Srbija u rukama Mila Djukanovica
Presudice oko ustavne povelje, pomoci ili odmoci izbor srpskog predsednika
Retko se u svetu desava da jedan lider sa koalicijom koju predvodi osvoji jedva nekih 170 hiljada glasova i postane odlucujuci faktor u resavanju ili rasplamsavanju krize u jednom geostrateski vaznom regionu, kao sto je to slucaj sa Milom Djukanovicem. Milo Djukanovic, sa pozicije koju je stekao osvajanjem vecine u crnogorskom parlamentu, presudice oko ustavne povelje, pomoci ce ili odmoci u izboru novog predsednika Republike Srbije i sprecice ili ubrzati parlamentarne izbore u Srbiji.
Postavlja se pitanje kako je to moguce?
U prvom redu usvajanje ustavne povelje zavisi od dobre volje Djukanovica koji je pobedom na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, sa naredne cetiri politicki stabilne godine, dobio na pregovarackoj argumentaciji veliku prednost, pa moze da insistira na resenjima koja njemu odgovaraju.
Hrabri Djindjic
U prvom redu Djukanovic nece dozvoliti da izbor poslanika u zajednicki parlament bude neposredan, jer dobro zna da gotovo svih 14,5 odsto Muslimana, 6,5 odsto Albanaca i jedan odsto Hrvata iz njegove republike, sto cini 22 odsto ukupnog birackog tela, uopste ne ucestvuje niti ce ucestvovati na saveznim izborima, sto ga dovodi u opasnost da ne osvoji vecinu u crnogorskom delu parlamenta zajednicke drzave. Ako Djukanovic ne pristane (a sigurno nece) da u preambulu ustavne povelje i ustava svoje republike unese odredbu o obaveznom raspisivanju izbora posle usvajanja ovih najvisih zakonodavnih akata, onda postoji opasnost da tu i takvu povelju i ustav Srbije bez ovih odredbi usvoji i Djindjic, te se parlamentarni izbori nece ocekivati u Srbiji pre 2004. godine, a u Crnoj Gori pre 2005. godine.
Na posredan nacin Djukanovic moze da osokoli Djindjica i da mu da podrsku da predsednicke izbore u Srbiji ne raspise u dogledno vreme. Ove cinjenice preslikavaju stanje koje je vladalo u Srbiji pred kraj devedesetih godina proslog veka a i ranije. Naime, Informativna agencije IMPRES je u dva navrata 1996. i 1997. uradila dva opsezna istrazivanja u kojima je potvrdjeno da Crnogorci u Srbiji imaju 7,44 puta vecu politicku i ekonomsku moc od svog brojcanog stanja u populaciji Srbije, a da u isto vreme Srbi koji su napustili mesto rodjenja iz ekonomskih razloga tu istu politicku i ekonomsku moc imaju samo u odnosu na svoje brojcano stanje za 0,05 puta manju, cak ne ni istu.
Prodor dosljaka
Tada (od kraja Drugog svetskog rata) a eto i danas sudbinski smo vezani za ono sto Crnogorci nameravaju ili ne nameravaju da urade, jer je i moc starosedelaca u celoj Srbiji bila krajem devedesetih godina na nivou 2,39 puta vecem od njihovog brojcanog stanja na posmatranom demografskom prostoru, sto je danas samo neznatno vece. Isto, pomenuto istrazivanje pokazalo je da su krajem dvadesetog veka na prostorima Srbije kolonizovana lica iz 1945. godine imala koeficijent moci 2,17 puta veci od svog brojcanog stanja u demografskoj slici Srbije, a da su izbeglice iz poslednjih ratova sa prostora Hrvatske i Bosne i Hercegovine tu istu moc tek osvajale sa koeficijentom 0,46. Svi ovi podaci govore da se vecinsko stanovnistvo Srbije iz raznih razloga, a u prvom redu diskriminacije komunistickih vlasti iz Titovog period, nije upustalo u politicke i ekonomske vode, dok su komandanti proleterskih brigada i njihovi potomci iz drugih krajeva zemlje bili uvek favorizovani.
Ocigledno je da se vecinski narod u Srbiji jos nije oporavio od ovih stradanja i da zbog toga ovako masovno apstinira iz politike (na izbore 13. oktobra izaslo 45,46% biraca) za razliku od Crnogoraca, kako u Crnoj Gori (na izbore 20. oktobra izislo 77 odsto biraca), tako i u Srbiji, gde su vrlo aktivni u politickom i ekonomskom zivotu Republike. Ova teza o srpskom strahu i apatiji koji sprecavaju Srbe da ucestvuje u ekonomskom i politickom zivotu Republike moze se osporiti cinjenicom da je pod Milosevicem u mnogo vecem broju srpski narod glasao. Medjutim, i taj odziv bio je izazvan strahom od represija, ali i od euforije lazno provocirane nade u nacionalni preporod. Ocigledno je da se srpski narod jos uvek bori sa sopstvenim politickim identitetom, dok su ga svi narodi iz okruzenja vec odavno pronasli.
VINKO DjURIC
GLAS JAVNOSTI
