|
Feljton (1)
KGB protiv Jugoslavije
Jugoslavija je i SSSR-u i Rusiji slu�ila za potkusurivanje
sa velikim silama. Ovu tezu sredinom 2002. godine u Beogradu iznosili su
mnogi nau�nici, analiti�ari, pa i politi�ari kada su tra�ili odgovor na
pitanje za�to Rusija direktno nije pomagala Srbe u spasavanju SFRJ.
Istorijski se danas mo�e dokazati da su SSSR i KGB pomagali usta�e i
hrvatske nacionaliste da sru�e SFRJ kao srpsku dr�avu i naprave novu
nezavisnu Hrvatsku. Klju�ni ljudi u toj politi�koj operaciji bili su Josip
Broz i Stevo Kraja�i�
pi�e: Marko Lopu�ina
Klju� aktivnog ruskog
prisustva na Balkanu poslednjih 12 godina bila je upravo kriza na prostoru
biv�e SFR Jugoslavije. Rusija je, u vezi s tom krizom, u velikoj meri
definisala, pa i stabilizovala svoju novu poziciju u me�unarodnim
odnosima, i jo� jednom potvrdila �injenicu da je njeno prisustvo na
Balkanu vezano za ostvarivanje samo sopstvenih strate�kih interesa, a ne i
srpskih.
Dobri poznavaoci rusko-srpskih odnosa tvrde smelo da je to
oduvek tako bilo, samo Srbi nisu bili spremni da se suo�e sa tom i takvom
istinom. I ruski dvor je, na primer, bio spreman da podr�i sve srpske
ratne ciljeve, ali je 1917. godine pala ruska carevina i stvorena
bur�oaska demokratska Rusija sa Privremenom vladom na �elu, �iji ministar
inostranih poslova izjavljuje da �e Rusija oko juna�ke Srbije stvoriti
Jugoslaviju.
Ali, u oktobru i! ste godine pada i ta vlada i stvorena
je dr�ava sovjeta, �iji lider Lenjin uop�te nije imao sluha za nacionalne
probleme balkanskih naroda, ve� insistira da se svuda stvore sovjetske
proleterske dr�ave, kako bi se sve zajedno oduprle ujedinjenom svetskom
imperijalizmu.
Sa Brest-litovskim mirom, 1918. godine, odnosi Srbije i
Rusije ulaze u fazu likvidacije. Kraljevina Jugoslavija za sve vreme svog
postojanja nije imala diplomatske odnose sa SSSR-om. Kralj Aleksandar i
knez Pavle Kara�or�evi� dobro su razumeli ruske ideje o svetskoj
revoluciji plasirane preko Kominterne, �ija je politika bila izrazito
antijugoslovenska, sa ciljem da se Jugoslavija razbije.
Kako je svaka
tajna policija na svetu samo produ�ena, negde tvr�a, negde mek�a, ruka
politike i diplomatije, tako je i moskovski KGB uvek bio samo batina u
rukama ruskih vlastodr�aca. Zavisno od politike Moskve, KGB je bio o�triji
ili mekaniji prema Jugoslaviji i Jugoslovenima. U posled! njem veku
politiku zvani�ne Moskve vodili su prvo Komunisti�ka internacionala, a
potom KPB SSSR-a, na prvi pogled veliki saveznici komunista i Srba u prvoj
i drugoj Jugoslaviji.
Protiv kralja i partizana
Me�utim, ni Kominterna
ni Komunisti�ka partija bolj�evika, vo�ene svojim komunisti�kim
internacionalizmom kao ideologijom i dr�avnim interesima da vladaju
Balkanom, nisu �elele jaku i stabilnu kraljevsku i partizansku
Jugoslaviju.
Kada je rat zakucao i na na�a vrata, knez Pavle i general
Simovi� �eleli su savezni�tvo s Rusijom protiv fa�izma, ali je Staljin ve�
bio sklopio pakt sa Hitlerom. Za vreme rata u Jugoslaviji su stvorena dva
pokreta otpora, a sve do 1942. Rusi nisu pru�ali javnu pomo� Titu. �ak je
na paradi na Crvenom trgu 1941. u�estvovao kao predstavnik Jugoslavije
jedan odred kraljeve vojske.
Englezi su vr�ili pritisak na Staljina da
objedini ta dva oslobodila�ka pokreta otpora u Jugoslaviji, ali on to
odbija, da bi 1942. ne�tedimice stao na stranu Komunisti�ke partije
Jugoslavije i po! �eo da kritikuje pokret Dra�e Mihajlovi�a.
Prvi
susret Tita i Staljina uprili�en je u septembru 1944, ali zapisnika sa tog
sastanka nema, tj. nijedan istori�ar ga nije video. Umesto toga, izdato je
jedno saop�tenje u kome se ka�e da je postignut sporazum izme�u
Nacionalnog komiteta oslobo�enja Jugoslavije i Sovjetske komande o tome da
NKOJ dozvoljava Rusima da prenesu svoje operacije na teritoriju
Jugoslavije. Time Staljin prakti�no priznaje Titovu vladu, odnosno
priznaje Tita za gospodara dr�ave, jer on daje saglasnost da se ulazi na
njegovu teritoriju. Samo mesec dana posle susreta sa Titom, Staljinu
dolazi �er�il i oni se dogovaraju da u Jugoslaviji imaju pola-pola
uticaja. Staljin je taj sporazum, napisan na par�etu hartije, parafirao.
Zbog dogovora Staljina i �er�ila mnogi Srbi jo� i danas �ive u uverenju da
je Hazjain tada prvi put izdao Srbe!
Moskovski �biri poku�ali su po
nalogu Moskve da ubiju kralja Aleksand! ra, ali i druga Tita. Bila je to
posledica saznanja da je SSSR po�eo da gubi ili �ak i izgubio dominaciju
nad prvom, a posle i drugom Jugoslavijom. Centrala SSSR-a �elela je zato
da razbije Jugoslaviju kao produkt zapadnih interesa, a zatim da spre�i
ja�anje srpskog nacionalnog bi�a iz straha da Srbi ne postanu vladari
Balkana. Ovu tezu te�ko je dokazati direktnim �injenicama, jer, da
ponovimo, zvani�no Moskva i Beograd bili su saveznici punih pedeset
godina. Jasno je, me�utim, da je Moskva uvek u toj vezi sa Beogradom
gledala prvo i isklju�ivo sebe.
Sovjetska tajna policija, kako god da
se zvala, ili NKVD ili KGB, imala je zadatak samo da tajno sprovodi pravu
moskovsku politiku prema Jugoslaviji i Srbima.
Da su odnosi Komiteta
dr�avne bezbednosti prema Jugoslaviji zavisili umnogome od politi�kih
odnosa izme�u dve zemlje, govori �injenica da Sovjeti nikada nisu
Jugoslaviji zaboravili 1948. godinu i, bez obzira na raz! doblja srda�nih
odnosa, KGB je uvek Jugoslaviju posmatrao s odre�enim podozrenjem. Iz tog
podozrenja ra�ao se �esto i neprijateljski odnos prema Jugoslaviji i
posebno Srbima u njoj.
Primera ima dosta. Za vreme ma�arske krize 1956.
godine, kada se Imre Na�i s �lanovima vlade sklonio u Jugoslovensku
ambasadu u Budimpe�ti, KGB je dobio zadatak da ga po svaku cenu izvede i
uhapsi. U celu igru je bio ume�an i Jurij Andropov, tada�nji sovjetski
ambasador u Ma�arskoj. On je predstavnicima Jugoslovenske ambasade
garantovao potpunu sigurnost za Na�a i �lanove vlade ako napuste Ambasadu.
Me�utim, nekoliko blokova dalje autobus sa �lanovima vlade zaustavljen je,
slu�benik Jugoslovenske ambasade koji ih je pratio fizi�ki je napadnut, a
Na�i i drugovi odvedeni i kasnije streljani nakon montiranog procesa.
Pomo� izdajnicima
KGB je, nedvosmisleno je
utvr�eno, davao znatnu podr�ku informbiroovskoj emigraciji u Sovjetskom
Savezu i Evropi. Jedna od pomo�i bilo je i organizovanje tzv. Barskog
kongresa KPJ. Po�etkom sedamdesetih grupa informbirovaca odr�ala je
Osniva�ki kongres KPJ, koja je po svom programu trebalo da bude vrlo
bliska sovjetskoj partiji. Do otkri�a ovog kongresa i njegovih u�esnika
do�lo se slu�ajno. Naime, jedan od �lanova Sovjetske ambasade u
Jugoslaviji je imao automobilsku nesre�u, a policija je u slupanom
automobilu otkrila dokumente koji su upu�ivali na u�esnika Barskog
kongresa. Izbila je afera, a odnosi izme�u dve zemlje i partije naglo su
zahladneli...
Tek kada je na zahtev Josipa Broza Tita tada�nji sekretar
Izvr�nog biroa CK SKJ Stane Dolanc oti�ao u Moskvu i u razgovoru sa
Andropovim i Bre�njevom ! zapretio da �e Jugoslavija izneti u javnost
ume�anost sovjetske slu�be bezbednosti u organizovanje Barskog kongresa,
sovjetska strana je rekla da vi�e ne�e pomagati informbiroovsku
emigraciju.
Kako je ta sprega funkcionisala, pokazuje u svojim
svedo�enjima Anton Kolendi�, koji tvrdi da je Lazar Mojsov jo� dok je
1968. bio ambasador u Austriji postao veliki prijatelj Kurta Valdhajma,
ministra inostranih poslova. Ne�to kasnije obojica su postali stalni
predstavnici SFRJ i Austrije u OUN-u, a kada Valdhajm dobija mesto
generalnog sekretara, name�ta Mojsovu mesto predsednika Trideset druge
godi�nje skup�tine Ujedinjenih nacija.
Tako se dogodilo da je Valdhajm
uz podr�ku KGB-a dogurao do OUN-a, a 1986. kandidovao se i za predsednika
Austrije. U me�uvremenu Josip Broz Tito je Kurta Valdhajma odlikovao
ordenom jugoslovenske zastave i ugostio na Bledu.
I eru Gorba�ova i
Jelcina karakterisala je ruska nemarnost prema Jugoslaviji i srpskom
pitanju. Jer,! kada nije mogla da ima dominaciju, Moskva se odlu�ila na
tihu izolaciju Beograda. Deset poslednjih godina Moskva je utro�ila da se
ulaguje Zapadu i Novom svetskom poretku, a ne da sa�uva svoje pozicije i
interese u SRJ. Ruska vojska u BiH i na Kosmetu �titila je Srbe onoliko
koliko su joj zapadne komande SFOR-a i KFOR-a dozvoljavale. KGB ili, kako
se sada zove, Ruska tajna policija, i tih burnih godina delovao je protiv
Beograda. Nekad ne�injenjem, a ponekad pogre�nim �injenjem. Umesto
iskrenog savezni�tva Moskva nam je slala politi�kog galamd�iju Vladimira
�irinovskog da nam prodaje oru�je i la�nu nadu, a potom je za njega i sama
rekla da je agent KGB-a.
�etrdesetak i vi�e godina kasnije, u vreme
raspada SFRJ i rata u Hrvatskoj, pa Bosni, i na Kosmetu, a potom i
agresije NATO-a, mnogi su Srbi opet bili u zabludi i smatrali da Rusi
treba da u�u u tre�i svetski rat zbog nas. Bila je to ogromna srpska
zabluda, jer Rusija je i tada bila pro! tiv Srba. �rtvovala ih je
Amerikancima zarad dobrih odnosa Moskve sa Va�ingtonom.
Rusija jo� od
1991. godine ima principijelan stav da krizu treba re�avati posredstvom
Ujedinjenih nacija. Me�utim, Rusija nije glasala u Savetu bezbednosti ni
protiv jedne nametnute odluke Zapada, tako da je prakti�no usagla�avala
svoje odluke sa zapadnim zemljama. Ona je, zapravo, sve vreme nastojala da
se ne konfrontira previ�e sa Zapadom, a da istovremeno zadr�i neku svoju
samostalnu ulogu i, na neki na�in, bude advokat srpskih interesa. Ovde je
to tuma�eno na razli�ite na�ine. S jedne strane, mogle su se �uti primedbe
re�ima da Rusija nije htela da pomogne Srbiji, a, s druge strane, stizale
su optu�be opozicije, ba� kao i ovih dana, kada je �ivadin Jovanovi�
izjavio u Moskvi da Rusija podr�ava ovaj re�im i da je spremna da se
sukobi s celim svetom samo da ovde za�titi svoje interese.
Zaboravlja
se da je po�etkom marta, jo� pre inauguracije Put! ina, predsednik ruske
Dume Seleznjov na pitanje da li �e ponovo biti razmatrano pitanje prijema
Jugoslavije u Savez Rusije i Belorusije, odgovorio da ho�e, ali tek posle
slobodnih demokratskih izbora u SRJ.
Srbi su uvek patili od ruskog
mita. Sami su ga pothranjivali i odr�avali i izdizali u nebesa kada nam je
bilo najte�e. Kako je jednom prilikom rekla dr Jelica Kurjak iz
beogradskog Instituta za me�unarodnu politiku, mitologizacija odnosa sa
Rusijom naro�ito je do�la do izra�aja tokom eskalacije sukoba na Kosovu,
odnosno tokom agresije NATO-a na SR Jugoslaviju.
Dr Jelica Kurjak tada
nam je rekla:
- Iako se Rusija od samog po�etka sukoba na Kosovu
zalagala za mirno re�avanje sporova u okviru sistema Ujedinjenih nacija i
OEBS-a, izbegavaju�i da se stavi na bilo �iju stranu, ona je, i tokom rata
i posle njegovog zavr�etka, sledila politiku svojih zapadnoevropskih
partnera. Takvo pona�anje Rusije nailazilo je na o�tre kritike srpskog, o!
dnosno jugoslovenskog re�ima, koji su polagali "istorijsko pravo" na
za�titu od strane Rusije.
U krajnjem ishodu Rusija je, me�utim,
podr�avala odluke Zapada i time skupljala dodatne politi�ke poene, koje
�e, kao �to �e se videti na kraju kosovske krize, maksimalno iskoristiti
za postizanje nekih svojih strate�kih prioriteta, kao �to su obnavljanje
vojnih veza sa nekim zemljama Zajednice Nezavisnih Dr�ava, dono�enje nove
koncepcije nacionalne bezbednosti i nove vojne doktrine, otpo�injanje
borbe protiv separatizma i me�unarodnog terorizma u �e�eniji i obnavljanje
odnosa sa NATO-om.
(Nastavi�e se) |
