Politika
Su�enje Slobodanu Milo�evi�u :
I KOS i DOS
Na raznim krivinama i u politi�kim zaokretima koje je svojevremeno pravio u RSK i RS, iz Milo�evi�evog tima i milosti otpadali su mnogi vernici njegove nekada�nje politike koji su danas spremni da pri�aju o svemu, tim pre ukoliko im se ponudi i odre�ena za�tita. Te pri�e se danas onima koji kraj TV ekrana prate su�enje Milo�evi�u, iako ne manje neprijatne, �ine nekako neuporedivo poznatijim i uverljivijim nego pri�e kosovskih Albanca koji su donedevno defilovali ha�kom sudnicom i uz to, po pravilu, odbijali da priznaju da su ikada videli neku jedinicu OVK ili se ikada upla�ili od neke NATO bombe
Uvidev�i da se sudija Ri�ard Mej sve �e��e odlu�uje da pri ulasku novih svedoka u glavnu sudnicu Ha�kog tribunala primeni razli�ite mere za�tite, od skrivanja imena i lika svedoka pa do povremenog ili stalnog isklju�ivanja slike i tona (sudsko ve�e je do sada odobrilo osam ovakvih zahteva tu�ila�tva, a bi�e ih izgleda jo�), optu�eni Slobodan Milo�evi� je u jednom trenutku pro�le nedelje prili�no razo�arano i gotovo samosa�iljvo konstatovao: "Pa, ja sam prihvatio da u�estvujem u ovom va�em procesu samo zbog prilike da se obra�am javnosti." Sudija Mej je na to kratko replicirao tezom kako povremeno odsustvo javnosti s ovog proces nikako ne zna�i da su prava optu�enog znatno uskra�ena. Za Milo�evi�a, koji neuporedivo vi�e vodi ra�una o tome kako �e ono �to izgovori u sudnici odjeknuti u javnosti kojoj se obra�a nego o tome da li �e ista pri�a imati bilo kakvu ubedljivost i snagu za sudsko ve�e i za koga diskreditovanje nekog od svedoka ili javno izno�enje sumnji da je re� o "�pijunu" ili kakvom privesku "marionetskih vlasti" iz Beograda predstavlja izgleda jedinu stvarnu ha�ku strast, uskra�ivanje javnosti na ovom su�enju zna�i isto �to i uskra�ivanje svih prava.
SVEDOK L: U nekoliko navrata u dosada�njem toku ovog su�enja, na kome se trenutno govori o zlo�inima po�injenim tokom rata u Hrvatskoj, i sam sudija Mej je dodu�e upozoravao da fer i po�teno su�enje podrazumeva pre svega javnost, a zatim i razumnu du�inu ovog sudskog procesa. Jo� od prvog su�enja u Ha�kom tribunalu bosanskom Srbinu Du�anu Tadi�u i od neslavne epizode sa za�ti�enim (i kako se kasnije ispostavilo la�nim svedokom) Draganom Opa�i�em, koji je u knjige me�unarodnog prava u�ao kao �uveni "svedok L" u odeljcima u kojima se opisuje sudsko krivokletstvo, u Hagu se, koliko je god to mogu�e, vodi ra�una da se su�enja ne vode pre�esto bez prisustva javnosti. Po preporuci nekih uglednih svetskih pravnika, slu�aj "svedoka L" morao bi da poslu�i kao upozorenje za sve budu�e me�unarodne sudove: ma koliko tu�ioci nasrtali sa zahtevima da se sa�uva anoni! mnost svedoka ili sudi bez prisustva javnosti, upravo je javnost najsigurnija za�tita od svakog mogu�eg krivokletstva. Sudija Mej za sada poku�ava da napravi neku vrstu balansa izme�u ovog na�elnog stava i upozorenja koje je u sudnici, obrazla�u�i zahteve za za�titne mere za svedoke i povremena isklju�ivanja javnosti sa su�enja, izrekao tu�ilac D�efri Najs, tvrde�i da je biv�a Jugoslavija jo� uvek previ�e opasno mesto za �ivljenje, o �emu se na ovakvom su�enju i te kako mora voditi ra�una.
Pove�an broj svedoka pod razli�itim vidovima za�tite nije ina�e jedina upadljiva razlika ako se ono �to se trenutno zbiva u "sudskom procesu stole�a" uporedi sa doga�ajima u sudnici iz vremena kada se raspravljalo o kosovskom delu optu�nice. Tim tu�ila�tva je delimi�no izmenjen (iz procesa se povukao jedan od najzaposlenijih u kosovskom delu, tu�ilac Dirk Rajneveld), a vo�a ovog tima D�efri Najs opredelio se i za druga�iju taktiku prezentovanja dokaza protiv Slobodana Milo�evi�a. Na po�etku su�enja za doga�aje u Hrvatskoj gotovo i da nije bilo svedoka koji su govorili o tzv. bazi zlo�ina ili svedo�ili o stradanjima svojih najbli�ih kao �to je to bio slu�aj dok se govorilo o zlo�inima po�injenim u vreme rata na Kosovu. Istovremeno, kosovski deo su�enja protekao je gotovo bez svedo�enja ozbiljnijih insajdera. Onaj koji je ozna�en kao najozbiljniji i koji je svaka! ko najvi�e znao o svemu �to se zbivalo na Kosovu, biv�i �ef RDB-a Rade Markovi�, odbio je da kao svedok tu�ila�tva upre prstom na Slobodana Milo�evi�a. Blizina kosovskih doga�aja, lojalnost prema nekada�njem �efu �ak i kada je u zatvoru i najverovatnije gre�ke u pristupu samog tu�ila�tva uticale su da taj prvi deo su�enja pro�e bez znatnog broja svedoka sa srpske strane koji bi iznutra osvetlili ono �to se zbivalo u ratnom periodu ili priznali sopstvene zlo�ine.
DISTANCA: Mnogi su tada smatrali da �e gotovo decenijska odmaknutost od ratnih zbivanja u Hrvatskoj i BiH samo dodatno ote�ati posao tu�ila�tvu, pogotovo poku�aje da se do�e do uverljivijih svedoka. Bar na po�etku ovog dela su�enja ispostavilo se kako je upravo ova vremenska distanca samo i�la na ra�un tima kojim koordinira tu�ilac D�efri Najs. Na raznim krivinama i u politi�kim zaokretima koje je svojevremeno pravio u RSK i RS, iz Milo�evi�evog tima i milosti otpadali su mnogi vernici njegove nekada�nje politike koji su danas spremni da pri�aju o svemu, tim pre ukoliko im se ponudi i odre�ena za�tita. Neki od njih stizali su u Beograd u izbegli�kim kolonama ogor�eni na svoju nekada�nju politi�ku ikonu, neki su ostali da �ive u Hrvatskoj kaju�i se zbog svojih uverenja i zanosa sa po�etka devedesetih. U me�uvremenu, mnogo puta su li�no ili preko svojih ro�aka ispri�! ;ali svoje pri�e o izneverenim o�ekivanjima i propalom nacionalnom projektu. Te pri�e se danas onima koji kraj TV ekrana prate su�enje Milo�evi�u, iako ne manje neprijatne, �ine nekako neuporedivo poznatijim i uverljivijim nego pri�e kosovskih Albanca koji su donedevno defilovali ha�kom sudnicom i uz to, po pravilu, odbijali da priznaju da su ikada videli neku jedinicu OVK ili se ikada upla�ili od neke NATO bombe.
Tako se me�u prvim svedocima u ovom delu su�enja pojavio i �ovek koji je nekada pripadao prvim e�elonima Milo�evi�eve prekodrinske politike (hrvatska �tampa ga optu�uje �ak i za dr�anje privatnih zatvora), na red �e, prema zvani�nim najavama (i onome �to se mo�e zaklju�iti iz predtpretresnog podneska za ovo su�enje), ubrzo sti�i i oni koji su s Milo�evi�em projektovali privremenu krajinsku dr�avu. U sudnici se nedavno pojavio i svedok C-20, biv�i pripadnik Crvenih beretki i Arkanovih Tigrova iz �ijeg se (za javnost �esto zatvaranog) svedo�enja moglo zaklju�iti da je spadao u "insajdere izvo�a�e radova". U trenutku zaklju�enja ovog broja "Vremena " (utorak popodne) zavr�ava se i prvi dan svedo�enja nekada�njeg pripadnika KOS-a Slobodana Lazarevi�a, �oveka koji u Hagu svedo�i pod svojim nekada�njim imenom i prezimenom jer ve� nekoliko godina �ivi n! egde van SRJ pod sasvim drugim imenom i identitetom.
Lazarevi�, �ije svedo�enje (ponekad i sa ne�to d�emsbondovskih detalja i pri�a o neuspe�noj infiltraciji u emigrantske redove) otvara niz do sada netaknutih tema u ovom sudskom procesu (na�in funkcionisanja i finansiranja obave�tajne slu�be, ubijanje sopstvenih ljudi radi sticanja propagandnih poena ili optu�ivanja druge strane, pona�anje srpskih delegacija na me�unarodnim pregovorima, na�in skupljanja le�eva za razmenu uz mogu�nost da se broj namiri i preko �ivih zarobljenika), prvi je zvani�ni predstavnik KOS-a na ovom su�enju. Prema nekim najavama bi�e ih jo� iz KOS-a, a izgleda da bi na red mogli da do�u i prvi svedoci iz DOS-a.
N. Lj. Stefanovi�
