NIN, 2706, 7.novembar, 2002.
Naslovna tema:
Masoni sa asfalta
Tragicna smrt slikara "magicnog realizma" tokom informativnog razgovora
u policiji, u trenutku siroke akcije hapsenja osumnjicenih za ubistvo
generala policije Boska Buhe i raskrinkavanja teroristicke organizacije,
koja je, kako se tvrdi, pocinila niz ubistava i nameravala da izvede
nove atentate na srpske politicke celnike, pretvorila se u svojevrsnu
aferu.Svaki detalj pokretao je lavinu kontroverznih komentara.Carsijom
se zakovitlala prica koja je u sebe uvlacila sve vise zvucnih imena, a u
zizi su se, pre svega nasli masoni, koji su dovedeni u vezu sa
mnogobrojnim politickim i kriminalnim aferama
Na poslednjem ispracaju Dragana Malesevica Tapija na Centralnom
groblju u Beogradu veliku povorku njegovih prijatelja i postovaoca
pratili su zvuci starogradske pesme "Duso moja" i "Durdevdan", a
poslednji pozdrav bio je uz pesmu "Jos ne svice rujna zora". Uz svece i
pravoslavne obicaje, posebnu paznju su izazivala obelezja pripadnosti
masonima. Njegova licna obelezja - regalije koje pripadaju grand
komanderu. Umrlica u "Politici" za Suverenog Velikog Komandira, brata
33. stepena, Vrhovnog Saveta Skotskog Rituala Jugoslavije, samo je
potvrdila izuzetni Tapijev rang u bratstvu slobodnih zidara.
Tragicna smrt slikara "magicnog realizma" tokom informativnog
razgovora u policiji, u trenutku siroke akcije hapsenja osumnjicenih za
ubistvo generala policije Boska Buhe i raskrinkavanja teroristicke
organizacije, koja je, kako se tvrdi, pocinila niz ubistava i nameravala
da izvede nove atentate na srpske politicke celnike, pretvorila se u
svojevrsnu aferu.
U zizi javnosti
Svaki detalj pokretao je lavinu kontroverznih komentara. Tako se
za Slobodana Glavonjica, bivseg staresinu gradskih sudija za prekrsaje,
koji je govorio na sahrani, pronela vest da je poznavao i pravdi
izmaklog Zeljka Maksimovica Maku, a zatim i da je u srodstvu sa
Vladimirom Popovicem Bebom, nedavno smenjenim direktorom Informativnog
biroa Vlade Srbije.
Carsijom se zakovitlala prica koja je u sebe uvlacila sve vise
zvucnih imena, a u zizi su se, pre svega nasli masoni, koji su dovedeni
u vezu sa mnogobrojnim politickim i kriminalnim aferama.
Nema sumnje da su slobodni zidari jedna od najmisterioznijih
organizacija na svetu. Skoro tri veka unazad obredna primanja
uticajnijih i uglednijih pripadnika ljudskog drustva u masoneriju
odvijaju se u tajnosti i na nacin kako su to cinili osnivaci slobodnog
zidarstva. Otkad su Andersenovom konstitucijom (1723. godine, po
masonskom kalendaru 5723.) ustanovljena nacela Jovanovskog sistema
masonerije, masoni se pridrzavaju tradicionalnog nacela ponasanja.
Masonski rituali, njihova moc i uticaj raspaljuju mastu onih koji veruju
da gospodari sveta nisu ni vodeci politicari, ni ekonomski giganti, vec
upravo tihi ljudi iz senke.
Iz strucnih publikacija se moze zakljuciti da masonstvo i nije
tako "tajanstveno". Sami masoni ne prave neku tajnu od toga da su
pripadnici bratstva; nose prstenje, dugmad za kosulje i kravate sa
masonskim znacima kao sto su uglomer i sestar, najpoznatiji masonski
znaci koji, posebno, podsecaju na davne pocetke bratstva u
kamenorezackom zanatu. Aktivnosti loze nisu tajne, narocito u manjim
gradovima, a mnoge loze imaju i svoje publikacije, kao i posebne adrese
na Internetu, dostupne svima.
Ipak, postoje neke masonske tajne i mogu se podeliti u dve
kategorije. Prva je, nacin na koji se covek moze identifikovati kao
mason - hvatovi i lozinke. To se cini zbog beskrupuloznih pojedinaca
koji su pokusali da se predstave kao masoni u nameri da dobiju pomoc pod
laznim izgovorom. Drugu kategoriju je teze objasniti, jer je to ono sto
masoni uobicajeno podrazumevaju kada govore o "masonskim tajnama". Te se
tajne ne mogu iskazati recima. One izrazavaju promenu koja se u coveku
zbiva kada uistinu prihvati odgovornost za sopstveni zivot i, u isto
vreme, istinski odluci da je prava sreca u pomaganju drugima.
"Masonerija svake zemlje je apsolutno van tajne", svojevremeno je
govorio Tapi u nizu javnih razgovora na temu masona. "Osnovni uslov da
bi neka masonerija mogla da funkcionise i da bi bila priznata od drugih
masonskih organizacija je da je ta abdulencija registrovana zvanicno od
vlasti te zemlje. Znaci, ni u kom slucaju se ne moze govoriti o
ilegalnoj organizaciji."
To potvrduje i zvanicna registracija vaspostavljene (posle
visedecenijskog prekida) Velike loze Jugoslavije 1990. godine, ciji je
Veliki majstor postao Zoran D. Nenezic, autor poznate knjige "Masoni u
Jugoslaviji". Tada se, navodno, pojavilo samo troje ljudi koji su doneli
dokumenta i rekli da su oni bili clanovi bratstva. Od njih trojice javno
se pominje samo dr Andrija Gams, profesor prava, koji je i umro kao
mason i data mu je masonska citulja (masonsko pravilo je da se ime brata
javno moze pomenuti samo posle njegove smrti).
Iz tog perioda datira i prica da je s pocetkom rada masona bio
upoznat i Slobodan Milosevic, dozvolivsi im (posle susreta sa velikim
majstorom) da se registruju kao grupa gradana. Borisav Jovic u svojoj
knjizi "Poslednji dani SFRJ" negira taj susret i navodi da je on trebalo
da uprilici tu audijenciju, ali je Milosevic odbio, zamolivsi Jovica da
velikog majstora pita "da li je Tito bio mason".
Podele i raskoli
Elem, pocetkom devedesetih godina proslog veka pocinje klasicna
srpska prica. S obnavljanjem masonerije desilo se nesto slicno kao i s
obnavljanjem visepartizma. Broj masonskih organizacija poceo je da se
umnozava, da se u javnosti prica o njihovim podelama i raskolima. Svaka
masonska organizacija u SRJ istice da je "prava", da samo nju priznaju
relevantne slobodnozidarske loze sveta. Tako se, prema dosadasnjim
napisima i novinskoj dokumentaciji, moze zakljuciti da u Jugoslaviji
postoje cetiri masonske organizacije: Velika loza Jugoslavije (VLJ),
Regularna velika loza Jugoslavije (RVLJ), Velika nacionalna loza
Jugoslavije (VNLJ) i Veliki orijent (VO). Jos se moze saznati da ostatak
Velike loze Jugoslavije saraduje sa Ujedinjenom velikom lozom Engleske,
regularna loza sa Ujedinjenom velikom lozom Nemacke, Nacionalna loza s
Velikom francuskom lozom, a Veliki orijent s francuskim Velikim
orijentom.
Taj trag upucuje na zakljucak da su na raslojavanje nase
masonerije, osim meduljudskih nesporazuma, uticale i slobodnozidarske
organizacije iz sveta. Kada god se nezadovoljna ili suspendovana grupa
masona odvajala od maticne jugoslovenske loze, ekspresno bi je priznala
neka masonska organizacija iz Evrope.
Nacela Jovanovske masonerije da mason mora da veruje u Boga, to
jest da nije dozvoljeno da bude ateista, trebalo bi da iz redova
masonerije diskvalifikuje clanove partijskih organizacija koji su blizi
idejama komunizma. Pojava francuskog Velikog orijenta na teritoriji SRJ
(organizacije koja je iz svog statuta izbacila obavezu verovanja u Boga)
doprinela je tome da se spominju imena politicara iz SPS-a i JUL-a i da
tu leze koreni kriminalizacije masona.
Sami masoni o tome nerado govore uz opasku da podele vuku svoje
relikte jos iz perioda osnivanja i one "nesto znace profanima, a za
bracu masone su nebitne".
"Podela nasih masona nije vecna, vec je, stavise, na putu siroko
ujedinjenje nasih masona", kaze Dragutin Zagorac, zamenik Grand
Komandera Vrhovnog Saveta Skotskog Rituala Jugoslavije (nosilac 33.
stepena ovog reda).
Tajna Velikog orijenta
Medu masonima se, inace, ovih dana bezi od razgovora o Velikom
orijentu, lozi za koju su poslednjih dana u javnosti najvise vezivali
Tapija, iako je poznato da je bio Veliki majstor Velike nacionalne loze
Jugoslavije.
Novine su brujale da je Tapi priveden pod sumnjom da je kao sef
Velikog orijenta jedan od organizatora viseclane grupe profesionalnih
ubica. Stavise, Vojislav Seselj, lider srpskih radikala, javno ga
optuzuje da je u svoju lozu primio Zeljka Maksimovica Maku, za kojeg
policija tvrdi da je glavni organizator ubistva Boska Buhe, Radovana
Stojcica Badze, Zorana Todorovica Kundaka, kao i da je "mozak"
osujecenih akcija ubistava poznatih politickih licnosti.
Ici ce Seselj i dalje, s tvrdnjom da je sekretar te masonske
loze, u kojoj je sef Dragan Malesevic Tapi, Slobodan Vuksanovic, lider
Narodne demokratske stranke, da izvesnu duznost u lozi ima i Borislav
Pelevic, predsednik Stranke srpskog jedinstva, da je upravo zbog Make
doslo do sukoba izmedu Zorana Nenezica i Tapija, kada je ova loza, po
misljenju upucenih, navodno potpuno kriminalizovana. Tada je Tapi, kako
navodi Seselj, poceo intenzivno, uz pomoc "arkanovaca" da u svoju
masonsku lozu uclanjuje mnoge mocne direktore javnih, drustvenih i
privatnih preduzeca.
Seselj ne bi tek tako bio proglasen Velikim majstorom
manipulacija kada u celu pricu ne bi uveo i jos neke politicare, poput
Dusana Mihajlovica, Nebojse Covica, Dragoljuba Micunovica,
proglasavajuci ih za masone. Za ministra policije, u carsiji je odmah
krenula prica kako, navodno, nije izabran u cugu u masonsku
organizaciju, posto je prilikom glasanja dobio jednu crnu kuglicu. Krem
njegove vestine je i tvrdnja da se, u stvari, radi o ratu dve kriminalne
grupe koje predvode, ni manje ni vise, vec aktuelni predsednik SRJ
Vojislav Kostunica i srpski premijer Zoran Dindic, uz indirektnu aluziju
da su, mozda i oni masoni. A kada bi Kostunica i Dindic i bili masoni,
verovatno ne bi stigli dalje od Treceg reda, kaze Zagorac. Po masonskim
pravilima rang se stice, ne u profesiji kojom se neko bavi, vec u
pregalackom radu u masonskoj organizaciji.
Politicka negiranja
Predsednik Demokratske alternative Nebojsa Covic izjavio je na
koferenciji za novinare da nije mason, a i da jeste - ne bi krio, jer ne
misli da je "to nesto lose". Medutim, on je zatrazio razotkrivanje
masona medu nasim politicarima, kao i da se kaze u kojim lozama sede.
Seseljeve navode demantuje i Slobodan Vuksanovic i ocenjuje da Seselj
(koji "nije brat, on je samo sluga novog gospodara") najpre napada
politicare koji su podrzali Vojislava Kostunicu tokom predizborne
kampanje. "Iskreno receno, najvise bih voleo da budem Dzems Bond. Ali,
nisam! Sto se masona tice, pa oni i nisu tako lose drustvo s obzirom na
to da su medu njima bili i Dositej Obradovic, Vuk Karadzic, Njegos, neki
od Karadordevica...", kaze Vuksanovic za NIN.
Sto zbog Seselja, sto zbog drugih denuncijacija Malesevica
nijedan drzavni organ, pa ni policija o Tapiju nisu govorili u tom
kontekstu. Saopstenjem za javnost se oglasio samo Vrhovni savet skotskog
rituala Jugoslavije negirajuci bilo kakvu Tapijevu povezanost sa Velikim
orijentom, kao i koordiniranu saradnju sa VLJ i RVLJ, navodeci da je
naneta velika steta samom Tapiju, njegovoj porodici, mnogobrojnom
masonskom bratstvu svih obedijencija u ovoj zemlji i, napokon, javnosti
jer je ponovo dobila iskrivljenu sliku o radu masonerije.
"Samo neznanje dovodi u zabludu. Seselj je licnost koja je
provela dobar deo svojih politickih nastojanja bas uz Tapija. Mnogo toga
je naucio uz Tapija. Jedino se nije naucio vaspitanom ponasanju", kaze
Zagorac i upozorava da su "samo ortodoksni katolici i devijantne
licnosti protiv masonerije". "U zabludi je ako misli da nosi vest. On je
obicna cistacica u necijoj ruci. I nama, koji smo u masonskoj
organizaciji deluje jako smesno, jer nije svestan koliko nase brace
masona sedi u njegovom najblizem okruzenju i koji mu se, verovatno, na
isti nacin smeju."
"Masonerija do svojih ciljeva koraca lagano i sigurno, bez koraka
nazad, sa viskom u ruci koji se ne sme zaljuljati", deo je saopstenja
Vrhovnog saveta Jugoslavije, koji kaze da se krece putem koji su jos
davni preci obelezili. Nikada se od tog svetog puta nece odustati i sve
privremene prepreke, kao i do sada ce prevazici. Za masone, Tapi je jos
jedna zrtva na tom putu.
SLOBODAN IKONIC
Masoni i NIN
Od momenta kada je na kolegijumu NIN-a odlucivano da masoni budu tema
ovog broja, nasu redakciju kao da su pocele da nadgledaju "masonske
krtice". Znalo se gotovo, iz minuta u minut, sta NIN smera sa masonima u
Srbiji. I, nekako, odmah, znalo se da ce tekstovi biti - zlonamerni iako
jos nisu bili ni - napisani(!?) Neki od NIN-ovih sagovornika iz
masonskih krugova su nam tvrdili da su obavesteni kako NIN smera "gadan
napad na srpsku masoneriju" (!?). Kada je naslovna strana otisla u
stampariju, onda je stigao savet da bi naslovnu stranu (na kojoj je
prikazan ritual pristupanja masonskoj lozi) trebalo "malo zatamniti",
neke delove bas do crnila, da se lica sa fotografije ne bi prepoznavala.
Zatim je u NIN stigla i ekskluzivna vest da je Zoran N. Nenezic
majstor jedne beogradske masonske loze umro i to jos pre dve godine!? A
Nenezic je, u drustvu Duske Jovanic, viden i na ovogodisnjem beogradskom
Sajmu knjiga. I to na standu izdavacke kuce Paideia kako kupuje
Enciklopediju masona.
Ni najstariji ninovci ne pamte da se skoro zbog neke teme digla
tolika prasina pre i nego sto su novine odstampane.
Kako je Tapi poceo da crta
Slikarska karijera Dragana Malesevica Tapija pocela je u njegovoj sedmoj
godini, u haustoru zgrade u Hilandarskoj 4 u Beogradu. Precrtavao je
strip "Tri ugursuza", koji mu je iz "Politikine" stamparije donosio
otac, novinar, pre nego sto bi se pojavio u prodaji. Karte za izlozbu u
ovom ulazu kostale su pet dinara za decu i deset za odrasle, prisecao se
Tapi mnogo godina kasnije, u romansiranoj autobiografiji objavljenoj u
"Politikinom zabavniku" pre tacno osam godina, 1994.
Pare je Tapi u detinjstvu zaradivao i tako sto je skolskim
drugovima prodavao svojerucno napravljene novogodisnje cestitke sa
Diznijevim junacima. Biznis je "provaljen", uciteljica je trazila da
vrati novac, kod kuce je zbog toga dobio batine. Zadrzao je ono sto je
zaradio.
Usput, crtao je i zenske aktove, bez narocitog uspeha izgleda,
posto mu je otac govorio da od njega nece biti nista. Predlagao mu je da
umesto golih zena crta "dake u skoli kako sede". Uciteljica, pak, kada
je otkrila da ne laze i da je on autor svojih crteza, trazila mu je da
crta biljke, mape, natpise poput "peri ruke hipermanganom".
Nije mu se to bas svidelo, pa je nastavio da crta u potaji, a
pare je zaradivao prodajuci polovne stripove prekoputa kafane
"Sumatovac" i otkupljujuci srebrne petobanke predratne kraljevine, koje
je onda preprodavao kujundziji kod bioskopa "20. oktobar". Od novca koji
je tako zaradio, kupovao je senf, ploce i odela kod krojaca Riste
Makedonca.
Umesto Akademije likovnih umetnosti, na koju mu otac nije dao,
upisao je i "k'o od sale zavrsio" spoljnu trgovinu.
Godinama kasnije, 1987, slikarstvo je za Tapija pocelo da postaje
i vise od zabave. Prodao je prvu sliku, nekom Nemcu, za osam hiljada
maraka, iako je najpre za nju trazio 50 000 dolara. Kako je govorio,
nije ni hteo da je proda.
Tek, tog leta 1987. godine, prvi put je zvanicno izlozio svoje
slike, na izlozbi u Rovinju, uz Micu Popovica i Olju Ivanjicki. Posle
samo dve godine casopis "Art njuz" uvrstice ga medu sedam najboljih
hiperrealista sveta, njegove slike pojavile su se "u gotovo svim velikim
galerijama sveta", a najveca cena koju je postigao za jednu sliku, do te
1994. godine, bila je 135 000 funti.
N. V.
Pismo sedamdeset sedmorice
Nekoliko dana posle smrti Dragana Malesevica Tapija oglasile su se
njegove kolege koje smatraju da se protiv slikara "magicnog realizma
"vodi medijska kampanja. U svom pismu, izmedu ostalog, oni isticu da
"iscrpnost podataka i istovetnost tih napisa svedoci da poticu iz istog
izvora, to jest da su pripremljeni, jer su neke potpisali oni koji nisu
ni bili u novinarstvu u vreme Malesevicevog uspona".
U pismu koje je pored likovnog kriticara Dejana Dorica potpisalo
jos sedamdeset i sest potpisnika koji sebe smatraju njegovim
"prijateljima, postovaocima i u sferi umetnosti idejnim saborcima, kaze
se da je Malesevic za zivota "napadan ne samo kao medijski nas
najistaknutiji slikar, cije je bogatstvo smetalo onima koji se bore za
umetnost bez vrednosti, vec je protiv njega zbog uticaja koji je imao u
drustvu, zbog misije da slikarstvo figure, pejzaza, mrtve prirode,
priblizi svima, posebno mladima, u dva rezima, harangirano, voden
proces, kao u najgorim danima staljinizma".
"Svi ti koji su se vise od jedne decenije trudili da dokazu da je
Malesevic bio falsifikator, i to sopstvenih slika, nikada nisu ni bili u
njegovoj blizini pa nisu ni mogli da vide njegove slike u procesu i
postupku nastanka koji on nije krio ni od koga. Upravo se zbog harizme i
cinjenice da je skolovao najmladu generaciju realista, Malesevic
postavio na celo slikarstva precizne figuracije, one umetnosti koja nam
donosi veliki ugled u svetu", isticu potpisnici ovog apela.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
