetska pitanja na meniju briselske ve�eri. Prvo i najvaznije je pitanje evropske pomo�i
poljoprivredicima, ina�e
najve�i izdatak u budzetu Unije. Pro�irenjem bi tro�kovi porasli za 20 posto, �to nije zanemarivo,
ali nije ni izvan dometa.
Glavni dobitnik te pomo�i, Francuska, protivi se bilo kakvim izmjenama na�ina dodeljivanja
pomo�i, dok Njema�ka, kao
glavni plati�a, odbija uloziti i euro vi�e za poljoprivredu sve dok se na�in raspodele ne
izmijeni.
(...)
Le Figaro - Pariz
OPASAN SAMIT U BRISELU
Pierre Bocev, Philippe
G‚lie
*Rukovodioci Evropske unije �e se na samom po�etku
samita u Briselu pozabaviti
neprijatnim pitanjem finansiranja pro�irenja unije. "Finansijska pitanja koja su prisutna u
razgovorima o pristupanju
bi�e glavna tema na ve�eri �efova drzava i vlada",
izjavio je danski premijer
Anders Fog Rasmusen. "Od izuzetne je vaznosti da u Briselu do�emo do odluke o ovim pitanjima", dodao
je on. Zak �irak i nema�ki
kancelar Gerhard �reder treba da se sastanu neposredno pre samita u poku�aju da re�e uporne
nesuglasice u vezi sa
finansijskom pomo�i poljoprivrednicima u budu�im zemljama �lanicama unije.*
Brisel,
24.
(...)
Die Presse - Be�
SJEDINJENE EVROPSKE DRZAVE
Wolfgang Boehm
Brisel/Be�, 29.
oktobra - Prvi put se pojavio nacrt novog ustava EU. Predsednik konvencije o reformi EU Valeri
Ziskar d'Esten podneo je u
pondeljak prednacrt koji utvr�uje osnovna tezi�ta. Tako ovaj dokument predvi�a uklju�ivanje
osnovnih prava u novi ustav
EU, klauzulu o istupanju iz EU i stvaranje sopstvenog kongresa naroda EU.
Ovaj poslednji predlog je
izazvao negativne reakcije prisutnih na konvenciji. Naime, ova ideja, kako je naglasio poslanik
iz redova Zelenih Johanes
Fogenhuber, nije do sada bila predmet diskusije me�u predstavnicima konvencije o reformi EU. Osim toga,
evropski parlament ve�
okuplja predstavnike naroda.
(...)
Sueddeutsche Zeitung - Minhen
EVRO-VIZIJA
Christian Wernicke
Minhen, 26.
oktobra - Verovatno jo� pone�to uspeva na ne
toliko plodnoj njivi
nema�ko-francuskog prijateljstva. Zak �irak i Gerhard �reder su posejali kompromis u brazdama
evropske agrarne politike - i
to onaj od koga treba da profitira �itav kontinent: da bi pro�irenje EU moglo da se plati, stari
Zapad treba da �tedi ono �to
�e se sliti na novi Istok, kako finansijski, tako i politi�ki. Na kraju krajeva, odnosi izme�u
Pariza i Berlina su godinama
bili u zape�ku zato �to su se ove dve zemlje prepirale oko tro�kova i koristi za poljoprivredni
sektor.
Zan Mone, otac EU,
svojevremeno je rekao: "Konkretan po�etak stvara zajedni�ki
interes".
(...)
The New York Times - Njujork
ISTORIJSKO
UJEDINJENJE
Steven
Erlanger
Berlin,
27. oktobra - Evropska unija �e se uskoro pro�iriti
na istok, svi�alo se to
ve�ini Evropljana ili ne. Me�utim, ovaj trenutak za koji se s pravom moze re�i da je istorijski
- ponovno politi�ko
ujedinjenje Evrope, nekada podeljene "gvozdenom zavesom" - stvorio je ogromnu zabrinutost sa obe strane
nekada�nje granice izme�u
Istoka i Zapada. Dok je
paznja uglavnom usredsre�ena na o�ekivanja Centralne i
Isto�ne Evrope u vezi sa tim
�ta bi Zapadni Evropljani mogli da u�ine za njih, manje paznje se poklanja onome �to sada�nje
�lanice unije zele od onih sa
istoka. Dok Zapad brine zbog novog priliva kriminala i jeftine radne snage sa Istoka, Poljaci, �esi
i drugi brinu zbog nema�ke
potrage za jeftinom zemljom, kao i zbog uticaja subvencionisanih proizvoda sa Zapada na doma�u
poljoprivredu i
industriju.
(...)
BBC - London
SLOVENIJA ZA �TO BRZE UNAPRE�ENJE SARADNJE
Intervju sa Dimitrijem
Rupelom
London,
29. oktobar - U intervjuu za BBC ministar inostranih poslova Dimitrije Rupel rekao je da Slovenija
logi�no mora da se orijenti�e
prema Srbiji i Crnoj Gori zbog njihovog zna�aja u susedstvu te drzave.
- �ef slovena�ke diplomatije
Dimitrije Rupel apelovao je na �to brze potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini izme�u Slovenije
i SR Jugoslavije jer �e on
mo�i da se realizuje samo dok Slovenija ne postane punopravna �lanica EU �to i nije tako
daleko:
"Bez obzira na pauzu u vreme
Milo�evi�a, Slovenci i Srbi su tokom istorije imali veoma dobre
odnose.
(...)
Deutsche Welle - Keln
U SUSRET EVROATLANTSKOM PARTNERSTVU
Ejub �titkovac
Beograd, 28.
oktobar - Borba protiv me�unarodnog i lokalnog
terorizma, jedne od
dominantnih tema dana�nje me�unarodne konferencije pod nazivom "U susret evroatlantskom
partnerstvu" koja je odrzana
u Beogradu. Na skupu su analizirane mogu�nosti Jugoslavije za njen ulazak u kolektivni sistem
bezbednosti. Jedan od
organizatora ove konferencije je i nema�ka Fondacija "Konrad
Adenauer".
Od spremnosti Jugoslavije da
stabilizuje unutra�nje prilike i da se pona�a po me�unarodnim pravilima zavisi njen prijem u
me�unarodne institucije i
kolektivne sisteme bezbjednosti, kao �to je "Partnerstvo za
mir".
(...)
Reuters
KRITIKA ZBOG NEDOVOLJNE SARADNJE
Evelyn Leopold
Ujedinjene nacije,
30. oktobra - Glavni tuzilac UN kritikovala je Ruandu, Hrvatsku i Jugoslaviju zbog prko�enja
specijalnim tribunalima UN i
zatrzaila od �lanica Saveta bezbednosti da u�ine ne�to povodom toga. Karla del Ponte je rekla da te tri zemlje, u razli�itoj
meri, izbegavaju da �alju
svedoke, hapse osumnji�ene ili da dostavljaju trazenu dokumentaciju. Ona je tuzilac i tribunala koji
sudi za ratne zlo�ine
po�injene u ratovima na Balkanu tokom devedesetih
godina i tribunala koji sudi
po�iniocima genocida u Ruandi 1994. godine. "Ne moze se od
nas traziti da uskoro privedemo kraju podizanje optuznica i su�enja najvi�im liderima, a da nam se
istovremeno govori da budemo
strpljivi i da ne talasamo mnogo", rekla je g�a Del Ponte na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti u
utorak uve�e.
(...)
Le Temps - Pariz
BEOGRAD PRIZNAJE PRODAJU ORUZJA IRAKU
Jean-Arnault D‚rens
Beograd, 24.
oktobra - Ve� vi�e nedelja uporno kruze glasovi o vezama izme�u Jugoslavije i Iraka. Posle
upozorenja koje su uputile
Sjedinjene Drzave o tome da Jugoslavija kr�i embargo Ujedinjenih nacija u vezi sa oruzjem, savezna
vlada je u utorak bila
primorana da se hitno sastane. Pale su dve glave:
zamenika saveznog ministra
odbrane - generala Ivana �oki�a, i direktora preduze�a Jugoimporta, generala Jovana �ekovi�a. Tri
preduze�a su ume�ana u ovaj
skandal: fabrika Orao iz Bijeljine u srpskom delu Bosne, jedna fabrika oruzja iz �a�ka, u centralnom
delu Srbije, kao i kompanija
za uvoz-izvoz Jugoimport. Orao je proizvodio delove za avione i obezbe�ivao odrzavanje ira�kih
aviona
Mig.
(...)
Die Tageszeitung - Berlin
IMPERIJA IMA VAZALE, A NE SAVEZNIKE
Ignacio Ramonet
Berlin, 11.
oktobra - Imperija ima vazale, a ne saveznike.
Ovu istorijsku stvarnost je
ve�ina drzava �lanica EU o�igledno zaboravila. Mada su u principu suverene, one ipak dozvoljavaju da
pod pritiskom Va�ingtona budu
uvu�ene u pripreme za rat protiv Iraka, te da zauzmu zalosnu poziciju satelita.
Bilo je puno rasprava o tome
�ta se nakon atentata 11. septembra 2001. godine promenilo u me�unarodnoj politici. To znamo od
objavljivanja nove
"Strategije za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Drzava" 20. septembra ove godine. Na vrhu
geopoliti�ke svetske
tvorevine nalaze se SAD sa svojom "neuporedivom vojnom silom" koje ne oklevaju da u slu�aju potrebe
deluju same" kako bi protiv
terorista kao i otpadni�kih drzava upotrebile "pravo na samoodbranu preventivnim
delovanjem".
(...)
La Stampa - Torino
RASKOL U ZAPADNOM TABORU
Intervju sa Dzozefom
Najom
Torino, 24.
oktobra - "Ovako podeljeni, sa Evropom na strani golubova i Sjedinjenim Drzavama koje su se ve�
u�an�ile spremne za rat,
idemo na ruku Sadamu." Biv�i �ef Nacionalnog saveta za obave�tajnu delatnost i podsekretar za odbranu
Sjedinjenih Drzava Dzozef
Naj, koji je autor eseja "Paradoks ameri�ke sile", komentari�e mukotrpno su�eljavanje novog i starog
kontinenta oko vojne
intervencije u Iraku. Ira�ki rezim je, prvo narodnim plebiscitom, a zatim op�tom amnestijom za
politi�ke zatvorenike i
kriminalce, igrao na kartu propagande, ali razni
me�unarodni podmatra�i tuma�e
ovaj potez kao pokazatelj slabosti. "Raskol u zapadnom taboru bio bi poklon diktatoru u Bagdadu,"
kaze
Naj.
(...)
Il Corriere della Sera - Milano
IZME�U SUKOBA I
SUZIVOTA
Milano,
24. oktobra - Amerika ima na komodi tri knjige.
�ita ih, ali �e na kraju
izvu�i pouku samo iz jedne. Njen sadrzaj �e velikim delom odrediti sudbinu planete, mir ili rat u
Iraku, savezni�tvo ili
zategnutost sa Evropom, zatvaranje prema svetu ili dobronamerna hegemonija. Prelistajmo pazljivo ove
tako klju�ne stranice koje
govore o velikom delu na�e budu�nosti i budu�nosti na�e dece. Prva knjiga nosi naslov "Tragedija
politike velike sile" autora
Dzona Mir�ajmera. Sre�an vam povratak Makjaveliju! Mir�ajmer je, kao i on, ube�en da
istorijskom tragedijom
upravlja onaj ko koristi "fizi�ku silu", tj. vojsku,
ekonomsku premo�, geografsku
masu, milione gra�ana.
(...)
RFI - Pariz
KRIZA U AMERI�KO-NEMA�KIM ODNOSIMA
Frano Cetini�
Pariz, 23. oktobra
- Nema�ko-ameri�ki odnosi prolaze kroz burno razdoblje. I ono �to je na prvi pogled izgledalo
tek verbalnim ispadima u
izbornoj kampanji u Njema�koj, to jest o�tre kritike ameri�ke politike prema Iraku koje je iznosio
kancelar-kandidat Gerhard
�reder, �ini se sve je vi�e dokaza za to da su izraz nove njema�ke vanjskopoliti�ke
orjentacije. Da je kriza u
njema�ko-ameri�kim odnosima trajnije naravi svjedo�e i dva napisa u dana�njem "Figarou", analize,
ta�nije re�eno, koje
potpisuju Henri Kisindzer, biv�i �ef ameri�ke diplomatije, i Alfred Groser, najpoznatiji francuski
germanist, koji iznose dosta
suprotne ocjene o naravi ove
krize.
(...)
|
