Glas javnosti, 2.novembar, 2002temaGre�ke Ha�kog tu�ila�tva niko ne napla�ujeNevinima sloboda jedina nadoknada�teta nije nadokna�ena devetorici optu�enih, od kojih je petoro oslobo�eno krivice, a protiv �etvorice su povu�ene optu�niceSudsko ve�e Ha�kog tribunala je posle 114 dana su�enja 23. oktobra 2001. godine izreklo osloba�aju�e presude Zoranu, Marjanu i Vlatku Kupre�ki�u. Toliko je trajalo i su�enje Draganu Papi�u, kome je 14. januara 2000. godine tako�e izre�ena osloba�aju�a presuda. Posle 142 sudska dana, 21. februara 2001. optu�bi je oslobo�en i Zejnil Delali�. Tu�ila�tvo Ha�kog tribunala povuklo je optu�be protiv Marinka Katave, Ivana �anti�a, Pera Skopljaka i Nenada Banovi�a. Katava, �anti� i Skopljak pu�teni su na slobodu 19. decembra 1997, a Banovi� 10. aprila ove godine, odmah po povla�enju optu�bi. Ni do danas nije im nadokna�ena �teta. Advokat Dragoljub Toma�evi� ka�e da ni u jednom pravnom sistemu, izuzev u Pravilniku MKSJ, nema da se nekome ko je neosnovano li�en slobode ne nadokna�uje �teta. Zato smatra opravdanim pokretanje ovog pitanja u UN. Zahtevi za naknadu �tete Sednica Generalne skup�tine UN, na kojoj je predsednik Me�unarodnog krivi�nog suda za biv�u Jugoslaviju Klod �orda podneo izve�taj o radu Ha�kog tribunala u prethodnoj godini, izazvala je pa�nju javnosti samo u delu koji se odnosio na saradnju na�e zemlje sa ovim sudom i kritike upu�ene na na� ra�un.
U senci optu�bi koje je �orda uputio vlastima u Beogradu na�la su se dva bitna pitanja koja su prvi put pokrenuta u sedi�tu UN, a koja se odnose na prava optu�enih. Ambasador SRJ u UN Dejan �ahovi� i stalni predstavnik Hrvatske u UN Ivan �imonovi� zalo�ili su se da se svim optu�enim, za koje se tokom su�enja ili kasnije ispostavi da su nevini, isplati kompenzacija. Predstavnik Hrvatske je izneo i stav da Tribunal treba ne samo da kazni krivce, ve� i da doprinese utvr�ivanju istorijske istine i poslu�i kao pouka za budu�nost. Pritom je predlo�io da se osu�enicima Tribunala dozvoli da kaznu izdr�avaju u svojoj zemlji gde im, objasnio je �imonovi�, " dru�tvena i kulturna klima vi�e pogoduje". Pitanje nadoknade �tete optu�enima za koje se ispostavi da su nevini prvi je pokrenuo "Glas" posle pu�tanja na slobodu Nenada Banovi�a, 10. aprila ove godine. Portparol sudskog dela Tribunala D�im Lendejl i Kristijan Rode, iz Sekretarijata Tribunala objasnili su tada za "Glas" da Pravilnik ne predvi�a nadoknadu �tete. Branioci ha�kih optu�enika misle da bi to trebalo re�iti druga�ije. Advokat Dragan Ivanovi�, �lan tima pravnih savetnika Slobodana
Milo�evi�a podr�ava predlog o naknadi �tete. Nenad Petru�i�, advokat Radislava Krsti�a, u potpunosti podr�ava
predlog predstavnika SRJ i Republike Hrvatske. Svako u svojoj zemlji Petru�i� se sla�e i sa drugim predlogom predstavnika Hrvatske u UN, da
osu�eni izdr�ava kaznu u svojoj zemlji. Kako ja zastupam optu�ene iz Republike Srpske, smatram da bi trebalo da izdr�avaju kaznu u tamo�njim zatvorima, ne samo zbog toga �to im pogoduje dru�tvena i kulturna klima, kako je to obrazlo�io �imonovi�, ve� i zbog �injenice da rodbina mo�e �e��e da ih pose�uje - smatra Petru�i�. Za sada, ka�u u Tribunalu, nema uslova da osu�eni slu�i zatvorsku kaznu u svojoj zemlji. Ali, nije isklju�ena mogu�nost da prihvate molbu osu�enog da izdr�ava kaznu u zemlji koja se nalazi na spisku UN, jer je porodici lak�e da ga tamo obilazi. Lendejl obja�njava da se kazne izdr�avaju u skladu sa pravilom 103 MKSJ. Po ovom pravilu, podse�a Lendejl, kazna se izdr�ava u dr�avi koju odredi predsednik Suda s popisa zemalja koje su pokazale spremnost da prihvate osu�ene, odnosno koje su potpisale sporazum sa Ujedinjenim nacijama o prihvatu osoba kojima je MKSJ izrekao kaznu. Do sada su takvi sporazumi potpisani sa sedam dr�ava. Spremnost da prihvate Ha�ke osu�enike potpisale su, potvr�eno nam je u Sekretarijatu Tribunala, Italija, Finska, Norve�ka, �vedska, Austrija, Francuska, �panija, Nema�ka i Danska. Prva je to u�inila Italija, 6. februara 1997, a poslednja Danska, koja je sporazum s UN potpisala 19. juna ove godine. Pravilnik Tribunala, dakle, ne predvi�a izdr�avanje kazne u zemlji iz koje je osu�eni, ali nije isklju�ena mogu�nost da, ukoliko neka od dr�ava podnese zahtev, UN to i prihvate. Iz, pre svega, humanitarnih razloga, kako to obja�njava Petru�i�. Svi optu�eni, ina�e, od hap�enja do zavr�etka postupka pred Sudom borave u pritvorskoj jedinici UN, koja se nalazi u elitnoj ha�koj �etvrti �eveningen, pod nadle�no��u Sekretarijata Suda. "Doma�in" ovoj jedinici je dr�avni zatvor Holandije. Boravka u ovom pritvoru izuzeti su oni koji se odlukom sudskog ve�a do po�etka su�enja nalaze na privremenoj slobodi, a takvih optu�enika trenutno je 11. LJILJANA STALETOVI� |
||||||||||||||||||||
Title: Message
