VREME, 618, 2002
POLITIKA
Haski procesi:
Racun prastanja
To sto smo glavni svetski parnicar po razlicitim osnovama pred
Medunarodnim sudom pravde - u ovom trenutku vodi se ukupno oko
dvadesetak razlicitih sporova, a polovina pripada SRJ - profesor Tibor
Varadi, glavni pravni savetnik Saveznog ministarstva inostranih poslova
objasnjava nasim teskim nasledem i "zlosrecnim decenijskim prisustvom na
svetskoj pozornici". Da nije rec o tako ruznim stvarima i pravljenju
zavrsnog racuna jednog odvratnog rata, bilo bi cak izuzetno zanimljivo
slusati ova pravnicka nadmudrivanja i argumentaciju koja se poteze u
sudnici sagradenoj mnogo pre nego sto je rec "genocid" usla u upotrebu
Specijalno iz Haga
PITENJE CLANSTVA KAO KLJUC ODBRANE: Da li je Jugoslavija osnivac ili
clan UN-a od 2000. godine
Kada se u Hagu kaze "proces stoleca", vecina redovnih posetilaca
tamosnjih sudnica obicno pomisli na proces koji se trenutno vodi protiv
bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica. Zapadni mediji, a i mnogi
zvanicnici Haskog suda u kome se sudi za ratne zlocine pocinjene na
teritoriji bivse SFRJ, proglasili su jos u februaru prosle godine
sudenje Slobodanu Milosevicu ne samo za "proces stoleca" vec i kao
"kamen medas" u istoriji medunarodnog pravosuda, s obzirom na to da se
za ratne zlocine prvi put sudi bivsem predsedniku jedne drzave.
Poslednjih dana vecina medija iz BiH najavljuje da se "proces stoleca"
vodi zapravo na sasvim drugom mestu u Hagu - pred Medunarodnim sudom
pravde (ICJ) gde se od 4. do 7. novembra raspravljalo o tuzbi BiH protiv
SRJ za agresiju i genocid. I na ovom sudenju koje je zvanicno zapocelo
jos 1993. godine kada je BiH podnela tuzbu protiv SRJ, prvi put u
istoriji medunarodnog pravosuda raspravlja se o odgovornosti jedne
drzave za genocid, najteze delo koje medunarodno krivicno pravo poznaje.
TESKO NASLEDE: Kako god ko odredivao kriterijume za "procese stoleca",
cinjenica je da smo dobro zaposlili sve haske sudove, a na putu smo da
osim prakse znatno obogatimo i teoriju medunarodnog prava. U izlogu
najeminentnije haske knjizare u ulici Nordende bar jednom nedeljno
pojavi se nova knjiga iz oblasti medunarodnog prava na cijim se koricama
obavezno nade mesta za poneki Milosevicev portret, najcesce iz haske
sudnice (u istom uglu knjizare mogu se doduse pronaci i razne analize
raspada bivse Jugoslavije, prilicno sumnjivog kvaliteta i jos
sumnjivijih autora).
Pred Haskim tribunalom za ratne zlocine sudi se dakle bivsem predsedniku
SRJ, tamo uskoro iscekuju i jos aktuelnog predsednika Srbije Milana
Milutinovica, na sudenje ceka i bivsi nacelnik Generalstaba VJ general
Dragoljub Ojdanic, kao i bivsi potpredsednik savezne vlade Nikola
Sainovic. Kroz tamosnje sudnice u svim ovim procesima kao svedoci
defiluju takode neki bivsi predsednici, zatim silni vojni i policijski
generali, agenti, spijuni, a prosvercuje se i poneka protuva koja za
sebe tvrdi da je pripadala prvim esalonima nekadasnje Miloseviceve
vlasti.
Istovremeno, pred Medunarodnim sudom pravde koji sudi iskljucivo
drzavama, SRJ se trenutno pominje u 11 predmeta: za agresiju i genocid
tuzile su nas BiH i Hrvatska (ova druga tuzba nije daleko odmakla), mi
smo za nezakonitu upotrebu sile koja sadrzi i genocid tuzili osam NATO
zemalja, a upravo ovih dana raspravlja se i o mogucoj reviziji presude
kojom je ovaj sud u julu 1996. godine proglasio sebe nadleznim za
predmet zaveden zvanicno pod nazivom "Bosna i Hercegovina protiv
Jugoslavije: Zahtev za primenu Konvencije o sprecavanju i kaznjavanju
zlocina genocida".
To sto smo glavni svetski parnicar po razlicitim osnovama (pred
Medunarodnim sudom pravde u ovom trenutku vodi se ukupno oko dvadesetak
razlicitih sporova, a polovina pripada SRJ), profesor Tibor Varadi,
glavni pravni savetnik Saveznog ministarstva inostranih poslova (u
sluzbenoj terminologiji ovog suda dr Varadi je "agent Jugoslavije"),
objasnjava nasim teskim nasledem i "zlosrecnim decenijskim prisustvom na
svetskoj pozornici". Zavrsi li se, medutim, neki od ovih sporova (sa BiH
ili Hrvatskom) nepovoljno po SRJ, to tesko naslede potpuno bi pomutilo
buducnost mnogih "naslednika" koji nisi ni bili rodeni u trenutku
otpocinjanja ratova na tlu bivse SFRJ. Tuzbeni zahtevi procenjuju se na
nekoliko desetina milijardi dolara, pretnje su sasvim ozbiljne, a sanse
za ekonomski oporavak zemlje koje se sada mere godinama, u slucaju
nepovoljnog ishoda, verovatno bi bile merene vremenskim odrednicama koje
pokrivaju zivote nekoliko generacija.
TEZAK POSAO: Tibor Varadi
NOVA STRATEGIJA: Proslog ponedeljka Tibor Varadi, kao agent Jugoslavije,
zatim Vladimir Deric, savetnik Gorana Svilanovica i koagent SRJ, i
Andreas Cimerman, profesor prava sa Univerziteta u Kilu i clan naseg
pravnog tima u ovom sporu, pokusali su da petnaestoricu sudija
Medunarodnog suda pravde ubede da jos jednom porazmisle o tome da li je
ovaj sud uopste nadlezan da donosi presudu po tuzbi BiH. U julu 1996.
Sud je vec doneo presudu kojom se zvanicno proglasava nadleznim da
presudi u procesu protiv SRJ za agresiju i genocid. Sve presude ICJ-a u
Hagu su inace, konacne i protiv njih nije dozvoljena mogucnost zalbe.
Jugoslovenska strana uhvatila se ovog puta za statutarnu mogucnost da se
u izuzetnim okolnostima, kada se naknadno ustanovi postojanje cinjenica
za koje Sud u vreme izricanja presude nije znao, otvori postupak za
reviziju ranije presude. U dugoj istoriji ICJ-a (od 1946. godine) do
sada je samo jednom, svojevremeno u sporu izmedu Tunisa i Maroka,
otvoren bio postupak za reviziju presude, i to neuspesno. Prihvati li
Sud ovog puta argumentaciju jugoslovenske strane, dogodio bi se, po
recima Tibora Varadija, pravi presedan. Sam Varadi je uoci pocetka
cetvorodnevne usmene rasprave u Hagu bio "umereni optimista" iako je
znao da ga ceka nesto sto do sada nije uspelo nikome - ubedivanje sudija
da promene sopstvenu odluku od pre nekoliko godina. Uverljivost
argumenata obe strane u sporu bice odmeravana najverovatnije sve do
februara 2003. godine kada ce biti saopsteno da li su se u ovom sporu
pojavile nove cinjenice. Tek kasnije sledila bi odluka o nadleznosti
Suda. Prihvatanje predloga SRJ o nenadleznosti znacilo bi i kraj ovog
sudskog procesa. Obrnut ishod tek bi otvarao glavobolne opcije.
Uoci pocetka ove rasprave deo bosanskih medija upozoravao je kako vlasti
BiH prilaze ovom predmetu prilicno indiferentno, da je citava stvar
prilicno depresivna i poverena timu stranih advokata koji o tragediji u
Bosni imaju samo posredna saznanja. Negde izmedu redova provlacio se i
javno neizrecen utisak angazovanih stranih advokata kako, navodno,
njihovi poslodavci iz Sarajeva ne pokazuju nista vise od aljkavosti i
nezainteresovanosti kada je u pitanju ovako znacajan sudski proces posle
koga bi trebalo da sledi odredivanje iznosa i procedure isplate ratnih
reparacija za sva ratna razaranja i za svaki izgubljeni zivot tokom rata
u BiH. S druge strane, neki izvestaci sarajevskih listova iz Haga
saznali su kako je podnesak koji je sudijama ICJ-a uputio tim predvoden
Tiborom Varadijem "inteligentno strukturiran, dobro napisan i solidno
argumentovan" i da predstavlja najozbiljniji dokument koji je do sada
jugoslovenska strana predala ovom sudu. Oni koji imaju iskustva s
ovakvim sudovima znaju takode da "umetnicki dojam" koji na sede starine
u togama ostavljaju pravni timovi i agenti drzava ponekad biva vazan
koliko snaga ponudene argumentacije.
Takav utisak "na nevideno" nekih bosanskih medija potvrden je vec prvog
dana kada su Varadi, Deric i Cimerman, igrajuci na uzanom prostoru (u
fudbalu bi se to reklo "dribling na petoparcu") ubedljivo, "strucno i
sofisticirano" (izraz koji je pred kamerama TV B92 kasnije upotrebio
advokat Fon Van Den Bisen, koagent bosanske strane), obrazlagali pred
sudijama novu cinjenicu u ovom sporu. Jugoslovenski tim posao je od
nesumnjive cinjenice da je u oruzanim sukobima koji su obelezili
proteklu deceniju na prostorima bivse Jugoslavije bilo zlocina,
strahovitih razaranja i ljudskih patnji, ali i od teze da bi se za sve
to morala utvrdivati individualna odgovornost pred drugim haskim sudom
kako bi se izbeglo kaznjavanje drzava i citavih drustava kojima
pripadaju zlocinci. Nove vlasti u Beogradu napustile su posle oktobra
2000. koncepciju kontinuiteta SRJ sa SFRJ i SRJ je 1. novembra te godine
postala novi clan UN-a. Juna 2001. pristupilo se i Konvenciji o genocidu
i na osnovu svega toga tim profesora Varadija pokusao je da pokrene
pitanje o nadleznosti Suda sledeci logiku - ako je SRJ 1. novembra 2000.
postala clanica UN-a, nesto kasnije i Konvencije o genocidu, to znaci da
sve to ranije nije bila, te prema tome nije mogla biti tuzena pred
ICJ-om od strane BiH u martu 1993. godine. Filozofiju ovakvog pristupa
oko spornog clanstva SRJ u UN-u neki strucnjaci za medunarodno pravo
opisuju kao i staru raspravu o tome sta uzeti kao relevantnu cinjenicu -
to da je Amerika postojala i pre nego sto ju je Kolumbo otkrio ili samo
ono sto je usledilo posle njegovog otkrica. Na sudijama je da odluce sta
je u ovom slucaju starije i relevantnije.
Sa bosanske strane kao potencijalna "opasnost" uoci pocetka nove haske
rasprave u ovom predmetu uzimana je i tuzba koju je SRJ u prolece 1999.
podnela istom sudu protiv zemalja clanica NATO-a, kako bi se takode
jednoga dana naplatila steta za razaranja ucinjena tokom bombardovanja.
Neke zemlje clanice NATO-a (Belgija, Kanada, Holandija, Portugalija)
navele su u svojim odgovorima povodom jugoslovenske tuzbe da ICJ nije
nadlezan u ovom predmetu jer SRJ u periodu od 1992. do 2000. nije bila
clanica UN-a. "Slobodna Bosna" je cak slutila da bi pojedine clanice
NATO-a mogle, cuvajuci sopstvene interese, lobirati pred Sudom, da bi se
na kraju izdejstvovala po njih povoljna odluka. I to tako da bi tuzba
BiH protiv Jugoslavije (koja se zasniva upravo na suprotnim argumentima
da je Miloseviceva SRJ bila clanica UN-a) "mogla pasti kao prva zrtva
ukljucivanja mocnih drzava NATO-a u sporove pred ovim sudom". Pravni
strucnjaci tvrde, medutim, da jugoslovenska tuzba protiv NATO zemalja u
kojoj se takode pominje genocid niti moze doneti neku preveliku korist
podnosiocu niti ikoga ozbiljnije plasi - nesto kao nalik na drzanje male
sume novca u banci koja ne daje kamatu. Jugoslovenska strana ne povlaci
ovu tuzbu jer trenutno ima preca posla, ne poteze je jer su haski
sporovi obicno prilicno skupi. Skupi su i timovi advokata koji na svim
ovim sporovima rade, ali svakako manje skupi od armija koje su razlupale
bivsu drzavu, sto su mnogi prekasno shvatili.
LOS PEDIGRE: Usmena prezentacija stavova bosanskog tima pravnika koji je
neuporedivo brojniji od Varadijeve ekipe sadrzao je u dobroj meri i
politicke ocene, cak ih je u nekim izlaganjima bilo vise nego pravnih.
Sam Varadi ocenio je da takva argumentacija ima za cilj stvaranje
atmosfere u korist BiH sto nije nebitno, ali ne bi moralo da ima
presudnu vaznost prilikom donosenja konacne odluke. Sa bosanske strane
Sudu je sugerisano kako i nove vlasti u Beogradu imaju prilicno los
pedigre - pomenut je Kostunica, koji je 1994. negde sa prvih polozaja
srpskih snaga zagledan u Sarajevo navodno govorio o novim srpskim
granicama, zatim Dindic zbog cestih odlazaka u RS i iskazane podrske
paljanskim Srbima, pa Seselj koji je oduvek podrzavao opsadu Sarajeva i
nedavno dobio gotovo 20 odsto glasova na predsednickim izborima. Svi oni
pomenuti su kao neka vrsta nesto ugladenijih nastavljaca politike koju
su vodili Karadzic, Mladic, Plavsiceva i svi ostali iz Milosevicevog
kriminalnog udruzenja, uz napomenu da "politicke promene ne mogu da
menjaju istoriju". Tim pravnika koji zastupa interese BiH pozvao se i na
nedavno istupanje predsednika Haskog tribunala Kloda Zordea u UN-u koji
je optuzio SRJ za ignorisanje njenih obaveza prema ovom sudu.
Najubedljiviji clan bosanskog tima pravnika Francuz Alan Pele priznao je
da jugoslovensko clanstvo u UN-u godinama jeste bilo kontroverzno i
zbunjujuce (SRJ je za vreme Milosevica htela da u UN-u sedne u stolicu
SFRJ i odbijala je da zatrazi prijem u ime SRJ, placala je clanarinu, a
nije imala pravo odlucivanja). To sve ne znaci da kasnije promene mogu
negirati ono sto se desilo u proslosti niti da se danas u ovom postupku
SRJ moze oslanjati na svoje nekadasnje greske. Pele je zatim zamolio
sudije ICJ-a da ne usvoje "vestacki zahtev i argumentaciju SRJ", ne
poreknu sopstvenu odluku iz 1996. po kojoj su nadlezni da sude u ovom
predmetu i ne otvore vrata za eventualne zloupotrebe u medunarodnom
pravu. Ovaj francuski pravnik ujedno je rasprostro i bosansku strategiju
za slucaj da se utvrdi da SRJ zaista nije bila clanica UN-a. Tvrdio je
da u nekim slucajevima, pre svega iz oblasti humanitarnog prava tako
nesto i nije presudno. Druga, rezervna varijanta nazirala se i u
njegovoj tvrdnji da onaj ko se upusti u spor sa onim koji ga tuzi
automatski priznaje nadleznost suda.
Cini se da u prva dva dana rasprave u slucaju BiH protiv SRJ (kada ovaj
broj "Vremena" ide u stampu) obe strane jos nisu izvukle iz svojih toga
i upotrebile sve zalihe pravnickih "abrakadabra" umeca kojim nastoje da
impresioniraju i razbude na prvi pogled dremljivu petnaestoricu sudija.
Da nije rec o tako ruznim stvarima i pravljenju zavrsnog racuna jednog
odvratnog rata, bilo bi cak izuzetno zanimljivo slusati ova pravnicka
nadmudrivanja i argumentaciju koja se poteze u sudnici sagradenoj mnogo
pre nego sto je rec "genocid" usla u upotrebu. U inace pomalo turobnu
"palatu mira" (napravljenu pocetkom proslog veka Karnegijevim parama)
kako zovu sediste Medunarodnog suda pravde (nekada zacrtanog kao
"vrhovni sud covecanstva") probija se naravno i mnogo toga sto dolazi iz
obliznjeg Haskog tribunala. Za ovaj konkretan slucaj moglo bi da bude
vazno i to sto je svojevremeno u procesu bosanskom Srbinu Dusku Tadicu
vec presudeno da je rat u BiH bio medunarodni sukob, ne samo unutrasnji
gradanski konflikt tri etnicke grupe. Za jugoslovensku stranu vazna je,
medutim, i cinjenica da se u dosad jedinoj presudi za genocid generalu
Radislavu Krsticu Jugoslavija ne pominje ni na jednom mestu. Sudenje
Slobodanu Milosevicu ulazi, medutim, polako u fazu kada ce se govoriti i
o optuzbama za genocid pocinjen tokom rata u BiH. Medunarodni sud pravde
moze i ne mora uzimati u obzir ono sto se presudi u susednom Haskom
tribunalu, moze i ne mora prosiriti eventualnu osudu jednog coveka na
celu drzavu. Sa jugoslovenske strane koja insistira na utvrdivanju
individualne krivice istice se da presuda Haskog tribunala u slucaju
Milosevic ne bi trebalo da ima veci znacaj za ICJ od, recimo, presude
nekog jugoslovenskog suda koji bi sudio bivsem predsedniku SRJ za ratne
zlocine.
Sa bosanske strane stigla je nedvosmislena poruka da "racun prastanja"
nikako ne moze biti mali i da mora pasti na celu drzavu, ne samo na
njenog bivseg sefa. Njihov pravnicki tim nastavice da insistira na tome
kako prica o "one man genocid" nije prihvatljiva.
Nenad Lj. Stefanovic
Ad hoc sudije
Medunarodni sud pravde u Hagu ima 15 sudija ciji je mandat 18 godina, a
moze biti i duzi. Sud povremeno angazuje i tzv. ad hoc sudije koje sude
samo u nekim konkretnim sporovima. Jugoslovenski ad hoc sudija u procesu
BiH protiv SRJ je profesor Vojin Dimitrijevic, dok je bosanski ad hoc
sudija Alzirac Ahmet Maju.
Prema podacima iz 2000. godisnja primanja stalnih sudija ovog suda
iznose oko 160.000 dolara, slicno kao i primanja sudija u Haskom
tribunalu. Budzet ICJ-a za proslu godinu iznosio je 11 miliona dolara.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
