Stanje stvari
Strategija i taktika
Ako je sprovo�enje ekonomskih reformi pla�eno raspadom politi�kog sistema, to je kao da ka�emo da je pribli�avanje Evropi pla�eno udaljavanjem
Ove nedelje moji favoriti su DOS i �in�i�eva vlada. Oni se ina�e smenjuju sa DSS-om i Ko�tunicom gotovo svake nedelje, to jest kad god poku�am da odgovorim na pitanje ko trenutno najvi�e ugro�ava ovu zemlju. Znam da na to pitanje mnogi daju uvek isti odgovor i priznajem da me ta doslednost ispunjava zavi��u, ali bojim se da sam trajno isteran iz raja u kojem je sve tako jasno i zauvek re�eno.
Dakle, ove nedelje mo�da �e DSS definitivno ostati bez mandata u Skup�tini Srbije, ako tako odlu�i Ustavni sud Srbije. Pre toga, suprotno je odlu�io Savezni ustavni sud, pa bi se dve strane mogle pozivati svaka na svoj sud, �to bi zna�ilo da mo�emo smatrati da zemlja zapravo nema najvi�u sudsku vlast. A ni predsednika nismo izabrali. A skup�tina pati od velikog vi�ka poslanika, pa kao da ni nje nema. Nema, najzad, ni re�enja spora s Crnom Gorom oko Povelje, tako da ta budu�a unija ve� li�i na mrtvoro�en�e.
Sad, dobro, jo� ne znam �ta �e re�i Ustavni sud Srbije, koji bi uostalom morao biti nezavisan. Isto tako, nije Vlada kriva �to izbori nisu uspeli niti �to �ukanovi� ho�e svoju dr�avu. Me�utim, prema svemu ovome premijer �in�i� je aktivno nezainteresovan, a za nevolju s mandatima je direktno odgovoran.
Uzmimo da je ta�no da njegova vlada ima najbolje namere da modernizuje zemlju i uvede je u Evropu najkra�im putem. Uzmimo da su pri�e o korupciji jako preterane i da mnogo sposobnih i �estitih ljudi u toj vladi svakodnevno izgara na poslu. Neka bude ta�no i to da su njihovi protivnici iz DSS-a em nesposobni, em zatucani, em ne�e u Evropu. A glupi narod to ne vidi, ili nije previ�e odu�evljen reformama, ili ne ume da tr�i ka Evropi brzo kao �in�i�. U toj situaciji premijer zaklju�uje da njega zanimaju jedino reforme, a ako ga usporavaju Crna Gora, DSS, Skup�tina, Ko�tunica, sudovi ili narod, utoliko gore po sve njih. Ne�u da ka�em da je �in�i� potencijalni tiranin i verujem da su totalno neumesne pri�e njegovih sve brojnijih protivnika da u njemu �u�i Milo�evi�. On je, recimo, samo suvi�e pragmati�an, suvi�e pola�e na efikasnost ili misli da ako ve� treba d! a ga zaustave, onda neka to bude �to kasnije.
Ne verujem da je �in�i� u stanju da pribegne krajnjim sredstvima, nasilju i teroru, niti je mogu�e Srbiju silom ili na prevaru odvesti u Evropu. Ali, njegovo takti�ko opredeljenje postaje neproduktivno i opasno po njegove vlastite strate�ke ciljeve. Za Srbiju je u ovom trenutku jednako va�no da usvoji demokratska pravila igre, kao i da se reformi�e i prilagodi Evropi. Ako reforme nemaju dovoljnu podr�ku gra�ana, nije re�enje u ru�enju svih institucija, da bi na sceni ostala samo gola volja izvr�ne vlasti.
Nije te�ko biti demokrata kad ste u ve�ini i po�tovati pravila kad vam idu u prilog. Ako premijer odbija da prizna da uop�te postoji parlamentarna kriza, ako ga ne zanima da li �e uop�te biti predsedni�kih izbora, ako ka�e da je pitanje na�ina izbora za budu�u saveznu skup�tinu (oko kojeg je zapela Povelja) tehni�ko i neva�no, onda on sam proizvodi krizu i na du�i rok diskredituje sve te reforme na kojima onoliko radi.
Ako, naime, Vlada bez dovoljno podr�ke naroda, raznim pravnim smicalicama i manipulacijama opstaje na vlasti i to s veoma ambicioznim planom brzog uvo�enja zemlje u svet kapitalizma, onda zemlja manje li�i na Evropu a vi�e na neke lo�e primere iz Ju�ne Amerike. Nepopularni, nedovoljno demokratski kapitalizam je divalj, neregulisan, obi�no duboko nepravi�an i socijalno brutalan, idealan za strane investitore-avanturiste i doma�e revolucionare-ekstremiste.
Ako je sprovo�enje ekonomskih reformi pla�eno raspadom politi�kog sistema, to je kao da ka�emo da je pribli�avanje Evropi pla�eno udaljavanjem. Trebalo bi da Srbija, ako te�i Evropi, najpre poka�e da ume sama da se dovede u pristojan red, pa da se odrekne dela suvereniteta u korist Unije znaju�i �ega se odri�e i za�to, umesto �to deluje kao neko ko pristaje na sve, ko bi da pregovara s nekim evropskim mangupima, podmiti ih ako mo�e i usko�i kroz prozor, a posle �emo da vidimo.
Ulazak u Evropu podrazumeva tako�e preuzimanje mnogih novih odgovornosti, a ne zna�i da �e Skup�tina, Vlada, sudovi i sve ostalo biti prodato nekome ko najvi�e ponudi, pa neka taj upravlja zemljom kako mu bude zgodno. Ne velim da Vlada to radi, ali rekao bih da �in�i� u ratu protiv Ko�tunice ne samo ru�i dr�avne ustanove nego proba da iskoristi nasle�eno me�unarodno podozrenje i okrene ga protiv rivala, pri �emu celo dru�tvo mo�e da postane kolateralna �rtva. Ako �emo snositi neke posledice zbog afere oko vojne saradnje s Irakom, onda to nije samo Ko�tuni�in problem nego i moj, a pogotovu �in�i�ev. Besmisleno je da neko nekog iz ove zemlje tu�aka Amerikancima zbog bilo �ega. To je prosto lo�a politika koju gra�ani po pravilu ka�njavaju. Ako je zemlja uveliko zavisna od spoljnih faktora, to ne zna�i da svakog stranca treba stalno zvati da presu�uje u lokalnim sporovima.
�ukanovi�eva pobeda u Crnoj Gori trebalo bi da rastereti Beograd. Ne treba re�i da na�in izbora za zajedni�ku skup�tinu nije va�an jer se tu krije odgovor na pitanje ima li ili nema ikakve stvarne zajednice. Ali, Beograd sad mo�e da se povu�e i pregovore prepusti Solani. Ako i Evropa odustane i prihvati crnogorsku ponudu, Srbija bi trebalo da odbije taj dr�avni privid. Pa makar svi morali da priznamo Bati�u da je najpametniji.
Stojan
Cerovi�
