=?iso-8859-2?Q?Zbog_privatizacije_bez_posla_=E6e_ostati_jo=B9_800.000_rad?==?iso-8859-2?Q?nika?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

Socijalna bomba kuca u Srbiji Zbog privatizacije bez posla �e ostati jo� 800.000 radnika

Ekonomista Branko Draga� apeluje da vlada odustane od neoliberalnih opita MMF da bi se izbegao argentinski scenario. Trgovinski deficit ve�i nego u vreme prethodnog re�ima, industrijska proizvodnja zamrla, nelikvidnost se kao zaraza �iri u privredi, rasprodaja nacionalne imovine se bezdu�no nastavlja… Sve u svemu, svi podaci govore da se sa ovakvim reformama srlja u propast

"Odmah da ka�em, zbog zlonamernih koji bespogovorno sprovode politiku MMF-a, da nisam protivnik te institucije. Protiv sam zloupotrebe te znacajne medunarodne institucije od strane njene birokratije, trecerazrednih studenata Harvarda (kako ih je nazvao �tiglic), koji, umi�ljeni u svojoj neoliberalnoj teoriji, guraju jedan propali ekonomski koncept", istice ekonomista Branko Draga� i dodaje: "Sve zemlje u razvoju koje se danas nalaze u ekonomskim problemima, dospele su u nevolju zbog striktnog pridr�avanja rigidnog koncepta birokrata iz MMF-a". Ja�i tla�i Danas 358 najbogatijih ljudi na svetu ima neto vrednost kapitala jednak zajednickom godi�njem prihodu 2,53 milijardi najsiroma�nijih ljudi. Humanitarna organizacija Oxam international (OI) napravila je izve�taj o stanju svetske trgovine i do�la do zakljucka koji je nama, �to �ivimo u nerazvijenim zemljama, svakodnevno vidljiv. Strucnjacima iz ove studije je postalo jasno da su pravila medunarodne trgovine smi�ljena u korist bogatih zemalja. Od svakih 100 dolara zarade od izvoza proizvoda u svetu, 97 odsto odlazi u razvijene i srednje razvijene zemlje , a samo tri odsto sti�e u siroma�ne zemlje. Tako Svetska tgovinska organizacija (WTO) slu�i bogatim zemljama da jo� vice uvecaju svoja nemala bogatstva. Nerazvijeni nisu sposobni da se na otvorenom tr�i�tu bore sa mnogo mocnijim od sebe . To je dovelo do apsurdne pozicije, da danas 358 najbogatijih ljudi na svetu ima neto vrednost kapitala jednak zajednickom godi�njem prihodu 2,53 milijardi najsiroma�nijihljudi. Raslojavanja se i dalje nastavljaju, tako da je u 2.000, ukupan iznos spoljnih i unutra�njih dugova dostigao cifru od 400.000 milijardi dolara. Koliko je to veliki iznos najbolje se vidi kad uporedimo sa ostvarenim bruto svetskim proizvodom u istoj godini, koji iznosi 42.000 milijardi dolara. Najsiroma�nije zemlje su u poslednjih 20 godina platile na svaki dolar zajma vi�e od 9 dolara kamate, a da nisu otplatile dug. Kuda to vodi? Od cetiri milijarde stanovnika nerazvijenih zemalja, njih 1,3 milijarde nemaju vi�e od dolara dnevno. Na�alost, medu njima se nalazi i najveci deo na�ih gradana. Istovremeno, devizno tr�i�te obavi svakodnevno transakcije oko 1.500 milijardi dolara, a desi se da, recimo, vrednost nemackog Telekoma samo u jednom danu poraste za 20 milijardi DM. Gde je kraj finansijskim �pekulacijama bogatih? Ono �to posebno zabrinjava, prema izve�taju OI, jeste saznanje da su sisroma�ne zemlje pod velikim pritiskom kako NJTO, tako i MMF-a i Svetske banke da odmah otvore svoja tr�i�ta, da liberalizuju cenei izvr�e brzu privatizaciju , ne vodeci racuna o socijalnim posledicama takve ucenjivacke neoliberlane politike. U isto vreme, vlade razvijenih zemalja uprkos blagom protivljenju i osudi administracije iz NJTO, uvode necarinske barijere koje su se u EU povecale u periodu 1986-1998 sa 15 na 58 odsto ili u SAD sa 27 na 57 odsto. Najgora situacija je u Argentini. Uprkos doslednog pridr�avanja nametnutog koncepta, uprkos silnim pohvalama za istrajnost u sprovodenju �ok-terapije, vreme je, ipak, pokazalo da je Argentina postala �rtva neoliberalnih opita. Za�to bi Srbija ponovila istu gre�ku? Reformatori danas u Srbiji poku�avaju da proguraju taj koncept. Oni ne �ele da cuju dobronamerne savete domacih strucnjaka. Kao svi malogradani na vlasti, opcinjeni su mocnijim i bogatijim od sebe. Nemaju viziju razvoja sopstvene dr�ave, arogantni su i bahati jer znaju da ih podr�avaju birokrate iz medunarodnih institucija. Zar im nije va�nije da ih hvale sopstveni gradani? Zar gradani na izborima ne biraju svoju vlast? Jesmo li mi to vec postali protektorat? Podaci za 2001. godinu krajnje su zabrinjavajuci i jasno govore kojim putem su reforme krenule. Ne samo da nije do�lo do �eljenog oporavka privrede, vec su se pogor�ali uslovi privredivanja. Trgovinski deficit je dostigao iznos od 2,93 mld $ i za 47,2% je veci nego u vreme prethodong re�ima. Posebno zabrinjava �to je industrijska proizvodnja ostala nepokrenuta, rast od jedva 0,6 odsto, mada nema ekonomskih sankcija i smenjen je jedan despotski re�im. Ukupan privredni rast bio je svega 5,5 odsto, a to mo�emo zahvaliti jedino rodnoj godini u poljoprivredi. Reformatori su najavili da ce stopa privrednog rasta u 2002. godini biti – 4 odsto. Gradani moraju da znaju da cemo sa tako niskom stopom rasta tek za 25 godina stici u 1989. god. Jesu li oni spremni toliko dugo da trpe? Privatizacijom ce ostati bez posla sigurno jo� 800.000 ljudi i nema nikakvog obja�njenja gde ce toliki nezaposleni da se zaposle. Socijalna bomba kuca u Srbiji. To je posledica divlje liberalizacije i dirigovane privatizacije. S jedne strane otpu�taju se ljudi i zatvaraju firme, a sa druge strane ne pokrece se proizvodnja, niti se otvaraju nova preduzeca. Inflacija je pro�le godine iznosila 40 odsto, plate su porasle na 230 DM, ali je njihova kupovna moc bila svega 90 DM. Potro�acka korpa ne mo�e da zadovolji osnovne egzistencijanalne potrebe i sve veci broj ljudi – 74 odsto, �ivi na svega 2$ dnevno. Preko 40 odsto ljudi �ivi na 1$ dnevno. Za prosecnu cetvoroclanu porodicu potrebno je mesecno 38.010 din da bi nekako placala sve narasle tro�kove �ivota. Kako zaraditi tolike pare u posrnuloj privredi? Ni pokazatelji za prvi kvartal 2002., na�alost, nisu ni�ta bolji. I dalje se nastavlja pad industrijske proizvodnje: januar 5,5 odsto u odnosu na isti period pro�le godine, februar 4,9, a mart oko 4 odsto. Trgovinski deficit je vec dostigao 756 mil $ za prva tri meseca. Nelikvidnost se kao zaraza �iri u privredi. U prva tri meseca 2002. godine bilo je nelikvidno 44.345 preduzeca u kojima je radilo 1.200.379 radnika. Neprekidno je nelikvidno 25.546 preduzeca u kojima radi 699.870 zaposlenih i dug je narastao na 95,5 milijardi dinara. Medutim, dok pada industrijska proizvodnja rastu prihodi javnog sektora. Za prva dva meseca ove godine ti prihodi su veci za 102 odsto u odnosu na isti period pro�le godine. Nerealan porast zarada doveli su do natprosecnog rasta poreza na dohodak za citavih 159 odsto. Sve u svemu, svi podaci govore da moramo ozbiljno da preispitamo dosada�nji koncept reformi. Kao iskusni strucnjak iz privrede, poku�avam javnost da opomenem na pogubno delovanje dana�njih reformatora. Po�to su 28. decembra 2001. godine prodali tri cementare u zemlji, a nekoliko dana kasnije urgentno zatvorili cetiri nacionalne banke, pla�im se da ce se nastaviti rasprodaja nacionalne imovine. A ako ne zaustavimo takvu bezdu�nu rasprodaju po nalogu MMF-a, postavlja se pitanje kako cemo upravljati dr�avom ako rasprodamo strate�ke grane? Kako cemo voditi nezavisnu ekonomsku politiku? Kakva ce nam dr�ava biti u buducnosti? Zabrinut sam nad svim ovim pitanjima. Ima li izlaza iz ove situacije? Ima. Pogre�no je mi�ljenje da moramo da sprovodimo naredbe medunarodnih birokrata koji ni�ta ne znaju o na�oj privredi. Potrebno je naci zajednicki interes izmedu MMF-a i na�e zemlje. Ni MMF-u ne odgovara da se u Srbiji ponovi argentinski scenario. Zbog toga je va�no da preko na�ih poslovnih prijatelja lobiramo u MMF-u da se odustane od neoliberalnog koncepta. Jedna strucna, sposobna i otresita ekipa na�ih privrednika napravila bi prezentaciju Programa za spas Srbije u Medunarodnim finansijskim institucijama i tra�ila bi podr�ku krupnog privatnog kapitala za svoj projekat. Tek kada oni prihvate taj Program i nadu interes u njemu, mo�emo da uspemo. Medunarodne finansijske birokrate sprovodice naloge krupnog privatnog kapitala, jer ce te�iti da odbrane njihove interese. Tako ce se na�i dr�avni, nacionalni gradanski i privredni interesi poklopiti sa interesima medunarodnih institucija. Niti ce se one stideti za pogre�an koncept reformi, niti cemo mi rizikovati da izgubimo dr�avu i upadnemo u socijalnu anarhiju. MMF ce obavljati svoju izvornu funkciju zbog koje je i osnovan. Mi cemo biti plate�no sposobni da vracamo preuzete obaveze. Gradani se nece iseljavati u potrazi za poslom. Nece biti pritiska na razvijene dr�ave. Evo puta za globalni oporavak svetske ekonomije i trajno re�enje ekonomskih problema zemalja u razvoju. Vrlo brzo bi se smanjile tenzije izmedu razvijenih i nerazvijenih, izmedu bogatih i siroma�nih. Planeta bi postala mesto za ugodan �ivot. Revolucije bi definitivno oti�le u zaborav. Nestala bi i ukleta Fondrmacija. Uginula bi sedmoglava sablast �to pro�dire siroma�ne zemlje i narode kako bi nahranila sopstvenu prazninu. Pohlepom se covecanstvo ne mo�e spasiti. Du�evni mir i skromnost postace utoci�te za sve posrnule duhove. Smisao i svrha svega bice mere vrednosti. Korisnost ce se meriti davanjem. A niko nece ni�ta hteti da uzme, pre nego �to ne ponudi izbavljenje. Naravno, za sve.

http://www.skynemesis.org/ekon/sicg/1004.htm