|
NIN, 2705, 31.oktobar,
2002.
Drustvo:
Balkanski
svedok
Izetbegovi� je
rekao Zimermanu da mu je �ao �to je potpisao taj sporazum, na �ta mu je
ovaj odgovorio: Za�to ste ga potpisali ako vam se ne svi�a?! Objavio sam
taj �lanak, u kojem sam nagovestio da je Zimerman ohrabrio Izetbegovi�a da
povu�e svoj potpis
Dugogodi�nji dopisnik "Njujork
tajmsa" iz Beograda, Dejvid
Bajnder upam�en je po nekoliko svojih tekstova koji su izazvali veliko
uzbu�enje u ovda�njoj javnosti. Prvi je objavio procenu CIA, novembra
1990. da �e se SFRJ raspasti. Tako�e, iz Dejvidovog �lanka u "Njujork
tajmsu" proiza�lo je saznanje da je Voren Zimerman, tada�nji ameri�ki
ambasador u Beogradu, ohrabrio Izetbegovi�a da povu�e svoj potpis sa
Lisabonskog sporazuma - da je Izetbegovi�, na mig Amerikanaca, odustao od
sporazuma sa Srbima. Kad je 1994. obznanio procenu CIA da je Milo�evi�
jedini validan pregovara� za re�avanje balkanskog galimatijasa, njegovi
�lanci o Jugoslaviji prestali su da se pojavljuju u "Njujork
tajmsu".
Gospodin Bajnder je vedar
�ovek, uvek spreman da se nasmeje dobrom vicu. U Beogradu je �est, i rado
vi&! #273;en
gost.
BALKANSKI PUT: Pripadam generaciji koja je verovala da se
novinarstvo ne mo�e nau�iti studiranjem, nego radom. Da je to zanatska
profesija. Po�eo sam od nule, bio potr�ko u redakciji, pratio lokalne
vesti, policiju, sudove, pisao nekrologe. Radio sam u desetak listova, u
Masa�usetsu, Kentakiju, Ilinoisu, Minesoti. Posle re�anja svih ovih dr�ava
ameri�kog srednjeg zapada, te�ko bi neko pomislio da sam ro�en u Londonu!
Moj otac je tamo bio dopisnik jednog od tada najboljih ameri�kih listova,
"�ikago dejli njuza". Mnogo boljeg od "Njujork tajmsa", i mnogo, mnogo
boljeg od "Va�ington posta". Bio je cenjen dopisnik i iz Italije, SSSR-a,
Nikaragve...
Ne samo �to mi je on
bio uzor u novinarstvu ve� i moj deset godina stariji brat, koji je pisao
izvanredno. Na�alost, Drugi svetski rat je spre�io nj! egovu karijeru,
prijavio se u vazduhoplovstvo i leteo je u 26 misija nad Nema�kom, poginuo
je. Moja majka je radila za jedan list u �ikagu, levi�arski. Kad se udala,
prestala je da pi�e i bavila se podizanjem dece. I uvek je tu �injenicu
potezala kao argument za�to se nije afirmisala u novinarstvu. Mo�da je
ovaj detalj suvi�e intiman, jednom mi je rekla da sam za�et u Budimpe�ti i
no�en u stomaku do Beograda, Tirane i Raguze (Dubrovnika). Tako da je
kontakt sa Balkanom bio jo� u mojoj prenatalnoj
fazi.
Odrastao sam u politi�ki
veoma svesnoj porodici. Otac je u svojim kolumnama predvi�ao da se rat
pribli�ava; moj brat je bio jedan od ranih antifa�ista, uticao je i na
mene. U to vreme birali smo strane u �panskom gra�anskom ratu, naravno,
bili smo na strani koja se borila protiv
fa�izma.
KOREJSKI DOBROVOLjAC: Svi biraj! u neke datume za po�etak hladnog
rata, ja mislim da se to dogodilo 1948. Svakako, bio je to veliki �ok za
Ameriku. Upravo je bio okon�an najve�i rat u istoriji �ove�anstva, SSSR je
bio na� veliki saveznik, a onda je nastala hladnoratovska
kampanja.
Tako je i Jugoslavija,
na�a ratna saveznica, odjednom postala neprijateljska zemlja. Kad je Tito
izba�en iz Kominterne, Jugoslavija je polako prihvatana, ne kao
prijateljica, ve� tolerisana komunisti�ka
zemlja.
Moja generacija je nazvana
�utljivom. Zaista, mi smo �utali i bili tihi, jer smo bili zblanuti
razvojem doga�aja. Taj nagli preokret izazvao je veliku zbunjenost,
pogotovo onih koji su bili antifa�isti�ki nastrojeni. Me�u njima je
postojalo i izvesno komunisti�ko
raspolo�enje.
Usledio je
antikomunisti�ki pohod senatora Makartija, ali to na! s nije zbunilo. Brzo
smo shvatili da je Makarti ve�a opasnost za Ameriku, nego
Staljin.
Hladni rat je krenuo sa
blokadom Berlina, ubrzo je otpo�eo i Korejski rat, u po�etku je nazvan
policijskom akcijom. Momci iz moje generacije ginuli su u velikom broju, i
ja sam saop�tio ocu da i ja �elim da odem tamo, kao dobrovoljac. Ne zato
�to sam bio antikomunista, ve� �to sam smatrao da treba da sledim primer
mog brata. Suznih o�iju, otac mi je rekao: Ne �ini to, molim te! Nisam
oti�ao mada mi je posle bilo �ao. I danas mislim da bi mi koristila
disciplina, kojoj bih tamo bio
podvrgnut.
Studirao sam na
Harvardu, na�em najstarijem i najpoznatijem univerzitetu. Mnogi ga
smatraju i najboljim univerzitetom, ja ne mislim tako, ne verujem u
koncept najboljeg univerziteta. Harvard je bio pun snobova koji su na nas,
momke sa Srednjeg zapada, gledali kao na primitivce. Mi smo u tome
u�ivali,! jer smo sebe smatrali superiornijima. Ljudi iz tih krajeva
smatraju sebe najboljim Amerikancima, kao �to se u Srbiji sebe smatraju
�umadinci. Volim svoje studentsko doba, ali nisam poseban ljubitelj
Harvarda. Ne spadam u njegove lojaliste. Pre mene svi iz moje porodice
studirali su na Harvardu, posle mene, vi�e
niko.
GOSPO�A ULBRIHT: Uvek sam te�io cilju da postanem dopisnik iz
inostranstva, da idem o�evim stopama. Nekoliko puta boravio sam na
Univerzitetu u Kelnu, kao Fulbrajtov stipendista. Po�eo sam da pi�em iz
Nema�ke, kao frilenser, za "�ikago dejli njuz". Imali su dopisnika u Bonu,
ali ja sam pisao reporta�e i �lanke o stvarima za koje sam mislio da se
niko drugi ne�e baviti. Recimo, bio sam u jednom garnizonu, 1958, kada su
prvi vojnici Bundesvera po�eli da mar�iraju. Onda me je londonski "Dejli
mejl" zaposlio kao dopisnika iz Berlina. Bilo je to 1959! , kad je Hru��ov
pretio da �e od zapadnog Berlina napraviti slobodan grad. Svaki dan
odlazio sam u isto�ni Berlin, i uradio ne�to, �to se kasnije ispostavilo
kao veoma sre�no za moju karijeru. Naime, upoznao sam neke mlade
komuniste, jedan od njih postao moj prijatelj za ceo �ivot. Kasnije je
radio kao pomo�nik Margot Honeker. Preko njega sam imao uvid u rad
Politbiroa, a povremeno dobijao i svetske ekskluzive. Jedna od njih je i
pri�a o padu Valtera Ulbrihta, uklju�uju�i i citat gospo�e Ulbriht (mislim
da je jo� �iva). Utr�ala je u vrt u kome smo sedeli, vi�u�i: Valtere,
Valtere, oni ho�e da te se otarase! Bila je to sjajna pri�a, kao i ona iz
1968, kada sam 11 dana ranije saznao i objavio da �e trupe Var�avskog
pakta izvr�iti invaziju na �ehoslova�ku. Zaista, senzacionalna vest; �ovek
koji mi je to otkrio rizikovao je svoj
�ivot.
Trebalo mi je 25 godina !
da shvatim Nemce. Odgovor je bio tako jednostavan, da sam se ose�ao glupim
�to mi je trebalo toliko vremena. Naime, Nemci su oduvek imali problem sa
identitetom. Oni jo� ne znaju �ta je Nema�ka, geografski, ni �ta su Nemci,
niti �ta bi trebalo da budu. I jo� rade na re�avanju te zagonetke. Moram
da ka�em da sam se o�enio Nemicom, iz Staljin�tat ulice, ali nije
levi�arka, kao �to bi neko mogao da
pomisli.
BERLINSKI ELEMENTI: Posle godinu dana rada za "Dejli mejl", ponu�en
mi je posao u Mineapolisu. Primljen sam na mesto urednika deska, sa
obe�anjem da �u brzo dobiti mesto dopisnika iz inostranstva. Urednik koji
mi je dao obe�anje ubrzo je smenjen, oti�ao sam izdava�u i zatra�io da se
obe�anje ispuni. Bio je to D�on Kols Junior iz poznate izdava�ke ku�e,
znali smo se sa Harvarda. Rekao je: Zna�, Bajnder, kupujem tri nove
�tamparije i nemam ! novac za dopisnike iz inostranstva! Rekao sam: OK,
ali sam pomislio: do vi�enja,
D�one!
Napisao sam pismo
uredni�tvu "Njujork tajmsa", poslao svoju biografiju i zatra�io posao
dopisnika iz inostranstva. Mislim da sam jedina osoba koja se tako
zaposlila u "Njujork tajmsu", sad mora� da pro�e� stroge psihijatrijske
testove da bi se tamo zaposlio.
Nekoliko meseci kasnije, poslali su me u Berlin. Bilo je to u avgustu
1961, pratio sam gradnju Berlinskog zida. Potom su me pitali da li bih
i�ao u Vijetnam. Mogu li da povedem �enu?, bio je moj jedini uslov, na
koji nisu pristali. Ali, ja nisam o�enio "Njujork tajms", nego nju!, rekao
sam. Onda sam tri meseca radio u odeljenju za nauku, pa su me poslali u
dopisni�tvo u Va�ingtonu. Da pomognem u pra�enju kubanske krize, koja je
imala berlinske
elemente.
KOMUNISTI�! KI RAJ: U Beograd sam stigao maja 1963. Bila je to
ljubav na prvi pogled. Odmah sam spoznao da su Srbi komi�an, duhovit svet.
Smestili smo biro u sobu hotela "Moskva", otvorio sam vrata, otka�ila su
se. Pridr�avao sam ih rukama, do�lo je osoblje, sa osmehom su rekli: Nema
problema, sad �emo to da popravimo! Ujutro je luster pao pravo na doru�ak,
oti�ao sam da operem ruke, lavabo je otpao... Verovatno bi se ve�ina
Amerikanaca razgnevila, ja sam se smejao i
smejao...
Ono �to sam ubrzo
saznao, ili otkrio, jeste da je ovde bilo jo� dosta straha, ali da ga
neutrali�e taj sjajni smisao za humor. Ljudi su uveliko pravili viceve,
recimo, Jovanku su zvali Jugosmeh! Uvek se cerila na kamere, i sve drugo
je imalo taj prefiks jugo-banka, petrol... Meni je to bilo divno, od prvog
dana sam se sjajno provodio. Bilo je i mnogo iznena�enja, recimo,
rukovodioci bi me do�ekivali u rano jutro, sa turskom kafom i ljutom !
rakijom. Ose�ao sam kako mi kafa ulazi sa jedne strane glave, rakija s
druge, i kako se me�usobno sukobljavaju. Odmah sam se sprijateljio sa
obi�nim ljudima, ne se�am se da su se samosa�aljevali. Sad �ujem vi�e
kuknjave. Istina, bilo je politi�kih zatvorenika, Udba je veoma dobro
funkcionisala, ali ljudi su po�eli da putuju. Da rade u Nema�koj;
gra�evinske firme su krenule da grade po svetu - granice su se otvorile. U
pore�enju sa svim drugim komunisti�kim zemljama, ovde je bio
raj.
�ILAS I TITO: Ne�u da ka�em preko koga je �ilas prokrijum�ario
svoje tekstove u "Njujork tajms", neka ostane tajna. Naravno, Tito je za
to saznao, i �ilas je po drugi put oti�ao u zatvor. Na neki na�in smatrao
sam sebe odgovornim za njegovu porodicu, pose�ivao sam �teficu i malog
Aleksu, nudio im pomo�. U jednoj prilici �tefic! a mi je ispri�ala mnogo
toga o njegovim uslovima u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Rekla je da
neprestano pi�e na toalet papiru i da se nalazi u delu zatvora u kome su
sme�teni kriminalci i ubice. Odmah sam sastavio �lanak i obavestio svetsku
javnost: Evo kakvi su uslovi u kojima robija
�ilas.
Jugoslovenske vlasti su
pobesnele; odmah me je pozvao Cvijeto Job, bio je predstavnik za �tampu
Ministarstva spoljnih poslova, i rekao: To je najgluplja stvar koju si
mogao da uradi�. Sad �emo morati jo� du�e da ga dr�imo u zatvoru!
Odgovorio sam: Mo�da mu je tamo lepo. Vi ste tako plemeniti rukovodioci,
puni obzira, naro�ito prema politi�kim zatvorenicima! Po�eo je da me
vre�a, rekao da sam glupak, ali nije poricao da se �ilas nalazi u lo�im
uslovima. Nekoliko meseci kasnije, �ilas je pu�ten iz zatvora. Mislim, dve
godine pre isteka kazne.
U
me�uvremenu bio sam preme�ten u Nema�ku, vratio sam se �im sam mogao,
delom i da bih upoznao �ilasa. Rukovali smo se i on je rekao: Mislim da je
va� �lanak pomogao da me puste! I zahvalio se na tome. Rekao sam: Ne�u vas
intervjuisati, ali mo�ete da objavljujete �lanke u "Tajmsu", kao �to ste i
ranije �inili.
Bio je ve� veoma
bolestan kad je �tefica umrla. Zajedno sa Aleksom razgovarali smo o
budu�nosti Jugoslavije. O, da, predvideo je krvavi raspad Jugoslavije,
razumeo je �ta se sprema. Znate, zavoleo sam �ilasa. Jednom sam pri�ao
kako su me proterali iz Rumunije jer sam napisao ne�to lo�e o �au�eskuu, a
on mi je na to rekao: Da sam na njegovom mestu, ja bih vas uhapsio! Aleksa
tvrdi da je to bila �ala, mislim da se nije
�alio.
Sa Titom sam imao jedan
kratak intervju, za vreme njegovog boravka u Va�ingtonu, u na�em Belom
dvoru. Ali, nisam ga objavio. Pitao ! sam za�to se otarasio Jovanke, a on
mi je odgovorio: U�inila me je nervoznim, stalno mi je govorila da
prestanem da pu�im i pijem viski! Bio je veoma impresivna osoba, ostavljao
je utisak filmske zvezde. I negovao je taj svoj imid�. Objektivno, cenio
sam ono �to je ostvario, modernizovao je Jugoslaviju. Bio je metalski
radnik i uvek sam imao utisak da na Jugoslaviju gleda kao na neku ma�inu
koju povremeno treba popravljati - pohapsiti sve staljiniste i disidente,
uni�titi potencijalne protivnike tako �to �e ih u�utkati. Rankovi�a,
�ilasa, Marka Nikezi�a, Miku Tripala... Samo ih prekrije velom ti�ine, i
govana.
ZIMERMANOVA ULOGA: Milo�evi� je ostavljao utisak provincijskog
politi�ara koji ima ogromne ambicije. Ima takvih politi�ara i u Americi.
Recimo, Nikson je bio sli�an, ali je, za razliku, imao i neke pozitivne
osobine. Milo�evi� je zam! i�ljao sebe kao srpskog Tita. U novembru 1990.
do�ao sam do saznanja da �e se SFRJ raspasti. Svojim o�ima video sam
analizu CIA, mada je bila progla�ena tajnim dokumentom. Ne bih je ni
objavio da nisam verovao da je procena ta�na. Voren Zimerman se tome rugao
pokazuju�i da ne poznaje ovda�nje prilike. Ali, bilo je i drugih Zimermana
u Va�ingtonu...
U leto 1992.
napisao sam veliki �lanak o tome kako je Zimerman posetio Izetbegovi�a,
odmah posle potpisivanja Lisabonskog sporazuma, tj. Kutiljerovog plana o
miroljubivom re�avanju bosanskog problema. Izetbegovi� je rekao Zimermanu
da mu je �ao �to je potpisao taj sporazum, na �ta mu je ovaj odgovorio:
Za�to ste ga potpisali ako vam se ne svi�a?! Objavio sam taj �lanak, u
kojem sam nagovestio da je Zimerman ohrabrio Izetbegovi�a da povu�e svoj
potpis. Posle sam, od jednog visokog slu�benika Stejt departmenta koji je
prisustvovao njihovom razgov! oru, saznao da je Zimerman ne samo okura�io Izetbegovi�a da povu�e potpis sa
Lisabonskog sporazuma ve� mu je obe�ao da �e, u slu�aju da BiH proglasi
svoju nezavisnost, SAD to priznati i potruditi se da je i Evropljani
priznaju. Tako se i
dogodilo.
Smatram da je Voren Zimerman jedan od glavnih arhitekata
bosanskog rata! Ne mislim da je iza njega stajala nekakva interesna
grupa ili mo�an lobi; mislim da je delovao samostalno i da je to �to je
uradio u prili�noj meri �okiralo Stejt department. Ali, u�injeno je, �ta
je
u�injeno.
POLITI�KA NEKOREKTNOST: Bez ikakvih problema u "Njujork tajmsu"
objavljivao sam tekstove, procene i analize o doga�ajima u biv�oj
Jugoslaviji. Cenzura je usledila krajem '94, a povod je bio jedan tekst u
kojem sam otkrio analizu CIA po kojoj se Milo�evi� smatra jedinom
relevantnom osobom sa kojom vredi praviti dil u Srbiji. Stejt department
se veoma uznemirio zbog mog �lanka, do te mere da su se po�alili
uredni�tvu "Njujork tajmsa". Ovi su im odgovorili: OK, povla�imo Bajndera
sa pri�e o Jugoslaviji! Nisu mi to direktno saop�tili, samo su mi stavili
do znanja da vi�e ne �ele moje tekstove o Jugoslaviji. Onda sam u "Njujork
tajmsu" pisao o mnogim drugim zanimljivim stvarima. Recimo, o vukovima i
medvedima! O Jugoslaviji sam pisao za druge listove, uklju�uju�i i neke
beogradske, za koje pi�em i danas.
Bio sam vi�e ra�alo��en time, nego povre�en. Imam prijatelje, poput Sa�e
Nenadovi�a, koji su pro�li kroz sli�no iskustvo. I mnogo gore, deset
godina njegov potpis nije mogao da se pojavi u novinama. To je najgore �to
jednom novinaru mo�e da se dogodi. Ne bih sad tvrdio, po analogiji, da je
svuda isto. Pre bih rekao da u svakom dru�tvu postoji ono �to se zove
politi�ka korektnost, odnosno podobnost, a moja predstava o novinarstvu
podrazumeva da treba biti politi�ki nekorektan. Naravno, korektan sa
prezentacijom �injenica. One moraju biti ta�ne, kao i izve�taji o
doga�ajima i mi�ljenjima ljudi, ma koliko se to urednicima, ili politi�kim
mo�nicima, ne svi�a.
Kad do�ete u
moje godine, razmi�ljate koje su vam pri�e bile najbolje: ako ste po�teni,
kao �to ja nastojim da budem, shvatite da niste veoma dobar pisac, u
najboljem slu�aju samo adekvatan pisac. Moja ostav�tina �e biti ne ono �to
sam uradio ili napisao, �to bi moglo da bude tek fusnota u nekoj knjizi,
ve� ono �to je zaista va�no u �ivotu - da vas se se�aju sa ljubavlju. A ja
imam mnogo prijatelja, i zato smatram da sam sre�an
�ovek.
LJUBI�A
STAVRI�
|
Vi�e mojih srpskih prijatelja pitalo me je da li �u ovde kupiti
ku�u. I moja �ena ponekad ka�e: �to se ne preseli� u Beograd, tamo
ima mnogo onih koji te vole?! Ka�em: Znam da bi me do�ekali sa
truba�ima, ali siguran sam da bi me ve� posle nekoliko dana pitali:
�ta ti, kog �avola, ovde radi�!?
| |
