Ko stoji iza afere nastale zbog izvoza srpskog oru�ja u Irak
Jo� jedan udarac Va�ingtona
Da li iza napada na "SDPR" ali i bijeljinski "Orao" stoje pojedine politi�ke strukture iz DOS-a, zvani�ni Va�ington ili me�unarodni lobi trgovaca oru�jem
pi�e: Nenad M. Stevanovi�
Afera nastala zbog izvoza
naoru�anja i vojne opreme jugoslovenskog "SDPR - Jugoimporta" u Irak preti da u
svojoj bestijalnosti prema�i sve dosada�nje skandale na srpskoj politi�koj
sceni. Jo� se pouzdano ne zna da li iza napada na "SDPR" ali i bijeljinski
"Orao" stoje pojedine politi�ke strukture iz Beograda, zvani�ni Va�ington ili
me�unarodni lobi trgovaca oru�jem.
�injenica je, me�utim, da su se u
beogradskom Blicu pojavili bezmalo autenti�ni policijski izve�taji sa pikantnim
detaljima gde se taksativno navode koli�ine oru�ja, gotovo ta�no u metak.
Dosada�nja "kolateralna �teta" je direktor "SDPR - Jugoimporta" Jovan �ekovi�,
koji je smenjen u paketu sa generalom Ivanom �oki�em, na�elnikom Sektora za
vojno-privrednu saradnju jugoslovenskog Ministarstva odbrane.
�ovi�ev pritisak
On tvrdi da iza svega stoji Neboj�a �ovi�, �eljan vi�e mo�i i novca, kao i lider Nove
demokratije Du�an Mihajlovi�, predsednik Upravnog
odbora "SDPR - Jugoimporta". "Sve poslove koje obavlja 'SDPR', odobrava Savezna
vlada." Dakle, ista vlada koja me je smenila. Njeni �lanovi su u na�em upravnom
i nadzornom odboru. Tu su oba ministra policije i ministar odbrane. Mi nismo
prodavali ni�ta, jer je na�a vojna industrija u ovom trenutku bez ikakvih
izgleda tamo gde se konkuri�e visokom tehnologijom i modernim borbenim
sistemima. Ali, na�a dr�ava u Iraku ima svoju pro�lost...", ka�e Jovan
�ekovi�.
On dalje, izme�u ostalog, navodi: "Pro�lost na�e dr�ave jeste
bogata. Pre dvadesetak godina SFRJ je zapo�ela krupne poslove na Bliskom istoku,
pa i u Iraku. Bili su to 'investicioni radovi'. Ne�to fortifikacijskih upori�ta,
nekoliko fabrika oru�ja, pre svega projekt 'Orkan'. Irak je pone�to pla�ao, ali
skromno i uglavnom �krto, posle velikih muka, te�ke diplomatije, moljakanja i
ube�ivanja. Ostao je veliki dug za stare radove. Tamo je do pre desetak dana bio
delegat 'SDPR', pukovnik Krsta Grujovi�, ali se on vratio u Beograd."
"On je
�uvao na�a potra�ivanja od milijardu i dve stotine miliona dolara. Vratili smo
ga upravo zbog mogu�ih politi�kih implikacija me�unarodnog ranga", ka�e �ekovi�.
"A on je samo bio �uvar na�ih interesa... I sada je, mo�da, sve to
propalo!"
�ekovi� je u beogradskim medijima dugo nazivan najve�im balkanskim
trgovcem oru�jem. Dugogodi�nji direktor "SDPR - Jugoimport" Jovan �ekovi� na
�elu ove institucije nalazi se od 1994. godine.
Srpski "doma�in"
U ovu firmu, koja se bavi prometom i
izlazom naoru�anja i vojne opreme, do�ao je jo� 1983. godine. General �ekovi� je
napredovao od referenta, do pomo�nika na�elnika, na�elnika sektora, pa sve do
direktora ove tajanstvene dr�avne institucije, za koju se vezuje veliki obrt i
profit u trgovini oru�jem. Rodom iz okoline Gornjeg Milanovca, odnosno
Ko�tuni�a, Jovan �ekovi� je prvi oficir iz Srbije koji je bio na �elu "SDPR -
Jugoimport". Voleo je za sebe da tvrdi "da je pravi srpski doma�in" koji je
odoleo i napadima, kako ka�e, Mire Markovi�, Nikole �ainovi�a, Dragana Tomi�a i
Slobodana Unkovi�a. I pored pro�logodi�njeg penzionisanja, Jovan �ekovi� je i
dalje ostao direktor "SDPR" i tu funkciju obavljao kao general u penziji.
Poznavaoci tvrde da je imao odli�ne veze i redak pregovara�ki dar, zbog �ega je
ova firma ostvarivala milionski obrt i profit. Nije se, me�utim, libio ni da
uka�e na mnoge nedoslednosti i pritiske dr�ave i civilnih struktura na ovu
ustanovu. Tako je vi�e puta negodovao �to je Du�an Mihajlovi� predsednik
Upravnog odbora ove firme, uz ocenu da je za "SDPR" uvek bila pod prismotrom
Resora DB-a, kao i drugih politi�kih institucija koje su sumnji�ile ovu firmu za
mnoge malverzacije, utaju poreza i nekontrolisano boga�enje. On je optu�ivao
svoje doju�era�nje kolege iz General�tba i Ministarstva odbrane da su se posle
penzionisanja aktivirali u privatnim firmama za promet naoru�anja, gde rade kao
savetnici, a sve na �tetu "SDPR" i jugoslovenske dr�ave u celini. �ekovi� je
svojevremeno objavio prvi podatak da je dosada�nji promet "SDPR" 23 milijarde
dolara, od �ega je vi�e od 17 milijardi bio �ist izvoz. Govore�i o
malverzacijama pojedinih jugoslovenskih firmi za proizvodnju oru�ja, �ekovi� je
rekao, izbegav�i da da precizna imena, da je svaki terorista mogao da kupi
jugoslovensko naoru�anje.
Tenderi i za �iptare
"Tako je bilo gluposti tipa da se
raspi�e tender za prodaju nekih sredstava i svaki �iptar je mogao da do�e i kupi
to sredstvo. Bila je velika kriza, pa je neko davao na kredit, neko na
kompenzaciju. Ja sam tada odlu�io da se ne pojavljujemo na takvim tenderima, jer
je tu bilo izuzetno puno me�etarenja." Govore�i o izvozu naoru�anja u Libiju i
Irak, �ekovi� je tako�e prvi obelodanio da Libija duguje Jugoslaviji 10.000.000
dolara, a Irak �ak 1,2 milijarde. "�to se poslova sa naoru�anjem ti�e, mi ne
mo�emo niti ho�emo da radimo sa Irakom. Ali, mnogo bi zna�ilo da taj dug
naplatimo u nafti ili da nam ta dugovanja plate Ujedinjene nacije ili Evropska
unija. To sam rekao i Amerikancima i ljudima u Jugoslovenskoj vladi. Problem je
�to niko od nas ne razmi�lja o tim dugovima, a evo prolazi deset godina", rekao
je �ekovi�.
U Jugoslaviji se, ina�e, prometom naoru�anja i vojne opreme bavi
vi�e od 40 firmi. Do pre nekoliko godina tom delatno��u su se bavili, osim
"SDPR-Jugoimporta", i druga preduze�a namenske industrije. Ali, odskoro se ovim
profitabilnim biznisom bavi vi�e od 20 privatnih kompanija.
Privatnici me�etare
Privatne firme su po pravilu u
bliskim odnosima sa aktivnim ili penzionisanim generalima VJ. Trenutno "desetak
firmi" vrlo ozbiljno i profitabilno radi poslove uvoza i izvoza oru�ja. Ovim
firmama Ministarstvo odbrane izdaje dozvolu za svaki pojedina�ni posao, a na
osnovu Zakona o prometu oru�ja i vojne opreme. Svako ko, na primer, ima kupca za
na�e oru�je u svetu, dolazi u Ministarstvo i obra�a nam se za dozvolu. Mi sve
zahteve i dozvole imamo u dokumentaciji i nadle�ni organi uvek mogu da izvr�e
analizu i proveru zahteva i izdatih dozvola. Ministarstvo je du�no da na svaki
zahtev takve vrste odgovori najkasnije za deset dana. Razmatra se posebno svaki
pojedina�ni zahtev ali je, kako ka�e, nemogu�e legalno izvesti oru�je iz zemlje
a da Ministarstvo odbrane sa tim nije upoznato i da nije izdalo neophodnu
dozvolu. Mogu�nost ilegalnog izvoza je ne�to sasvim drugo i to spada u domen
MUP-a Srbije, ali i vojno-bezbednosnih organa.
Sa druge strane, sagovornici
upu�eni u tajne prometa oru�jem na ovim prostorima tvrde da se poslednjih godina
vodi pravi "podzemni rat" privatnih kompanija za uvoz i izvoz naoru�anja, u koji
su uklju�eni politi�ari, generali, kriminalno podzemlje, predstavnici
diplomatskog kora.
Izraelski
lobi
Postoji nekoliko privatnih firmi u Srbiji koje su pod
"ki�obranom" tzv. izraelskog lobija. Naj�e��e se pominje srpsko-izraelska firma
"Leneks", za koju se pri�a da ima izuzetan uticaj u General�tabu VJ, pa �ak i da
finansira putovanja jugoslovenskih vojnih i policijskih delegacija koje putuju u
Izrael po nabavku oru�ja. U istom paketu je i izraelska firma "Tadiran", iza
koje stoji ameri�ki kapital. U Jugoslaviji je trenutno najeksponiraniji "Mile
Dragi�", privatna kompanija iz Zrenjanina, za koju ka�u da je miljenik kako
biv�ih tako i sada�njih vlasti, a naro�ito politi�kog lobija. Privatna kompanija
"Intora", �iji je vlasnik Mile Reljin, a u kojoj je i biv�i na�elnik G� VJ
�ivota Pani�, �ak nudi u inostranstvu i jugoslovenske tenkove i rezervne delove
za njih. Svim tim firmama meta je "SDPR-Jugoimport", koji, zahvaljuju�i
dugogodi�njem radu, ima najja�e veze, a �esto i privilegovan polo�aj na stranom
tr�i�tu. U takvom ratu, gde se profiti mere stotinama miliona dolara, afere
poput "Orla" iz Bijeljine i anga�mana u Iraku �ini se da su sasvim
o�ekivane.
Generali kao "savetnici"
U generalskom lobiju koji je
blizak pojedinim strukturama u Izraelu jeste biv�i na�elnik Veze general
Ljubodrag An�ekovi�, koji sa svojim sinom ima unosne poslove u trgovini oru�jem
na relaciji Beograd-Telaviv.
Privatne kompanije "Kofis" i "Mikro" tako�e
zapo�ljavaju penzionisane generale i admirale kao svoje specijalne savetnike da
bi, zahvaljuju�i njihovim vezama, do�li do profitabilnih anga�mana. Tako je
penzionisani admiral Novica �or�evi� savetnik u "Kofisu", dok je general
Jugoslav Kod�opelji� savetnik u privatnoj
kompaniji "Mile Dragi�".
http://www.patriotmagazin.com/media/009.htm
<<antr.gif>>
