-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== JANKOVIĆ: PROBLEM JE OZBILJAN, ALI NE I NEREŠIV London -- Kako piše londonski dnevnik Tajms u broju od subote, Britanija se priprema da sledeće nedelje Jugoslaviju suoči sa neoporecivim dokazima da je Beograd tajno prodavao veoma važnu vojnu tehnologiju Sadamu Huseinu. To će biti preneto jugoslovenskim zvaničnicima tokom posete britanskog ministra spoljnih poslova Džeka Stroua Beogradu, u sledeći utorak, koji će zatražiti od jugoslovenskog predsednika Koštunice da zabrani ilegalnu trgovinu koja snabdeva sofisticiranim oružjem ne samo Irak, već i Liberiju, Libiju i, možda i Burmu (Mjanmar). "Ovo je veoma ozbiljan problem", rekao je Tajmsu visoki britanski zvaničnik, dodajući da će jasno biti predočeno jugoslovenskim vlastima kako "očekujemo da ova trgovina bude ispitana i prekinuta". Britanski izvori rekli su Tajmsu da je povezanost bila dublja nego što je to priznavano, te da bi mogla uključivati pomoć na unapređivanuju Iračke protivvazdušne odbrane. Drugi, takođe anonimni izvor, rekao je Tajmsu da postoji sumnja da je saradnja bila daleko obuhvatnija, nego što se to do sada mislilo. Još od vremena rata u Persijskom zalivu, Iračani nisu uspeli da obore ni jedan jedini avion saveznika. Tokom rata u Bosni, Britanci su izbgubili avion Harier, Francuzi su Miraž, a Amerikanci F16. Takođe, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, oboren je Stelt. To pokazuje koji nivo poznavanja opreme zapadnih sila imaju Srbi i to je "najočitije u oblasti za koju smo mi najviše zainteresovani", rekao je Tajmsu anonimni izvor. Izvori u Beogradu kažu da bi saradnja sa Irakom mogla da uključuje i televizijski vođene sisteme za SA2 i SA6 projektile, koji su korišćeni protiv NATO na Balkanu, prenosi Tajms. Ambasadora SR Jugoslavije u Londonu Vladetu Jankovića pitali smo koliko ozbiljno treba shvatiti ovakva upozorenja: "Pre svega treba imati u vidu da to jeste samo jedan novinski izvestaj, makar bio u pitanju i "Tajms". Činjenica je da britanski ministar spoljnjih poslova dolazi u Beograd u utorak, ali on ne ide samo zbog ove afere sa izvozom oružja, nego ide i u Bosni i na Kosovo da obiđe svoje trupe. Boravak u Beogradu je bio predviđen i ranije, prema tome tu nema ništa posebno dramatično. Drugo što hoću da kažem i što mislim da je važno, prekjuče je ministar Svilanović ovde u Londonu razgovarao sa Džekom Stroom vrlo opširno o tom problemu, objasnio mu je šta je preduzeto, šta se preduzima, da je stvar pod kontrolom. Ja mislim da je važno što čitava ta dramatizacija, da će doći do našeg povratka u status parije i tako dalje, zaista nije zasnovana ni na čemu realnom. Ja neću da kažem da ovaj problem nije ozbiljan, ali takav kakav je, on je potpuno rešiv i ja sam ubeđen da će se iz te krize izići", ističe Janković. Na pitanje zbog čega zvanični London nastupa oštrije od ostalih zemalja izuzev SAD, ambasador Janković u izjavi za B 92 navodi: "Jedan element te afere njih na izvestan način lčično i ugrožava, ako je tačno da se oružje izvozilo u Liberiju, oni imaju trupe tamo vrlo blizu, koje su u tim mirovnim kontigentima, i oni kažu da bi to moglo da ugrozi živote njihovih vojnika koji su na terenu. Britanska politika u ovom trenutku je vrlo bliska politici Vašingtona, i to su samo dva lica istog novčića. U ovom slučaju Britanija nastupa podjednako u ime SAD i u svoje ime", rekao je Janković. BOKA STAR BIO SAMO MASKA ZA DRUGU POŠILJKU? Podgorica -- Pravi teret za Irak plovi brodom "Karlota Dva", dok je brod "Boka star", koji je zadržan u Rijeci, samo maska da se skrene pažnja, piše dopisnik podgoričkih "Vijesti" iz Rijeke. "U Rijeci se spekuliše da je, moguće, 'Boka star' poslat prvi, da bi privukao pažnju na sebe, s pošiljkom koja zapravo nije bitna, a da je prava oprema krenula nekim drugim brodom, možda čak blizancem 'Boka stara', 'Karlotom Dva'", navodi podgorički dnevnik.Tvrdnju da je na "Karloti" pravi teret za Irak, a da je "Boka star" samo varka, dopisnik "Vijesti" iz Rijeke Damir Konestra potkrepljuje iz nedavno otkrivenog pisma direktora predstavništva "Jugoimporta" u Bagdadu Krsta Grujovića, upućenog 25. septembra ministru iračke Vojne agencije, u kom se kaže da je oprema ukrcana u Baru i da bi ka Iraku mogla krenuti početkom oktobra. Ceo tekst >>> I FIRME IZ FEDERACIJE BIH KRŠILE EMBARGO? Sarajevo -- Novi momenti u aferi nedozvoljene trgovine oružjem i u Sarajevu. Tamošnje tužilaštvo zatražilo je istragu o indicijama da su neke firme iz Federacije BiH kršile embargo UN na izvoz oružja, javlja dopisnik Radija B92 Zoran Žuža. "Moje pretpostavke su da ovo seže jako daleko, mislim da se tu ne radi o nekakvom novom kriminalu i da je u pitanju stara mreža i stare veze generala iz vremena pre raspada bivše Jugoslavije", rekao je Pedi Ešdaun sarajevskom "Dnevnom avazu". U intervjuu za taj list, Ešdaun je izrazio sumnju da se mreža trgovaca oružjem i vojnom opremom za zemlje pod embargom UN, proteže i do Bugarske i Crne Gore, odnosno da, kako je rekao, prelazi političke i etničke granice. Ešdaun je posebno naglasio da je duboko razočaran ponašanjem političara u RS koji, kako je rekao, sada preduzimaju akcije koje su rezultat straha. "Ja bih bio oprezan u proceni da će se sve završiti dosadašnjim smenama", upozorio je Ešdaun. Da nejgovo upozorenje treba shvatiti vrlo ozbiljno svedoči i izjava banjalučkog preduzeća "Čajevec holding", Milana Baroša, koji je "Nezavisnim novinama" potvrdio da je zajedno sa smenjenim ministrom odbrane Slobodanom Bilićem i razrešenim načelnikom generalštaba Vojske RS Novicom Simićem, putovao u Burmu, zemlju koja je takođe pod sankcijama UN. Baroš je rekao da je na azijskom kontinentu bio radi izmirenja predratnih dugova, te precizirao da je put plaćen novcem vlade i Direkcije za promet naoružanja i vojne opreme RS. Istovremeno, sarajevska štampa prenosi i zahtev kantonalnog tužioca Mustafe Bisića, koji od nadležnih institucija u Federaciji traži sprovođenje istrage o indicijama da su i neke firme iz tog entiteta umešane u ilegalnu prodaju naoružanja zemljama pod embargom UN. Veruje se da je reč o firmama "Bratstvo" iz Novog Travnika i "Vitezit" iz Viteza koje su i pre rata sarađivale sa Irakom, te firmi "Unis-promeks" iz Sarajeva ovlaštenoj od federalnog ministarstva odbrane za trgovinu naoružanjem. Bratstvo je pre raspada stare Jugoslavije Iraku prodavalo višecevne bacače raketa tipa "Orkan" i sve vrste topova i haubica velikog kalibra i dometa. MOSKVA PROTIV KAZNENIH MERA Moskva -- Moskva se zalaže za detaljnu istragu povodom tvrdnji o isporuci Iraku rezervnih delova za avione iz fabrike "Orao" u Republici Srpskoj preko Jugoslavije, uprkos embargu Saveta bezbednosti UN, ali je protiv kaznenih mera i političkih pritisaka. Predstavnik Ministarstva inostranih poslova Rusije Aleksandar Jakovenko izjavio je da je neophodno preduzeti mere da se tako nešto ne bi ponovilo. POZIV DSS-U DA PODRŽI VLADU SRBIJE Morović, Beograd -- Predsedništvo DOS-a pozvalo je Demokratsku stranku Srbije da se vrati izvornom programu koalicije i da, u parlamentu i medijima, podrži reformski kurs vlade Srbije. U pismu upućenom predsedniku DSS-a Vojislavu Koštunici, lideri DOS-a su istakli da bi u slučaju pozitivnog odgovora na njihovu ponudu bila zamrznuta odluka o oduzimanju madata DSS-u u Skupštini Srbije, izjavio je predsednik DHSS-a Vladan Batić. "Ako DSS to prihvati do ponedeljka, i ako tu izjavu potpiše gospodin Koštunica, onda DOS neće pokretati pitanje poslaničkih mandata DSS-a u Narodnoj skupštini republike Srbije, dakle odluka Administrativnog odbora republičkog parlamenta bi bila praktično zamrznuta", rekao je Batić. Ostali lideri DOS-a, koji su prisustvovali sednici u Moroviću, nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju Batićeve navode. Kopredsednik Socijaldemokratske partije Žarko Korać izjavio je za B92 da će ponuda DOS-a biti dostavljena DSS-u, pa tek potom objavljena u javnost. "Poslaće se jedna ponuda DSS-u da se vratimo orginalnom koalicionom sporazumu, dakle da oni podrže u nekoliko tačaka, koje smo zadržali za sebe i koje će njima biti prvo predočene, ja vas molim da to shvatite na pravi način, dakle red je da prvo to oni doznaju, a ne preko medija, dakle jedna ponuda da se vratimo orginalnom koalicionom sporazumu, koja onda, naravno, podrazumeva i zamrzavanje ove odluke o oduzimanju mandata. Znači, ako mogu tako da kažem, već u nedelju će DSS biti upoznat sa našim predlozima i sa velikim očekivanjima ćemo da iščekujemo njihov odgovor", rekao je Korać. Sednica Skupštine Srbije na kojoj će biti razmotrene izmene Zakona o izboru predsednika biće održana u utorak, 5. novembra, a sednici će prisustvovati i poslanici Demokratske stranke Srbije, izjavio je agenciji Beta predsednik Demokratskog centra Dragoljub Mićunović. Mićunović je izjavio da će on i lider Nove demokratije Dušan Mihajlović razgovarati o oduzetim mandatima DSS-a sa liderom te stranke Vojislavom Koštunicom. Zvaničnici DSS-a nisu želeli da komentarišu informacije sa sednice Predsedništva DOS-a, obrazlažući da su nakon sastanka čuli kontradiktorne informacije. Dvodnevna sednica Predsedništva DOS-a završena je u subotu oko 15 časova i bila je zatvorena za javnost. Čelnici koalicije postigli su saglasnost o svim razmatranim pitanjima, navodi se u saopštenju sa sastanka održanog u Moroviću kod Šida. Čelnici DOS-a raspravljali su o radu Skupštine Srbije, toku započetih zakonodavnih aktivnosti, o izborima za predsednika Srbije, Ustavnoj povelji, uredjenju odnosa Srbije i Crne Gore i novom republičkom Ustavu. SKRATITI ROK ZA PREDSEDNIČKU PREDIZBORNU KAMPANJU? Beograd -- Pored pitanja poslaničkih mandata DSS-a u Skupštini Srbije, nejasno je i kada će biti ponovljeni predsednički izbori. Prema Ustavu Srbije, izbori moraju biti raspisani najkasnije 30 dana pre nego što aktuelnom predsedniku istekne mandat, a to je 5. decembar. Zakon o izboru narodnih poslanika, koji važi za izbor predsednika, predviđa da kampanja traje najmanje 45, a najviše 90 dana. Do 5. decembra ostalo je 34 dana, što je manje od zakonskog roka za trajanje kampanje. Međutim, predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić kaže za naš radio da se i taj problem može rešiti, "u tom smislu što bi se umesto što bi se minimalnih 45 dana za kampanju predvideo kraći rok, recimo 30 dana, kako bi se to vreme uklopilo u period do 5. decembra. To sada zavisi od policijske volje, zavisi od toga da li će skupština zasedati naredne nedelje, da li će to staviti na dnevni red, dakle sve bi se to moglo postići ako bi bilo dobre političke volje, uz, kao što rekoh, skraćivanje vremena između raspisivanja i održavanja izbora", kaže Vučetić. U javnosti se može čuti i nagađanje da će prvo biti raspisani izbori, pa onda promenjen zakon, kako bi se ispoštovali svi zakonski rokovi. Portparol Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević kaže za naš radio da ni u Ustavu, ni u zakonu ovako nešto nije zabranjeno, ali ističe da je to u suprotnosti sa svim principima i standardima izbora. "To je bio slučaj u Crnoj Gori, izbori su tamo raspisani, a u toku trajanja izborne kampanje, zakon je menjan, protiv čega je OEBS odmah ustao i ja verujem da bi to i ovde bio slučaj. Ponavljam, to nije suprotno zakonu, niti je suprotno ustavu, ali je suprotno svim onim principima i svim onim standardima koji se na izbore odnose. Menjati pravila u sred trajanja izborne utakmice ne bi čak bilo ni celishodno. Pitanje je koliko je to dobro rešenje i koliko bi u kraćem roku od 45 dana, stvari mogle da se završe koje su u vezi sa pripremama, završe na jedan normalan način, a da se pri tom sa njima ne žuri, a žurba svakako nije dobra, barem kada su izbori u pitanju", kaže Blagojević.Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić navodi i da će, ako dan održavanja izbora bude pomeren, ili ako drugi krug izbora padne iza 5. januara 2003. godine, mandat Milanu Milutinoviću svakako isteći. Njegovu funkciju posle toga će vršiti predsednik Narodne skupštine Srbije koji je po Ustavu dužan da raspiše izbore koji se moraju održati u roku od 60 dana. POSLOVNIK U SKLADU SA USTAVOM, O MANDATIMA KASNIJE Beograd -- Ni posle jučerašnjeg zasedanja Republičkog ustavnog suda u petak, nije rešen spor oko mandata grupe poslanika Demokratske stranke Srbije. Pitanje da li će oni biti vraćeni u republički parlament, trebalo bi da bude rešeno kada Ustavni sud Srbije oceni ustavnost dela Zakona o izboru narodnih poslanika. Sudije suda juče su se jednoglasno složile da je Poslovnik Skupštine Srbije u skladu sa Ustavom, ali se nisu izjašnjavali o konkretnoj odluci skupštinskog Administrativnog odbora o oduzimanju mandata poslanicima DSS-a. Ipak, sudije su političarima poručile da takvu njihovu odluku ne shvate kao pravni osnov za oduzimanje mandata poslanicima. Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić rekao je da, do odluke o ustavnosti odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika, nema prepreka za učešće poslanika DSS-a na sednicama republičkog parlamenta: "Bilo bi politički celishodno i pravno najispravnije da poslanici DSS do naše odluke učestvuju u radu Skupštine. Naša današnja odluka ne može biti 'zeleno svetlo' za oduzimanje mandata, pošto o tome nismo odlučivali. Prema tome, ako je to tako, nema smetnji da u radu Skupštine učestvuju svi poslanici koji nisu lišeni mandata, a oni nisu lišeni mandata dok Skupština ne prihvati, svojom konstatacijom, izveštaj Odbora. A da li će se to desiti, ja zaista ne znam. Samo bi se, u slučaju da Ustavni sud donese odluku da je taj član 88. zakona neustavan i ta Skupština i svi politički akteri koji su u njoj predstavljeni, koji bi takvu odluku doneli, našli u priličnoj neprilici sa stanovišta legaliteta lišavanja mandata tih poslanika", rekao je Vučetić. Slobodan Vučetić je rekao da će sud "u najkraćem mogućem roku" staviti na dnevni red ocenu ustavnosti Zakona o izboru narodnih poslanika, uz prethodnu temeljnu analizu, javnu raspravu i konsultaciju sa iskustvima zemalja koje takođe primenjuju proporcionalni izborni sistem. Predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Bojan Pajtić ocenio je da je odluka republičkog Ustavnog suda razrešila pravnu krizu i deblokirala rad parlamenta. Sada je pravno potpuno nesporno ovlašćenje Administrativnog odbora da skupštini podnese izveštaj o razlozima prestanka mandata poslanika, kao što je nesporno ovlašćenje parlamenta da konstatovanjem tog izveštaja oduzme mandate DSS-u, navodi Pajtić.S druge strane, potpredsednik Demokratske stranke Srbije podseća da je još na snazi privremena mera Saveznog ustavnog suda o vraćanju poslanika DSS-a u poslaničke klupe: "Akt Administrativnog odbora o oduzimanju mandata je privremenom merom SUS-a suspendovan i on ne postoji u pravnom pogledu svako onaj ko bi suprotno privremenoj meri SUS-a pokušao da ga aktivira i po njegovom osnovu oduzme mandate narodnim poslanicima bi zapravo pristupio organizovanju i sprovođenju državnog udara", rekao je Maršićanin. RISTIĆ: PLATU U SKUPŠTINI SRBIJE PRIMA OKO 300 POSLANIKA Beograd -- Predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije Boško Ristić rekao je da se na platnom spisku u republičkom parlamentu nalazi "više od 300 poslanika", ali nije mogao da precizira tačan broj. "Platu prima 250 poslanika u stalnom sastavu, ali i poslanici koji su ostali bez mandata, a nisu rešili svoj status. Oni primaju sve nadležnosti još šest meseci po isteku mandata, kao što je to slučaj sa ministrima ili drugim nosiocima vlasti. Sada u Skupštini Srbije platu prima 306, 307 ili 308 poslanika", kazao je Ristić za beogradski dnevnik "Blic" od subote. "Imajući u vidu da plata poslanika u skupštini iznosi 30.000 dinara, to znači da se za zarade poslanika mesečno izdvaja oko devet miliona dinara", navodi se u tekstu. POSTOJE DOKAZI DA JE MALJKOVIĆ UBIO BUHU Beograd -- Zamenik okružnog javnog tužioca Vladimir Vukčević izjavio je da protiv uhapšenog Nikole Maljkovića postoje dokazi da je izvršio ubistvo generala policije Boška Buhe, pišu "Večernje novosti" od subote. "Protiv Nikole Maljkovića postoje dokazi, ne samo po iskazima svedoka, već i po činjenicama do kojih smo došli, a koji ukazuju da je on ubio Boška Buhu", kazao je Vukčević i dodao da će validnost i vrednost tih dokaza oceniti sud. Prema Vukčevićevim rečima, nije pronađeno oružje kojim je Buha ubijen, ali postoji deset svedoka koji su sve videli, među kojima su i ljudi koji su bili sa žrtvom neposredno pre ubistva. On je istakao da "postoji i zaštićeni svedok, ali da se zbog bezbednosti ne može otkriti njegov identitet". Policija je iznenada izvršila akciju hapšenja i tako "presekla celu stvar te se dosta toga nije uklopilo u celu priču", ali to je morala da uradi jer je saznala da se sprema atentat na srpskog premijera Zorana Đinđića, dodao je Vukčević. U PRITVORU, OSIM MALJKOVIĆA I ILIĆA, JOŠ NEKOLIKO OSOBA Beograd -- U pritvoru se, pored Nikole Maljkovića i Dragana Ilića, nalazi još nekoliko ljudi iz grupe osumnjičene da je organizovala i izvršila ubistvo policijskog generala Boška Buhe, rekli su agenciji Beta izvori bliski policiji. Šef istražnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Branislav Todić rekao je u petak da je pritvor određen jedino Maljkoviću i Iliću. Izvori bliski policiji kažu da su drugi osumnjičeni zadržani u pritvorima u pojedinim opštinama u Srbiji. Policija je saslušala desetine ljudi koji su imali neke kontakte sa osumnjičenima za ubistvo Buhe, a dosta njih je dolazilo samoinicijativno, kaže izvor blizak policiji. Taj izvor je potvrdio da je nekoliko ljudi sa kojima je obavljen informativni razgovor reklo kako imaju saznanja da je Željko Maksimović Maka ubio Radomira Stojićića Badžu. "Maksimović je Stojičića ubio po nalogu jednog visokog policijskog službenika", rekaon je izvor, ne precizirajući o kom je službeniku reč. Prema navodima tog izvora, ima indicija da je Maksimović odgovoran i za ubistvo visokog funkcionera Jugoslovenske levice Zorana Todorovića. Pored Stojićića, Maksimović je, prema navodima svedoka sa kojim je policija razgovarala tokom najnovije istrage, pre dve godine ispred TV Pink na Dedinju likvidirao i svog prijatelja Milana Rajkovića. Maksimović je bio povezan i sa Ivanom Delićem iz Budve, koga je Anketni odbor prošlog saziva Savezne skupštine osumnjičio za ubistvo nekadašnjeg jugoslovenskog ministra odbrane Pavla Bulatovića. Jedan od svedoka je, takođe, ispričao da je Maksimović prošlog leta u Budvi digao u vazduh jednu jahtu, samo zato što mu je ribar koga je poznavao rekao da mu je ta jahta pokidala mreže. "ĐINĐIĆEVE TVRDNJE NEISTINITE " Sarajevo -- Najviši policijski zvaničici Federacije BiH odbacili su tvrdnje srpskog premijera Zorana Đinđića da je grupa uhapšenih u Beogradu, osumnjičenih za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, "pokretana" iz nekih regionalnih centara, između ostalog, iz Sarajeva i Banjaluke. "To je proizvoljna izjava gospodina Zorana Đinđića. Ako ima argumente za takvo nešto, onda neka nas upozna sa tim", rekao je za današnji sarajevski "Dnevni avaz" ministar policije sarajevskog kantona Almir Džuvo. Ministar policije Federacije BiH Ramo Masleša rekao je za isti list da "Federalni MUP nema saznanja kakvim raspolaže premijer Đinđić", ne želeći dalje da komentariše izjavu premijera Srbije. SUMNJE U MOGUĆNOST USVAJANJA FINALNOG TEKSTA POVELJE Podgorica -- Više članova Ustavne komisije, uoči sastanka, na kojem bi trebalo da bude usaglašen konačan tekst Ustavne povelje, izrazili su sumnju da će finalni tekst Povelje biti usvojen. Član komisije iz Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković izjavio je da bi Povelja mogla biti usvojena "jedino ako predstavnici savezne administacije odustanu od stava da se poslanici za federalni parlament biraju na neposredan način". On je, međutim, izrazio sumnju da će doći do kompromisa, istakavši da je realnije očekivati da povelja ne bude usvojena i da potpisnici Beogradskog sporazuma reše buduće odnose Srbije i Crne Gore. ŠTAJNER SA KOŠTUNICOM O SEVERNOJ KOSOVSKOJ MITROVICI Beograd -- Civilni administrator UN za Kosovo Mihael Štajner razgovarao je sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom o "popunjavanju vakuuma" u vršenju lokalne vlasti u severnoj Kosovskoj Mitrovici nakon prošlonedeljnih opštinskih izbora na Kosovu. Štajner se nakon sastanka u Beogradu vratio na Kosovo, ali ni UNMIK ni kabinet jugoslovenskog predsednika nisu izdali zvanično saopštenje o razgovoru koji su vodili. "Sastanak je potpuno radnog tipa, nastavak njihovog prošlog sastanka", rečeno je u kabinetu predsednika pre sastanka. Koštunica i Štajner su 17, a potom i 30. oktobra razgovarali o kosovskim lokalnim izborima i decentralizaciji pokrajine. ČOVIČ I KUTILJERO O KOSOVU Beograd -- Predsednik Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović u subotu sa specijalnim predstavnikom UN za ljudska prava Žozeom Kutiljerom razgovarao o aktuelnoj situaciju u pokrajini. Čović je, kako je saopšteno, upoznao Kutiljera sa rezultatima nedavno završenih lokalnih izbora, saradnjom sa UNMIK i problemima vezanim za bezbednost i povratak interno raseljenih lica u južnu srpsku pokrajinu. Kutiljero je u razgovoru pokazao razumevanje za probleme interno raseljenih lica i ukazao da je povratak izbeglih važan korak ka normalizaciji stanja u regionu. On je podržao Čovićevo angažovanje na polju ekshumacije i otkrivanja počinioca zločina nad civilnim stanovništvom, a trenutnu situaciju na Kosovu ocenio je kao mirnu i stabilnu. INCIDENT NA KOSOVU Prilužje -- Grupa od 20 Srba iz sela Prilužja kod Vučitrna napala je policijsku patrolu UNMIK-a i teško povredila jednog policajca, a nekolicini drugih nanela lakše ozlede. UNMIK je saopštio da je do incidenta došlo kada su policajci zatražili od vlasnika jednog lokala u Prilužju da posle ponoći zatvori objekat, što je on odbio,nakon čega je grupa Srba fizički napala policajce. Dva glavna napadača su u bekstvu i za njima se traga, saopštio je UNMIK. "EU ĆE ZEMLJE BALKANA TRETIRATI KAO JEDAN BLOK" Podgorica -- Direktor Evropske agencije za rekonstrukciju Ričard Cink izjavio je da će Evropska unija, kada za to dođe vreme, zemlje Balkana tretirati kao jedan blok. "Crna Gora je geografski povezana sa više zemalja i nije realno očekivati da će ući u EU ako i te zemlje nisu deo EU", kazao je Cink u intervjuu za podgoričke "Vijesti", ne želeći da precizira o kojima zemljama je reč. Prema njegovim rečima, zemlje kandidati za članstvo u EU biće primane po grupama. "EU ima strateški interes da podeli svoju budućnost sa zemljama regiona i siguran sam da će se finansijska pomoć i dalje pružati za proces integracije", dodao je Cink. On je rekao i da se u poslednje vreme smanjila humanitarna pomoć, ali da su povećane donacije namenjene razvoju. On je najavio da će Agencija nastaviti da upravlja sredstvima EU u Crnoj Gori prema planiranoj strategiji do kraja 2004. godine, a najverovatnije i nakon toga. POSLE REFORME NAJVEĆI BROJ PENZIJA ISTI ILI VEĆI Beograd -- Ministar za socijalna pitanja Srbije Gordana Matković izjavila je u subotu da će nakon sprovođenja predviđenih reformi penzijskog sistema najveći broj penzija, oko 80 odsto, ostati isti ili biti povećan, dok će ostatak biti smanjen. "Oko 80 odsto penzija bi ostalo isto ili bi se povećalo za 3,7 do pet odsto, dok će kod preostalih 20 odsto penzionera, koji bi po sadašnjem zakonu imali više penzije, one biti niže za 3,7 do 10 odsto", kazala je Matkovićeva na konferenciji u Centru Sava, posvećenoj reformi penzijsko-invalidskog sistema. Matkovićeva je istakla da su reforme penzijsko-invalidskog sistema neophodne, pre svega, zbog nedovoljnog obnavljanja stanovništva i brzog rasta broja penzionera, zbog deficita penzionog fonda, nepovoljnog odnosa između prosečnih penzija i plata, rasprostranjene sive ekonomije i drugih.Prema njenim rečima, koncept promena zasniva se na daljem reformisanju postojećeg načina finansiranja (prvi stub osiguranja) i na uvođenju dobrovoljnog osiguranja (treći stub). Ona je kazala da će biti uvedeno dobrovoljno osiguranje u fondu zaposlenih za one radnike koji rade po ugovoru o delu, autorskom honoraru, znači nemaju stalni radni odnos, a koji žele dobrovoljno da uplaćuju u fond. Ona je najavila i uvođenje nove formule za obračun penzija, po sistemu bodova i istakla da će taj način obračuna "biti pravedniji jer će smanjiti razlike između onih koji su napredovali u karijeri i onih koji nisu, pošto se za obračun penzije više neće uzimati 10 najboljih godina", već ceo radni vek. "MK KOMERC" NAJAVIO PREGOVORE SA POVERIOCIMA Novi Sad -- Predsednik "MK komerca" Miodrag Kostić najavio je da će kompanija u šećerane u Pećincima, Baču i Kovačici uložiti ukupno 26,8 miliona evra u investicije i socijalani program. Na konferenciji za novinare u šećerani "Donji Srem" u Pećincima kod Rume, on je rekao da je "MK komerc" posle ulaska u te tri šećerane zatekao dug od ukupno oko 25,5 miliona evra i najavio pregovore sa poveriocima o reprogramu dugova ili njihovom plaćanju uz određeni diskont. "Prvi dan u Pećincima smo zatekli blokadu od 100 milion dinara (ili oko 1,7 miliona evra) i u dogovoru sa dobavljačem smo uspeli da pomerimo tu blokadu na određeni rok i započeli pregovore oko načina rešavanja duga", rekao je on. Pregovorima će, prema rečima Kostića, biti utvrđeno da li tom dobavljaču više odgovara repogram duga ili otplata uz njegovo smanjenje. "Isto važi i za Republičku direkciju za robne rezerve i za Naftnu industriju Srbije i za bilo kog drugog dobavljača", rekao je predsednik "MK komerca" i dodao da je firmama koji dugi niz godina potražuju novac od šećerana ponuđeno da im bude plaćeno odmah, ali uz odgovrajući diskont. On je naveo da je će šećarana u Pećincima i ako uspešno proda sav ovogodišnji šećer ostati u "dubiozi" od sedam miliona evra, jer će se vrednost šećera kretati oko 15 miliona evra, dok ulaganja u proizvodnju i dugovi dostižu 22 miliona. Kostić je najavio da će "MK komerc" prvenstveno investirati u smanjenje troškova proizvodnje, ali da će deo novca biti uložen i u sređivanje kruga sećerane i ekologiju. "Akcenat ćemo staviti na sve ono što podrazumeva bolju kontrolu procesa proizvodnje i umanjenje troškova, pre svega energije", rekao je on. Kostić je naveo da je ugovorom o kupovini "MK komerc" preuzeo obavezu da u šećernu u Baču investira 5,7 miliona evra, šećeranu u Kovačici 7,8 miliona i šećeranu u Pećincima sedam miliona. Prema njegovim rečima, tokom narednih pet godina nijedan radnik u te tri šećerane neće biti otpušten, a u socijani program će biti uloženo po 2,1 milion evra. Kostić je jos najavio redizajn postojećih pakovanja i nove proizvode iz te tri šećerane, koje je "MK komerc" kupio na nedavno završenom tenderu Agencije za privatizaciju. PRONAĐENO 150 PROJEKTILA SA OSIROMAŠENIM URANOM Bujanovac -- Iznad sela Bratoselce, u opštini Bujanovac na jugu Srbije, pronađeno je više od 150 projektila sa osiromašenim uranom, koji su ispaljeni tokom bombardovanja avijacije NATO-a 1999. godine. Projekile je pronašla ekipa stručnjaka Instituta za nuklearnu fiziku iz Vinče tokom dvomesečnog rada na dekontaminaciji skoro 56 ari terena iznad sela Bratoselce - potvrdio je SRNI Jagoš Raičević, rukovodilac "Vinčinog" tima. Prema podacima NATO-a, na pomenutu lokaciju, jednu od pet registrovanih na području Pčinjskog okruga, bombarderi Sjevernoatlantske alijanse su u proleće 1999. godine ispalili 1.200 ovakvih projektila. S obzirom na promjenljive vremenske uslove, naročito jak vetar koji vrlo često duva iznad Bratoselca, inženjer Raičević procjenjuje da bi dekontaminacija ovog područja "mogla potrajati i do kraja novembra". DVODNEVNI SEMINAR O UČEŠĆU ŽENA U JAVNOM ŽIVOTU Mladenovac -- Dvodnevni seminar pod nazivom "Žene to mogu", u organizaciji Ženske političke mreže i uz podršku Norveške narodne pomoći, počeo je u subotu u Mladenovcu. Predavači na seminaru Lepojka Mitanovska i Gordana Aleksić iz Grupe za promociju ženskih političkih prava "Glas razlike" rekle su da je cilj skupa da ženama aktivnim u politici, nevladinim organizacijama, medijima i sindikatima ukaže na rešenja koja će njihovo učešće u javnom životu učiniti vidljivijim. Dvodnevnom seminaru, kakav je tokom septembra i oktobra održan u još 45 gradova Srbije, prisustvuju aktivistkinje političkih stranaka, nevladinih organizacija, novinarke i žene angažovane u drugim javnim poslovima. Učesnice seminara će razmatrati ravnopravnost polova, učešće žena u politici, tehnike dominacije i aktivizam, dok će sutra biti reči o načinu učešća u javnom životu u raspravama nazvanim "Argumentacija i debatovanje", "Pobednica - gubitnica", "Javno zastupanje", "Rešavanje problema i planiranje akcije" i "Umrežavanje". Program "Žene to mogu" osmislile su žene Norveške laburističke stranke, a u Srbiji se sprovodi uz finansijsku pomoć i podršku Norveške narodne pomoći, a u organizaciji "Glasa razlike" i Ženske političke mreže. Podršku tom projektu pružili su i Radna grupa za ravnopravnost polova Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i Misije OEBS-a u SRJ. U NOVOM SADU, KOPALI TEMELJE, ISKOPALI ĆUPOVE IZ 11 VEKA Novi Sad -- U najstrožem centru Novog Sada, Njegoševoj ulici broj 10, gde je srušena jedna stara zgrada da bi se napravio novi stambeni objekat radnici su primetili neobične komade od keramike i metala, te o tome odmah obavestili Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, a arheolog Zavoda Dušica Veselinov izjavila je za lokalne medije da je reč o ćupovima i ostacima stambenih objekata koji potiču iz 11. i 12. veka. "Pronađeni predmeti i ostaci stambenih objekata potiču iz 11. i 12. veka, što ne znači da smo našli grad iz pomenutih vekova. Otkriće smo poslali na dalja arheološka ispitivanja i tek kad se izvrše detaljnije stručne analize, moći ćemo dati preciznije informacije", rekla je Veselinova, napominjući da će na pomenutoj lokaciji Zavod nastaviti probna arheološka ispitivanja. Ukoliko se pokažu tačnim pretpostavke da je riječ o naselju iz 11, odnosno 12. veka biće umnogome poljuljana dosadašnja naučna saznanja o nastanku gradu na obalama Dunava, koga istoričari ubrajaju u "mlađe gradove". Prema tim saznanjima, Novi Sad je nastao prije 300 godina, tačnije 1694. godine izgradnjom mostobrana naspram Petrovaradinske tvrđave. IZBORI U TURSKOJ - VRLO MOGUĆA IZNENAĐENJA Ankara -- U Turskoj se u nedelju održavaju vanredni parlamentarni izbori. O tome kako u ovom trenutku izgleda turska politička scena za radio B92 izveštava producent RAI Boban Radovanović. Ono što je interesantno jeste da analize pokazuju da aktuelna koalicija premijera Edževita, koja predstavlja neku demokratiju levo od centra, zatim ministarku inostranih poslova i bivšu premijerku Čiler, koja takođe jeste levo, napravili su parlamentarnim izborima u Turskoj političko samoubistvo. Kako pokazuju podaci, oni najverovatnije, kao partije, neće uspeti da uđu u parlament. Šta stoji kao problem sa turskim izborima? Postoji jedan vrlo rigidan zakon po kome je cenzus 10%, što znači da oni koji ne osvoje barem 10% glasova, neće ući u parlament. Druga interesantna analiza kaže da partija Pravda i razvoj, koja bi trebalo da bude modernizovana muslimanska partija, sa svojim liderom Redžepom Erdoganom, bi mogla da uđe u parlament, zatim, Republikanska partija koja predstavlja naslednike osnivača turske države Kemala Ataturka i možda bi mogli da uđu u parlament Kurdi, koji po prvi put se na izborima pojavljuju kao jedinstveni nacionalni blok i to upravo zbog šanse da pređu cenzus od 10%. Do ove odluke je došlo nakon njihovog brifinga u SAD. Na ovim izborima to je da postoji velika šansa da parija koja je osnovana pre šest meseci, a koja se u bukvalnom prevodu zove Mladi, gospodina Čema Uzana uđe u parlament. Ova je partija interesantna zato što je on preduzetnik kojeg američko sudstvo goni za krađu od 3,7 milijardi dolara, odnosno u sudskom procesu bi tražili između 10 i 12 milijardi dolara, koje je on zaradio ilegalnom trgovinom mobilnim telefonima. Boban Radovanović prenosi i očekivanja stranih posmatrača i diplomata kad je ishod sutrašnjih izbora u pitanju. Svi se nadaju da će se dogoditi nekakav pomak ka uvećanju ljudskih i manjinskih prava i to se bazira na tezi da tezi da bi Kurdi mogli da uđu u parlament, prešavši cenzus od 10%. Ovo je veoma važno zato što Turska nema nikakve šanse da se približi Evropskoj uniji ukoliko ne ispuni dva elementarna uslova. Oni su pokazali dobru volju u poslednje vreme time što su ukinuli smrtnu kaznu, ali i dalje ostaje problem Kurda kao manjine, uslovno rečeno, jer Kurda ima oko 20 miliona, što i nije tako mali broj i to bi predstavljalo nekakav pomak. Međutim, ukoliko se dogodi da islamizacija zemlje uzme maha, onda bi ceo proces približavanja Turske EU propao, a ostaje i dalje problem američkih prijatelja i gospodra, sa druge strane, kojima je Turska potrebna zbog mogućeg napada na Irak. EŠDAUN: REPUBLICI SRPSKOJ NE PRETI NESTANAK Sarajevo -- Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun izjavio je da Republika Srpska nije ugrožena i da joj ne preti nestanak, ali da "svi moraju poštovati realnost postojanja Dejtonskog mirovnog sporazuma za BiH". "Republika Srpska je uspostavljena Dejtonom i to se mora poštovati. Sada je pitanje šta mi možemo uraditi u okviru dejtonske strukture da bismo institucije koje postoje učinili efikasnijim", rekao je Ešdaun za sarajevski "Dnevni avaz". On je rekao da afera oko vojne saradnje bijeljinskog Vazduhoplovnog zavoda "Orao" sa Irakom predstavlja pojedinačno najveći izazov međunarodnom kredibilitetu BiH, ali je izrazio uverenje da nije reč o "nekakvom novom kriminalu". "Mislim da su u pitanju stara mreža i stare veze generala iz vremena pre raspada Jugoslavije. Mislim da se ta mreža proteže jako daleko, možda do Bugarske i Crne Gore, te da prelazi političke i etničke granice. Još ne možemo reći ko jeste, a ko nije kriv, i zato moramo čekati da se cela istraga okonča", dodao je Ešdaun. On je rekao i da ne bi bio iznenađen da se novac od prodaje oružja Iraku iz bijeljinskog preduzeća "Orao" koristio za stvaranje struktura za zaštitu ratnih zločinaca. Visoki predstavnik u BiH izrazio je, takođe, "duboko razočarenje" merama koje su organi RS preduzeli u vezi sa ovom aferom, a posebno ponašanjem političara iz tog entiteta. ULAZAK AHMETIJA U PARLAMENT FAKTOR STABILNOSTI ZA MAKEDONIJU Vašinton -- Ulazak bivših albanskih gerilaca u parlament predstavlja faktor stabilnosti za Makedoniju, ocenili su stručnjaci Radne grupe za Balkan vašingtonskog Instituta za mir. Učesnici rasprave o perspektivama nove koalicione vlade u Makedoniji, sprovođenju Ohridskog sporazuma, ulozi EU i SAD i budućnosti misije NATO zaključili su da izborni uspeh Socijaldemokratskog saveza Branka Crvenkovskog i Demokratske unije za integraciju bivšeg lidera OVK Alija Ahmetija za Makedoniju otvara nove mogućnosti, pre svega zbog toga što obe stranke podržavaju Ohridski sporazum i žele da idu napred. To međutim ne znači da i dalje ne postoji politički rizik, jer su oba koaliciona partnera obećala da će štiti svako svoju etničku zajednicu, a prvi pokušaji da se podele ne samo ministarska mesta, već i funkcije u državnim kompanijama, nagoveštavaju da u makedonskoj politici možda neće ni doći do suštinskih promena, navodi se u rezimeu rasprave koji je objavio Institut za mir. Učesnici rasprave o Makedoniji ocenili su, takođe, da je angažovanje EU u Makedoniji, na političkom i ekonomskom planu, urodilo plodom, ali da bi možda bilo delotvorno primeniti taktiku štapa i šargarepe. Preporučena je, takođe, integracija Albanaca u armiju, posebno kada je reč o višim činovima. MOSKVA INSISTIRA NA DOZVOLI UN Moskva -- Rusija ne odustaje od stava da Vašington mora dobiti eksplicitnu dozvolu UN za korišćenje sile protiv Iraka ukoliko Bagdad ne bude sarađivao sa inspektorima za naoružanje. Ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov rekao je da su se Rusija i još četiri stalne članice Saveta bezbjednosti UN približile po pitanju sporazuma o novoj rezoluciji čiji je cilj razoružavanje Iraka, koji Vašington sumnjiči za razvijanje oružja masovne destrukcije. On je rekao da ostaju da se izglade "ozbiljne razlike", uglavnom o načinu na koji će biti odgovoreno ukoliko irački predsednik Sadam Husein opstruiše rad inspektora UN. Ivanov je dodao da su razlike takođe ostale i po pitanju iračkih zahteva koji se odnose na zakazane inspekcije."Rusija neprekidno naglašava da je kategorično protiv bilo koje formule koja bi nekome dala pravo na unilateralno korišćenje sile", naglasio je šef ruske diplomatije. UHAPŠEN OSUMNJIČENI ZA EKSPLOZIJE U NOĆNOM KLUBU Bali -- Indonežanska policija uhapsila je čoveka koji liči na lik policijskog foto-robota osumnjičenog za podmetanje bombe u jedom noćnom klubu na ostrvu Bali prošlog meseca, kada je poginulo skoro 200 ljudi, izjavio je u subotu jedan policijski zvaničnik. On je kazao da je osumnjičeni, čije ime nije saopšteno, već samo inicijali R.S, uhapšen je u četvrtak na autobuskoj stanici u gradu Badžava, na ostrvu Flores, 500 kilometara istočno od Balija. "On odbija da odgovori na mnoga naša pitanja", rekao je predstavnik policije. VIŠE OD 70 POVREĐENIH U ZEMLJOTRESU Aceh -- Više od 70 osoba je povređeno u zemljotresu koji se dogodio u provinciji Aceh, na severo-zapadnom delu Indonezije. Teže povređeni su prebačeni u lokalnu bolnicu na ostrvu Simeul. Australijske i američke vlasti navode da je zemljotres bio jačine 7,7 stepeni Rihterove skale, dok su indonežanske vlasti saopštile da je potres bio manji - 5,6. Zemljotres se dogodio u 8.30 po lokalnom vremenu sa epicentrom na području Singkel, oko 100 kilometara od Simeula. Desetak kuća i zgrada je srušeno u potresu, a oko 200 drugih građevina je oštećeno. ČEČENI UBILI OSAM LJUDI Vladikavkaz -- Čečenski pobunjenici ubili su šestoricu ruskih vojnika, jednog čečenskog policajca i jednog lokalnog administratora, saopšteno je u trenutku dok ruske snage intenziviraju potragu za pobunjenicima u svetlu nedavnih događaja u moskovskom pozorištu. Ruske snage izvele su operacije pretrage u nekoliko čečenskih oblasti, uključujući i prijestonicu Grozni, uhapsivši tom prilikom najmanje 130 osumnjičenih.Pobunjenici su pojačali napade na čečenske policajce i ostale koje optužuju za saradnju sa Rusima. Napadi su omeli napore čečenske promoskovske administracije za uspostavljanjem sopstvenih legalnih tela kako bi se smanjio broj ruskih trupa u ovom separatističkom regionu. Ukupno šest ruskih vojnika je ubijeno, a osmoro ranjeno u pobunjeničkim napadima za protekla 24 časa, saopštio je jedan od zvaničnika čečenske administracije koji je želio da ostane neimenovan. Takođe je ubijen i jedan čečenski policajac, a četvorica su ranjena kada je u četvrtak na jednu patrolu u Groznom otvorena vatra.Pozivajući se na neimenovani vojni izvor, agencija Interfaks javila je da su ruske snage prošlog meseca ubile 168 pobunjenika, a ukupno 14.113 od posljdnjeg čečenskog rata, koji je počeo u jesen 1999. godine. U izveštaju se kaže da u Čečeniji sada operiše oko 1 500 pobunjenika, uključujući i oko 300 stranih plaćenika. Ove brojke nije moguće potvrditi iz nekog nezavisnog izvora. VIŠE OD 20 OSOBA UBIJENO U KAŠMIRU Šrinagar -- U Indijskom delu Kašmira više od 20 osoba je ubijeno, među kojima i član jedne indijske stranke, saopšteno je u Šrinagaru. Mohamed Sikander Kan, član Kongresa, političke formacije koja je ušla u vladinu koaliciju, ubijen je u pucnjavi na severu Kašmira. Ubijeni su i policajci koji su bili zaduženi za njegovu bezbednost. Indijske snage bezbednosti ubile su na području Ponč više od deset separatista, koji su pokušavali da uđu u indijski deo Kašmira. POSMATRAČI OEBS NA AMERIČKIM IZBORIMA Florida -- Predstavnici Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju doputovali su u subotu na Floridu gde će biti posmatrači na predstojećim izborima. To je prvi put u istoriji da međunarodni posmatrači dolaze da kontrolišu američke izbore. Stejt Dipartment je saopštio da će posmatrače, iz više evropskih zemalja predvoditi švajcarski diplomata Žerar Studman. Amerikanci 5. novembra biraju 435 članova Predstavničkog doma Kongresa, 34 od 100 senatora i 36 od 50 guvernera saveznih država. ZA PROARAPSKU MEDIJSKU KAMPANJU 100 MILIONA DOLARA Bahrein -- Korporacijska grupa Dalah Albarakah iz Saudijske Arabije planira da u SAD i Evropi pokrene veliku medijsku kampanju koja bi bila usmerena protiv antiarapskog publiciteta. "Postoji projekat za uspostavljanje televizijskih kanala na engleskom i osnivanje novinske agencije", kazao je predstavnik te korporacijske grupe šeik Saleh Kamel. "Vreme je da im se objasni islam. Smatramo da je naša dužnost da uspostavimo most za drugiom državama", kazao je on u pauzi bankarske konferencije koja se odbija u Bahreinu. Kamel je dodao da DBG pregovara sa arapskim biznismenima kako bi kompanija pokrenula te kanale i agenciju u narednih nekoliko meseci, u nekoliko evropskih zemalja, sa kapitalom od 100 miliona dolara. Kamel je osnivač Arapske radio i televizijske mreže, prve privatne televizijske mreže u arapskom svetu. Zalivske države - Bahrein, Saudijska Arabija, Oman, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt - postigle su dogovor prošle godine o medijskoj kampanji protiv rastućeg antiarapskog raspoloženja koji je usledio nakon napada na SAD 11. septembra. Iako je predloženo da se uspostave tri satelitska televizijska kanala, vredna nekoliko miliona dolara u Severnoj Americi i Evropi, za sada nisu preduzete nikakve konkretne mere. POSLEDNJI PRIPADNIK SS TRUPA NA OPTUŽENIČKOJ KLUPI? Frankfurt -- Jedan 87-godišnji bivši pripadnik Hitlerovih SS trupa koji je pre 50 godina pobegao iz jednog holandskog zatvora, optužen je za ubistvo pripadnika holandskog pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata, saopštio je tužilac. Ukoliko Herbertus Biker bude izveden pred sud, skoro 60 godina nakon ubistva Jana Hutmana u jednom holandskom ambaru, veruje se da će biti poslednji poznati pripadnik SS trupa kome se u Nemačkoj sudilo za zločine. Tužilac Ulrih Mas, koji je 27. septembra podigao optužnicu protiv Bikera, saopštio je da je sada na sudu da odluči da li će se Bikeru suditi s obzirom na njegove godine.Jedan holandski sud osudio je 1949. godine Bikera na smrt zbog ubistva. Kazna je kasnije preinačena na doživotnu robiju, koju je služio u Bredi, odakle je u decembru 1952. godine pobegao i prebjegao preko granice u Njemačku. Od tada živi u Njemačkoj. Bikeru je njemačko državljanstvo dodijeljeno tokom Drugog svjetskog rata zbog službe u Hitlerovom Trećem rajhu, i nemački zakon ga štiti od ekstradicije. U MAJKROSOFTU I MINISTARSTVU PRAVDE ZADOVOLJNI PRESUDOM Vašington -- Antimonopolski spor između kompanije Majkrosoft i njegovih konkrenata dobio je konačno svoje razrešenje sudskom odlukom koja je zadovoljila čelnike te kompanije i ministarstvo pravosuđa, ali je konkurencija već najavila žalbu višoj sudskoj instanci. Sutkinja Okružnog suda u SAD Kolin Kolar-Koteli u petak je donela veliku pobedu kompaniji Bila Gejtsa time što je prihvatila sve odredbe njihovog antimonoploskog sporazuma sa Ministarstvom pravosuđa, odbacivši zahtev devet država da najvećem svetskom proizvođaču kompjuterskog softvera budu uvedena oštrije ograničenja, ocenjuje agencija AP. Spor je pokrenulo devet država, kojima se pridružio i Distrikt Kolumbija, sa zahtevom da se Majkrosoftu uvedu ograničenja koja bi ponovo ustanovila kompetitivne uslove poslovanja u kompjuterskoj industriji. Sutkinja je, međutim, ocenila da bi takva ograničenja zapravo pomogla konkurentskim firmama. Sporazumom je predviđeno da Majkrosoft ubuduće ne sme da sklapa ekskluzivne ugovore koji bi nanosili štetu konkurenciji. Kompanija mora da dopusti da potrošači mogu da izaberu i programe konkurentskih firmi koje će instalirati u svoje računare. Majkrosoft će morati i da obelodani izvesne tehničke pojedinosti koje će konkurenciji olakšati da svoj softver prilagodi sistemu Vindous. TUŠIRANJE SA PRIJATELJEM Sidnej -- Australijanci, pogođeni jednom od najgorih suša za proteklih sto godina, trebalo bi da se tuširaju zajedno, preporučuje ministar za pitanja restrikcije vode. A ministar ekologije u saveznoj državi Viktorija, Šeril Garbat, rekla je da bi čak i oni koji nisu u vezi mogli "pronaći simpatičnog prijatelja" i tuširati se zajedno, kako bi se uštedelo na hiljade litara vode tokom leta. Pozivam stanovnike Viktorije da se tuširaju u društvu. U mom kabinetu ideja zajedničkog tuširanja je veoma popularna, izjavila je ministar. Metereolozi su u Sidneju zabeležili najsuvljih šest meseci od kako je počelo praćenje vremenskih prilika pre 144 godine. PREGLED ŠTAMPE Možete pročitati tekst iz Vijesti, o teretu Boka Stara, o ceni denacionalizacije poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, iz Dnevnika, o Zlatku Sucu, katoličkom svešteniku u Hrvatskoj, kod kojega su se pojavile stigmate. Na kraju tu je i priča o žestokom sukobu Širaka i Blera: "Bili ste vrlo nepristojni, sa mnom nikad niko nije tako razgovarao", rekao je Širak Bleru tokom poslednjeg sastanka u Briselu; tekst je iz Politike. Strana štampa - 'Sa tačke gledišta Haškog tribunala najgora stvar koja bi se mogla dogoditi je da Milošević umre. U tom slučaju sud bi mogao biti optužen za ubistvo bivšeg jugoslovenskog lidera,' piše BBC News. U pregledu strane štampe prenosimo i tekst BBC-ja o izgledima za suđenje Saddamu Husseinu posle eventualnog svrgavanja aktuelnog iračkog režima. DOGODILO SE 2. NOVEMBRA 1642. Šveđani su u drugoj bici kod Brajtenfelda u Tridesetogodišnjem ratu pobedili austrijske carske trupe pod nadvojvodom Leopoldom, koji je izgubio najmanje 10.000 ljudi. 1687. U pobuni janjičara u Carigradu zbačen je sa vlasti turski sultan Muhamed IV, a na presto je došao njegov mlađi brat Sulejman III. 1721. Posle ratova protiv Otomanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen carem cele Rusije. 1755. Rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta, žena Luja XVI, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Omražena u narodu kojem je poručila: "Ako nemate hleba, jedite kolače", optužena tokom Francuske revolucije da je tajnim vezama sa bečkim dvorom izdala Francusku, pogubljena je na giljotini 1793. 1766. Rođen je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Johan Jozef Radecki, vojni reformator i nacionalni heroj koji je više od pola veka predvodio austrijske trupe. 1785. Londonski proizvođač kočija Lionel Lukin patentirao je prvi čamac za spašavanje. 1789. U Francuskoj je konfiskovana imovina katoličke crkve, što je bio prvi težak udarac katoličkoj crkvi u njenoj istoriji. 1815. Rođen je engleski matematičar Džordž Bul, osnivač simboličke logike i "Bulove algebre", koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera. Značajni su njegovi radovi "Istraživanje zakona mišljenja" i "Matematička analiza logike". 1841. Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, što je izazvalo drugi Avganistanski rat. 1906. Rođen je Lukino Viskonti, jedan od najznačajnijih italijanskih filmskih režisera, koji je filmom "Zemlja drhti" (1948) označio početak italijanskog neorealizma ("Bele noći", "Roko i njegova braća", "Gepard", "Sumrak bogova", "Smrt u Veneciji", "Nevino"). 1917. Britanski ministar inostranih poslova Artur Džejms Balfur objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivanju jevrejske države u Palestini. 1930. Haile Selasije I krunisan je za cara Etiopije. 1938. Mađarska je anektirala južnu Slovačku, priključivši se rasparčavanju Čehoslovačke nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma u septembru. 1950. Umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Džordž Bernard Šo. Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. ("Kandida", "Zanat gospodje Voren", "Major Barbara", "Pigmalion"). 1953. Pakistanski parlament je proglasio Islamsku republiku Pakistan. 1956. Mađarska vlada je odbacila članstvo u Varšavskom paktu i zatražila pomoć UN zbog napada sovjetskih trupa; SSSR je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Mađarskoj. 1964. U Saudijskoj Arabiji je svrgnut kralj Saud, a za novog kralja proglašen je princ Fejsal. 1978. Dvojica sovjetskih kosmonauta Jurij Romanenko i Georgij Grečko vratila su se na Zemlju sa svemirske stanice "Saljut 6" nakon 139 dana i 14 časova, što je bio novi rekord boravka u vasioni. 1990. Parlament Mozambika je usvojio novi ustav kojim je uspostavljen višepartijski politički sistem. 1994. Više od 430 ljudi poginulo je u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte blizu jednog sela u južnom Egiptu. 1995. Vrhovni sud Argentine doneo je odluku o ekstradiciji nacističkog oficira Eriha Pribkea Italiji, gde je optužen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata. 1998. Uragan "Mič", koji je harao kroz Centralnu Ameriku sedam dana, izazvao je ogromna razaranja, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a najmanje 9.000 ljudi je poginulo. 1999. Crna Gora je uvela nemačku marku kao paralelnu valutu uz jugoslovenski dinar. 2001. Posle više od pola veka u škole u Srbiji ponovo je uvedena veronauka. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPcRUQ0MYhVuIcyHKEQJb7gCghaBNVXa4y4p74gJ4FjH1DhzwOxUAnjHG tEsniG7FO2f6uwGrZiikAEMd =0IYM -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
