PATRIOT (Republika Srpska), broj 39, 4.novembar, 2002. http://www.patriotmagazin.com/media/010.htm Posle americkih optuzbi da Srbi rade na projektu Sadamove krstarece rakete Niskobudzetna holivudska burleska Dok sa jedne strane zvanicnici srpske vojne industrije ali i optuzeni akteri tvrde da izvoza naoruzanja nije bilo, sa druge strane zapadna stampa, koju zdusno podrzava deo politicke elite u Beogradu, smislja sve socnije i pikantnije scenarije dostojne niskobudzetnih holivudskih burleski. Da sam za mesec dana uspeo da organizujem raketni program, za sta me Vasington post optuzuje, bio bih genije. Ali ja to nisam, a ono sto me vezuje za Irak jesu mnogobrojni prijatelji, a ne nikako rad na raketnim sistemima", kaze "prozvani" profesor Blagojevic pise: Nenad M. Stevanovic Afera zbog navodnog izvoza srpskog oruzja u Irak posredstvom bijeljinskog "Orla" i beogradskog "SDPR-Jugoimporta", poprima karakteristike tipicnog specijalnog rata. Dok sa jedne strane zvanicnici srpske vojne industrije ali i optuzeni akteri tvrde da izvoza naoruzanja nije bilo, sa druge strane zapadna stampa, koju zdusno podrzava deo politicke elite u Beogradu, smislja sve socnije i pikantnije scenarije dostojne niskobudzetnih holivudskih burleski. Najnovija u nizu ovakvih naucnofantasticnih prica lansirana je kroz Vasington post, ciji novinar Nikolas Vuds, odranije poznat po antisrpskim interpretacijama, tvrdi da srpski naucnici prave krstarecu raketu za Sadama Huseina. Americka stampa je navela i citav spisak privatnih kompanija koje rade na ovom "cudovisnom" projektu. Tvrdi se, naime, da su kompanije "Infiniti" i "Bruner" radile i sa Libijom, odnosno tamosnjom firmom "Al fatah" na projektu dalekometnih balistickih projektila. Grupa profesora predvodenih Dordem Blagojevicem i Branislavom Jojicem putovala u Libiju, koja je na "crnoj americkoj listi", stoji u javnoj optuznici Vasington posta. Revnosna policija Naravno, ovo je bio mig za srpsku policiju, koja je odmah, u sklopu radne akcije "pronadimo Sadamove saveznike", sprovela opsezne mere pretrage terena. Policijski inspektori su obavili informativni razgovor sa nekolicinom profesora Odseka za aero i kosmotehniku i Odseka za vojno masinstvo Masinskog fakulteta u Beogradu koje je Vasington post imenovao. U pitanju su, naime, privatne kompanije "Infiniti", "Bruner", "GVS" i "Temaks", ciji strucnjaci, po navodima americkih novinara, rade na projektu iracke krstarece rakete, a ciji su osnivaci i glavni rukovodioci profesori Masinskog fakulteta u Beogradu. Vlasnik jedne od prozvanih firmi, profesor predmeta Raketni pogon i aerodinamika dr Dorde Blagojevic, osnivac firme "Infiniti", demantovao je navode Vasington posta, uz ocenu da je u Bagdadu boravio kako bi organizovao nastavu na Bagdadskom univerzitetu, sa kojim ima dugogodisnju strucnu saradnju. "Da sam za mesec dana uspeo da organizujem raketni program, za sta me Vasington post optuzuje, bio bih genije. Ali ja to nisam, a ono sto me vezuje za Irak jesu mnogobrojni prijatelji, a ne nikako rad na raketnim sistemima", kaze profesor Blagojevic. I vlasnik firme "Temeks" Slobodan Tesic demantuje optuzbe i tvrdi da je u pitanju namestaljka ljudi iz aktuelnog politickog vrha. "Sto se dovodenja moje firme u vezu sa Irakom tice, to je pokusaj osvete nekog iz sadasnje garniture vlasti. Sa Irakom nikad nisam poslovao", kaze Tesic. Obojica su, medutim, dali svoj iskaz i organima MUP-a, koji detaljno pregledaju sve poslovne knjige i dokumentaciju navedenih firmi. Pusti snovi U meduvremenu, vojni analiticari i strucnjaci za raketnu tehniku spore se o umecu srpskih naucnika i mogucnosti da naprave krstarece projektile za Irak. Sef Katedre za vazduhoplovstvo Masinskog fakulteta u Beogradu Ilija Krivusic ocenio je da bi jugoslovenski inzenjeri mogli da naprave turbo-mlazne motore za krstarece rakete. "U vreme bivse SFRJ Masinski fakultet u Beogradu bio je na zavidnom svetskom nivou i blizu izgradnje nadzvucnog aviona", rekao je Krivusic. On je rekao da bi, iako je oko 300 masinskih inzenjera u proteklih deset godina napustilo SRJ i radi u inostranstvu, i deo strucnjaka koji je ostao u zemlji mogao da napravi te motore. Krivusic nije zeleo da daje bilo kakve procene o navodima koje su mediji preneli o poslovanju jugoslovenskih firmi sa Irakom. Na ovom fakultetu podecaju da je na Jugoslaviju tokom bombardovanja NATO-a palo na stotine krstarecih raketa i da mnoge nisu aktivirane, pa su ih nasi strucnjaci "lako rastavili i analizirali". "Neko ko ima razvijene mehanicke delove rakete, pa makar ih skinuo i sa nekih postojecih, moze da izradi "krstarecu raketu" jer su uredaji za navodenje tipa GPS i slicni vec odavno dostupni na trzistu za civilnu upotrebu. Naravno, kvalitet tako napravljenog projekta i te kako se moze dovesti u pitanje, sto je verovatno jedan od glavnih razloga zasto mali broj drzava i njihovih armija ima GPS municiju velikog dometa i velike preciznosti", tvrde na Masinskom fakultetu u Beogradu. "Turbo-mlazni motori krstarecih raketa nisu tajna. Njihovi delovi su stigli u Jugoslaviju jos tokom dejstva NATO-a po ciljevima u Republici Srpskoj. Tada nije eksplodiralo gotovo 20 odsto krstarecih projektila", kazu na Masinskom fakultetu. Sa druge strane, u Vojno-tehnickom institutu VJ u Zarkovu, koji i na zapadu smatraju "trustom mozgova" jugoslovenske vojne industrije, podsecaju na cinjenice koje demantuju navode americke stampe. "Bivsa SFRJ, koja je imala medunarodni ugled, obilna budzetska sredstva i veliki broj vrhunskih naucnika, godinama je radila na raketi "grom", dometa od svega par kilometara, i tu nisu postignuti zadovoljavajuci rezultati. Sa druge strane, sada se pise o navodnoj izradi "krstarecih raketa" dometa vise hiljada kilometara, a drzava je deset godina bila pod sankcijama, na stotine strucnjaka je otislo na zapad, a industrijska postrojenja su razorena bombardovanjem. Takva prica nema veze sa realnoscu", kategoricni su u VTI. Dileme nemaju ni vojni analiticari, koji americke navode ocenjuju kao propagandne trikove. Propagandni trikovi Po recima vojnog publiciste Aleksandra Radica, bivsa SFRJ je upravo u saradnji sa Irakom razvila raketu ciji je maksimalan domet 40 kilometara, sto je maksimum za oruzje domace proizvodnje. To oruzje se uglavnom proizvodilo u BiH. Radic je rekao da tehnologija izrade krstarecih raketa daleko premasuje potencijal jugoslovenske industrije. "Moguce je, medutim, da su neki ljudi obezbedivali delove potrebne tehnologije za krstarece rakete", rekao je Radic i dodao da Jugoslavija nikada nije razvila rakete visokog dometa. I urednik britanske publikacije Dzejns vorld armis Carls Hejmen tvrdi za Bi-Bi-Si na srpskom da, po njegovim saznanjima, jugoslovensko - iracka vojna saradnja postoji, ali da ne doseze do krstarecih raketa. "Znamo da neka vrsta saradnje postoji. Prisustvo Jugoslovena u Iraku uoceno je i potvrdeno i, koliko je nama poznato, jugoslovenski strucnjaci i tehnicari fakticki rade na odrzavanju i vodenju irackog sistema protivvazdusne odbrane", rekao je Hejmen. On je dodao da je tokom protekle tri do cetiri godine uoceno "znatno poboljsanje kvaliteta" iracke protivvazdusne odbrane i da "brojni analiticari misle da je to rezultat jugoslovensko - iracke saradnje". Uz ocenu da je "malo verovatno da Iracani u ovom trenutku rade na razvoju krstarecih raketa" Hejms je dodao da je "moguce da im Jugosloveni pomazu u modernizaciji aviona". "Ali, kada je rec o krstarecim raketama, njihov razvoj zahteva najsavremeniju tehnologiju i vrlo visok nivo strucnog znanja, posebno kada je rec o sistemu za novodenje. Tesko je pretpostaviti da su Iracani bas sada odmakli daleko u razvoju pomenute tehnologije i verujemo da u njihovom vojnom budzetu postoje daleko prioritetnije stavke", zakljucio je Hejmen. I po starom Gebelsovom scenariju da je stotinu puta ponovljena laz sto prvi put istina, americka administracija ubire prve plodove. Mnogi poslovi srpske namenske industrije su, iz straha, otkazani, a vec potpisani ugovori sa partnerima u Aziji i Africi pod znakom pitanja. Naravno, niko ne sumnja da ce u ove poslovne aranzmane uleteti anglosaksonski proizvodaci i trgovci oruzjem. To je, na kraju krajeva, i bio glavni cilj ove operacije. ***************** http://www.patriotmagazin.com/media/008.htm Afera "Orao" Sve Dodikove lazi Upravo je Dodik bio na mestu predsednika Vlade RS u vreme kada je potpisan sporni ugovor "Orla" sa beogradskim "Jugoimportom - SDPR" prema kome bijeljinska firma treba da isporuci opremu i izvrsi montazu za iracku firmu "Al Bashair". Sporni ugovor potpisan je 5. oktobra 2000. godine, a odobrenje za njegovo potpisivanje dao je tadasnji ministar odbrane general Manojlo Milovanovic uz saglasnost tadasnjeg premijera Milorada Dodika pise: N. N. Otvaranje afere "Orao" ucinilo je da u Republici Srpskoj zivnu mnoge mutikase, ne bi li u celom ovom slucaju, nimalo bezazlenom za Republiku Srpsku, ucarile nesto za sebe. Kao najveci mutikasa ponovo se pokazao lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, kome se premijerska fotelja ucinila toliko udobnom da za nju ne bi zalio zrtvovati ni Republiku Srpsku. U takvoj situaciji za Dodika je javno izreci laz isto kao i napiti se vode. Mutikasa broj 1 Tako je dobri Mile, poznat kao brz na jeziku, za sarajevski magazin Slobodna Bosna ne trepnuvsi rekao da je ubeden kako su Mirko Sarovic i Dragan Cavic, kao predsednik i potpredsednik RS, znali da su delovi opreme iz Vazduhoplovnog zavoda "Orao" svercovani u Irak. On dalje, kao onako usput, kritikuje i medunarodnu zajednicu da gresi sto od onih koje treba da proglasi krivcima trazi da sprovedu istragu o optuzbama da je "Orao" krsio embargo Ujedinjenih nacija na isporuke vojne opreme Sadamu Huseinu. Dodik se tako svesno, najverovatnije po nalogu odredenih medunarodnih krugova, ukljucio u besprizornu kampanju protiv ljudi iz Srpske demokratske stranke koji su na proteklim izborima pobedili u trci za najvise funkcije u RS i Bosni i Hercegovini. Pri svemu tome njegova racunica bila je prosta - eliminisanje kadrova SDS-a sa najvisih funkcija otvorilo bi mu put ka premijerskom mestu, a o svemu ostalom bi se s medunarodnom zajednicom lako dogovorio. Bas onako efikasno (podanicki) kako zna da neguje dobre odnose s medunarodnom zajednicom pristao bi na sve - od zajednickog ministarstva odbrane, preko carine, do PDV-a. Isto kao sto je, dok je vedrio i oblacio u RS, pristao na Distrikt Brcko, iznosenje Jasenovacke grade, uklanjanje Nikole Poplasena sa mesta predsednika republike... Ako laze koza, ne laze rog Osim toga, napadima na celnike SDS-a i pricom o njihovoj odgovornosti za aferu "Orao" Dodik pokusava zatajiti svoju licnu odgovornost za taj slucaj. Jer, upravo je on bio na mestu predsednika Vlade RS u vreme kada je potpisan sporni ugovor "Orla" sa beogradskim "Jugoimportom - SDPR" prema kome bijeljinska firma treba da isporuci opremu i izvrsi montazu za iracku firmu "Al Bashair". Sporni ugovor potpisan je 5. oktobra 2000. godine, a odobrenje za njegovo potpisivanje dao je tadasnji ministar odbrane general Manojlo Milovanovic uz saglasnost tadasnjeg premijera Milorada Dodika. "To je vrijeme kada su se vec desili izbori u BiH, i kada su vec bili poznati rezultati izbora", odgovorio je Dodik u nedeljniku Slobodna Bosna (izgleda da njima najvise voli da se poverava) i time izrekao jos jednu laz. Izbori 2000. godine odrzani su u novembru, a ne pre 5. oktobra, kako tvrdi Dodik, a njihovi rezultati su se, s obzirom na pogubne efekte koje je po RS imala Dodikova vladavina, mogli samo nazirati, ali nisu bili poznati. Posto je za vreme svoje vladavine onako dzekovski (apsolutisticki) o svemu voleo da odlucuje sam, prethodno izbacivsi predsednika Poplasena iz kancelarija u Banskom dvoru, a tadasnjem potpredsedniku Sarovicu dozvolivsi da se ponasa tek kao britanska kraljica, jasno je da je sve vreme znao za sumnjive aranzmane "Orla" i da je o njima cutao. Vlada premijera Mladena Ivanica formirana je u drugoj polovini januara 2001. godine, do kada su Dodik i njegovi ljudi imali bespogovorni uticaj u svim sferama zivota u RS. U intervjuu za Slobodnu Bosnu Dodik, medutim, dalje nastavlja sa svojim interpretacijama celog slucaja, navodeci ponovo vodu na Sarovicev mlin. Kao ugovor sa Iracanima postigao je rezim Slobodana Milosevica, u tome su ucestvovali ljudi poput Nikole Sainovica i Nebojse Pavkovica, a onda se Vojislav Kostunica, kada je postao predsednik SRJ, zblizio sa Pavkovicem, koji ga je o svemu tome obavestio, nakon cega je Kostunica potrcao da obavesti Sarovica ili nekog drugog iz rukovodstva RS i kraj price - tako se sporni ugovor odrzao do dana danasnjeg. Ali tu nije kraj - Dodik tvrdi da on nije mogao da prodre u Vojsku RS i da je zato izgubio izbore (ranije mu je bio kriv narod)!? Jos jedna notorna neistina. Upravo je general Momir Talic, koji je u to vreme bio nacelnik Generalstaba Vojske RS i tada jedan od najuticajnijih ljudi u vojnom vrhu RS, stao na stranu tadasnje predsednice Biljane Plavsic i pulena joj Milorada Dodika u njenom sukobu sa SDS-om. Uostalom, Dodik je za ministra odbrane RS imenovao generala Manojla Milovanovica, cija rec nije bila nista manje vredna od Taliceve medu ovdasnjim oficirima. Mutikasa broj 2 Konstrukciju cele afere "Orao" koju je osmislio Dodik trebalo je da potkajla i njegova najnovija medijska uzdanica Nikola Spiric. Zeleci da onome sto izgovori da vecu politicku tezinu, Spiric svoje istupe za javnost najavljuje u funkciji predsedavajuceg Doma naroda Parlamentarne skupstine BiH. "Mislim da zbog ove afere Sarovic i Ivanic treba da se casno povuku sa funkcija, jer je nemoguce da nisu znali sta se desavalo u Vazduhoplovnom zavodu", rekao je moralni Spiric, koji nadaleko nema konkurenta kada je rec o menjanju politickih dresova. Posto je sada zaigrao u timu SNSD-a, odlucno odbacuje svaku primisao da se afera "Orao" moze fakturisati njegovom sefu Miloradu Dodiku. No za razliku od stranackog bosa, koji se kune da nije mogao imati veze sa spornim ugovorom, jer je vec izgubio vlast, Spiric Dodikovu odgovornost za taj slucaj umanjuje tvrdeci da je ugovor "svakako potpisan na kraju Dodikovog mandata kao premijera RS". Naravno, nije mu palo na pamet da kaze, a sigurno mu je poznato, da je rukovodstvo "Orla" jos 1997. godine doslo u sukob sa tadasnjim vrhom SDS-a i da su kao prijatelji u VZ "Orao" primani Biljana Plavsic i Milorad Dodik. No, niko od Spirica ili Dodika i nije ocekivao da kazu nesto takvo. Da su pravi borci za Republiku Srpsku, a puna su im usta hvale da jesu, ne bi trcali ispred rude nastojeci da sruse njene celne ljude samo zato sto pripadaju protivnickoj politickoj opciji. Jer, rusenje Sarovica ili Cavica bio bi jos jedan udarac na institucije Republike Srpske, sto i jeste cilj najveceg dela bosnjackog politickog establismenta, ali i nekih medunarodnih krugova. Uostalom, vise nije tajna da se cela afera "Orao" garnira u Sarajevu i kao gotov proizvod salje u Vasington, koji ga zbog ogromnog apetita prema Sadamu uzima kao savrseno predjelo.
