Intervju: Rada Trajkovi�, �ef poslani�ke grupe "Povratak" u Skup�tini Kosova
Kosovo i Metohija su vi�e od politike
U Vladi su ministri koji mogu slobodno da se kre�u samo u okviru prostora na kojima je etni�ka zajednica kojoj pripadaju, dok im je pristup na prostor druge etni�ke zajednice blokiran i onemogu�en. Na izborima imamo liste na kojima se nalaze samo Srbi i samo Albanci i nemamo ni�ta �to bi moglo makar malo da li�i na multietni�ku listu. Sve to vam govori koliko su srpska i albanska zajednica na Kosovu i nakon tri godine prisustva me�unarodne zajednice ostale udaljene. Su�tina je u tome �to me�unarodna zajednica na Kosovu samo kozmeti�ki re�ava probleme
razgovarala: Suzana Ra�en-Todori�
Rada Trajkovi�, �ef
poslani�ke grupe "Povratak" u Skup�tini Kosova, u intervjuu za Patriot govori o
odluci politi�kih predstavnika Srba sa Kosova da u�estvuju na izborima, o
odnosima doma�ih i me�unarodnih institucija prema Kosovu i pitanjima opstanka
Srba na Kosovu i Metohiji.
"Patriot": Uprkos razli�itim najavama i stavovima, ipak je donesena
odluka o u�e��u Srba na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji. Zbog
�ega?
Trajkovi�: Odluka o izlasku na izbore je pre svega rezultat
razgovora sa predsednikom Ko�tunicom i stava dr�avnog rukovodstva iz Beograda da
Srbi treba da budu deo izbornog procesa. Osim toga, sasvim je izvesno da
me�unarodna zajednica ne bi prihvatila na� bojkot i mi bismo u stvari i�li
naruku onome �to predstavlja dobro re�enje za Albance kada je u pitanju srpska
zajednica na Kosovu. Da nismo prihvatli izbore, mi bismo u sredinama u kojima
�ive Srbi dobili albansku vlast. To bi se zavr�ilo pogubno za na�u zajednicu na
Kosovu. Bez na�e dr�ave i me�unarodne zajednice nama nema opstanka na ovom
prostoru.
Kada govorite o ulozi koju na Kosovu imaju predstavnici me�unarodne
zajednice, kako ocjenjujete rezultat njihovog prisustva na
Kosovu?
Upravo ovi izbori govore kakvi su rezultati me�unarodne
zajednice, s obzirom na ono �to su oni predstavili kao svoj politi�ki cilj kada
su bombardovali na�u zemlju. Oni sada na terenu imaju jednu realnost koja je
surova. Na jednoj strani imaju Srbe u nekoliko manjih ili ve�ih enklava i, na
drugoj strani, ostali deo etni�ki gotovo potpuno o�i��enog Kosova, u kojem �ive
Albanci. Na Kosovu funkcioni�u institucije kao �to su Skup�tina i Vlada, ali
koje �ine ljudi koji predstavljaju etni�ke prostore kojima pripadaju. Srbi,
dakle, predstavljaju one prostore na kojima su se zadr�ali, a Albanci one koje
su, na�alost, kako bi to rekao Mihael �tajner, najezdom osvojili. U Vladi su
ministri koji mogu slobodno da se kre�u samo u okviru prostora na kojima je
etni�ka zajednica kojoj pripadaju, dok im je pristup na prostor druge etni�ke
zajednice blokiran i onemogu�en. Na izborima imamo liste na kojima se nalaze
samo Srbi i samo Albanci i nemamo ni�ta �to bi moglo makar malo da li�i na
multietni�ku listu. Sve to vam govori koliko su srpska i albanska zajednica na
Kosovu i nakon tri godine prisustva me�unarodne zajednice ostale udaljene.
Su�tina je u tome �to me�unarodna zajednica na Kosovu samo kozmeti�ki re�ava
probleme. Nema su�tinskog re�enja problema naroda koji �ivi na Kosovu. Kada bi
se me�unarodna zajednica povukla sa ovog prostora, Kosovo bi postalo prostor
novoga rata. To je u�inak me�unarodne zajednice. Osim toga, albanska zajednica
na Kosovu je apsolutno za�ti�ena. Albanska zajednica je za�ti�ena i od onoga
�ega se, s obzirom na svoje ciljeve, najvi�e boji, a to je zvani�ni Beograd, jer
niko od relevantnih politi�kih lidera iz Beograda ne mo�e da u�e na prostor
Kosova. Istovremeno, srpska zajednica na Kosovu je ostavljena i prepu�tena sama
sebi bez jasno organizovanih mehanizama za�tite, i to samo u smislu obezbe�enja
golog i normalnog �ivota.
Istovremeno, sa Kosova povremeno sti�u i kritike upu�ene zvani�nom
Beogradu zbog odnosa prema Kosovu. Kako vi vidite to
pitanje?
Nedavno sam boravila u Republici Srpskoj i neki
zvani�nici RS su se, tako�e, �alili na udaljenost od ne�ega �to nazivamo
zvani�ni Beograd.
Mo�da je sve to, ipak, na�in da svi pomalo odrastemo i
sazremo, te da nau�imo sami da se branimo. Da nau�imo da Beogradu isporu�ujemo
svoje zahteve koji �e biti toliko umereni da ih ne�e dovesti u nezgodnu
situaciju, ali koji �e biti toliko jasni da im ne�e dozvoliti da nas se ba� tako
lako odri�u u smislu da to bude cena njihovog opstanka na vlasti. Tako ja vidim
odnose sa Beogradom.
Koliko je polo�aj Srba na Kosovu optere�en i odnosom njihovih
politi�kih lidera budu�i da su se u javnosti neretko mogle �uti me�usobne
optu�be?
Ne bih ja to pitanje tako posmatrala. Svi smo mi, ipak,
jedinstveni u jednom, a to je da niko od nas ne �eli Kosovo van Srbije. Mo�da se
razlikujemo u metodama koje �e se koristiti u tim na�im stremljenjima, ali to je
manje bitno. Cilj je jedinstven. Nekada ima previ�e grubih re�i izme�u nas, ali
va�no je da umemo da pra�tamo jedni drugima i da budemo jedni sa drugima. Ono
�to nas �eka u perspektivi bukvalno �e pokazati da ne mo�emo jedni bez drugih.
Veoma �esto kao jedno od rje�enja kosovskog problema pominje se
podjela ili entitetizacija Kosova. Da li je to mogu�e rje�enje
?
Ja moram da vam ka�em da odgovor na re�enje pitanja odnosa
Albanaca i Srba nije na�en u celom pro�lom veku - od Kraljevine Jugoslavije,
Titove i Milo�evi�eve Jugoslavije, pa do danas. Ti odnosi su vekovima
optere�ivali �ivot ove dve zajednice, ali niko nije mogao da na�e adekvatan
odgovor koji bi bio u funkciji smirivanja tenzija izme�u Srba i Albanaca i
zajedni�kog �ivota ova dva naroda na istom prostoru. U �elji da se prona�e
re�enje u pro�lom veku ovde su se samo smenjivale dominacija jedne ili druge
zajednice. Bilo je razli�itih poku�aja, liberalnih ili manje liberalnih, ali
nijedan od njih nije dao pravi odgovor na ono �to su odnosi izme�u Srba i
Albanaca. Su�tina je u onom �to bih slikovito poku�ala da objasnim kao jedan
krevet a dva sna. S jedne strane san Albanaca da ovaj prostor bude njihova
dr�ava i sa druge strane san Srba, koji ovaj prostor do�ivljavaju kao svoj
etni�ki prostor, kao prostor kojega ni crkva ni dijaspora, a, ra�unam, ni ve�i
deo srpskoga naroda ne �eli da se odrekne i preko kojeg �uva svoj nacionalni
identitet. Uvek kada su Kosovom dominirali Albanci, oni su �inili sve da oteraju
one zbog kojih nisu mogli da realizuju svoj san. Kada su dominirali Srbi, i oni
su se pona�ali na sli�an na�in, sa �eljom da u�vrste dr�avnost Srbije na ovom
prostoru. Do sada na Kosovu nikada nije bio poku�aj da u isto vreme i jedan i
drugi narod vladaju sasvim slobodno i podjednako, da imaju i prava, ali i
obaveze, pa makar i na onim teritorijama koje su im preostale. Da li to zna�i
podelu, ja ne znam , ali naprosto znam da zajedni�ka vlast i jednih i drugih
koja bi podrazumevala organizaciju �ivota za sve zajednice nije skora�nja
perspektiva.
Uprkos tome, vi ipak u�estvujete u radu Parlamenta. Za�to i koliki je
stvarni uticaj srpskih poslanika u Skup�tini Kosova.
Biti lider
na Kosovu velika je obaveza i odgovornost. Biti politi�ar u momentu kada svi
�ele da vam teritoriju odvoje od matice velika je istorijska odgovornost i
prosto ne postoji politi�ar i autoritet koji bi mogao da natera bilo koga od
politi�kih lidera da funkcioni�e u smislu pristajanja na ne�to �to bi zna�ilo da
ovaj prostor nije srpski. Ponekad izgleda kao da bi neki i �eleli da se otarase
ovog prostora, ali bi da to umesto njih urade neki drugi Srbi, tako da, uz sve
ostale probleme, situacija zaista nije dobra. Ja se, dakle, nalazim na mestu
koje za nekoga mo�e biti politi�ka afirmacija ili, mo�da, finansijska
privilegija. Za mene, me�utim, Kosovo i Metohija su ne�to vi�e od politike. To
je moj �ivot. Bukvalno od momenta kada su svi oti�li sa Kosova, kada su ovaj
prostor, na�alost, napustila i moja deca, ja sam odlu�ila da ostanem i izabrala
da se borim za ovaj prostor. Mo�ete da zamislite kolika je �rtva boriti se za
ne�to �to su svi ve� decenijama veoma svesno gubili, ne prihvataju�i da budete
gubitnik prostora koji ve�ina �eli da odvoji. To je za mene i emotivno i ljudsko
pitanje i dugujem vam zahvalnost zato �to ste postavili to pitanje. Naprosto kao
�oveku koji je svoju sudbinu vezao za ovaj prostor sa jednom �eljom da on nikada
ne bude otu�en od Srba i srpske dr�ave, a uz malo pomo�i sa bilo koje strane.
Pri tom ja se ne bojim ni�ega. Ja sam davno kazala da sam svoje uto�i�te
na�la pored onih koji nikada kroz istoriju nisu ostavili svoj narod, a to je
Crkva.
I kada mi je najte�e u ovom poslu, ja razmi�ljam o onima �iji je �ivot
na ovom prostoru najugro�eniji. To su deca. Ona su nesre�na, a o njima niko ne
brine. Re�i �u vam da u Pri�tini u jednom soliteru �ivi tridesetoro srpske dece.
Njihova nacionalnost naravno ne bi trebalo da bude va�na za sve one humaniste
koji su tako �estoko branili ljudska prava Albanaca na Kosovu i Metohiji. Troje
od te dece danas su na psihijatrijskoj klinici samo zato �to su sa svojih devet
godina u�li u zatvor koji se zove zgrada YU programa. Zamislite tu decu u
Pri�tini, koja ve� tri i po godine �ivot gledaju samo kroz prozor, bez
mogu�nosti da iza�u napolje, da se pro�etaju ili igraju. Bez mogu�nosti da kupe
igra�ku ili knjigu na maternjem jeziku i pri tom bez volje mnogih humanitaraca
da do�u, da im pomognu i da se bore za njih. I to ne zato �to su to srpska deca,
nego zato �to su ti isti humanitarci u prethodnom periodu tako zdu�no branili
valjda �oveka, a ne Albanca. Njih, na�alost, nema, pa �ak ni iz Beograda.
Mislite li da je u toj situaciji mogu� povratak Srba na
Kosovo?
Sve moje �elje su usmerene u tom pravcu, ali od tog
procesa ne�e biti ni�ta sve dok me�unarodna zajednica na obezbedi mehanizme
za�tite. Sam Bog zna �ta �e se desiti. Mi na Kosovu zaslu�ili smo da slobodno
�ivimo i da nas ne ubijaju samo zato �to smo Srbi.
