Narodna revolucija i(li) dr�avni udar
Novac se u torbama dovla�io iz inostranstva da bi re�imu bio zadat poslednji udarac
Strane obave�tajne slu�be, pre svega britanske i ameri�ke, a zatim i nema�ke, ulo�ile su 60 miliona dolara u nezavisne medije, od 1997. godine, potom u Otpor, a na kraju, posle NATO bombardovanja 1999. godine, u srpsku opoziciju da bi im pomogli da s trone zbace Slobodana Milo�evi�a, pi�e urednik i novinar "Skaj njuza" Tim Mar�al u svojoj knjizi "Igra senki". Da to nije uspelo 5. oktobra, slede�a prilika bi se ukazala tek za nekoliko godina.
U ovoj knjizi opisano je stanje u na�oj zemlji pre, posle i za vreme bombardovanja, zna�aj stranih obave�tajnih slu�bi u ru�enju Milo�evi�a i novac koji se u torbama dovla�io iz inostranstva da bi re�imu zadali poslednji udarac. Tako se preko britanske ambasade donosila elektronska oprema za B 92, NUNS je od jedne novinarske organizacije iz Zapadne Evrope dobio 10.000 funti, a Otpor je finansirala ameri�ka organizacija IRI.
Za�to �italac u�iva dok �ita Tima Mar�ala? Mo�da zbog toga �to se bavi tragedijom na prostorima Balkana na lagan na�in, ne odvi�e pateti�no i strastveno kako to rade na�i pisci kojima je ona pod ko�om. Ili zato �to koristi zanimljive anegdote, viceve i slo�enice kao �to je "srpsko�tagodski" za jezik kojim pri�aju ljudi sa ovih prostora, koji razli�ito nazivaju - mada se dobro razumeju. Ili su mo�da u pitanju opservacije koje vas ganu do suza "region u kojem svako ima svoju pri�u o nepravdi i "i�" na kraju prezimena". Ove re�i verovatno najbolje do�aravaju besmislenost tragedije koja nam se dogodila, ali i nerazumevanje njenih uzroka, posledica i su�tine svih onih koji nisu sa Balkana.
Mar�al po�inje od hrvatske "Oluje", navodi da su SAD obu�ile, naoru�ale i finansirale njene aktere, a da je jedan od njih bio i Agim �eku. Potom opisuje kako su pro�le izbeglice s tog podru�ja : "Sloba nije mrdnuo prstom da im pomogne, me�unarodna zajednica nije osudila operaciju a strani mediji jedva da su reagovali". Navodi i da su "Amerikanci tajno doturali oru�je Bo�njacima u Tuzli, koriste�i opremu NATO-a bez njegovog znanja".
Me�utim, stranci, pre svega Britanci i Amerikanci, nisu bili voljni od po�etka da opozicionim strankama i gra�anima Srbije pomognu u zbacivanju Milo�evi�a. Tokom �uvenih tromese�nih demonstracija (1996/97) re�im se ljuljao, ali oni su se dr�ali po strani, jer su opoziciju shvatali kao "tu�ni skup ko�opernih sva�alica i teatralnih egomanijaka".
Milo�evi�a je Zapad najpre video kao re�enje, da
bi tek kasnije shvatili - da je problem. "Oficir Mornari�ke slu�be SAD Mark Kirk
smatra da bi tada�nji predsednik Jugoslavije zapo�eo rat u Crnoj Gori i
Makedoniji, �to bi u sukob uvuklo Gr�ku i Tursku, �lanice NATO-a. Sam Mar�al
Milo�evi�a opisuje kao razo�aravaju�e obi�nog, koji voli Sinatrin "Maj vej", kao
i da je veoma zaljubljen u svoju �enu. Me�utim, umeo je da bude i nemilosrdan.
Slobin (kako ga autor �esto naziva) stav pre napada NATO-a bio je "ako
bombarduju, pobi�emo sve Albance", zabele�ene su i njegove re�i nema�kom
ministru inostranih poslova Jo�ki Fi�eru : "Ja sam spreman da gazim po le�evima,
a Zapad nije. Zato �u ja pobediti", izjavio je u prole�e 1999. godine.
�to se ti�e ostalih politi�ara, govore�i o pregovorima u Rambujeu, pomenuo je Nikolu �ainovi�a, �oveka koji je ta�no znao �ta se doga�a i Milana Milutinovi�a koji je bio �rtveni jarac. Nalivali su se dobrim francuskim vinom, tra�ili da se donese klavir i pevali narodnjake. Milutinovi� je jedini poku�avao da pregovara, a italijanski ministar spoljnih poslova Lamberto Dini je obave�tavao na�u stranu - i pored elektri�nih ure�aja za �pijuniranje.
Goranu Mati�u daje nadimak "zmijske o�i" i kvalifikaciju da svaku re�enicu po�inje sa "mmm", dok za Neboj�u Pavkovi�a ka�e da je prekinuo vezu kad su ga terali da povu�e trupe sa Kosova i tako sa�uva zemlju od bombardovanja.
Mar�al prenosi i izjavu tada�njeg predsednika SAD Bila Klintona datu 23. marta 1999. jugoslovenskoj politi�koj i vojnoj eliti "Ne brinite, ne�e biti rata na tlu."
Na Kosovu je bila u toku ogromna operacija CIA-e jo� dosta pre bombardovanja, a kao nezvani�an podatak Mar�al iznosi da je kosovskom diplomatskom posmatra�kom misijom zvani�no rukovodio OEBS, a nezvani�no CIA. Citirane su i re�i jednog evropskog zvani�nika da su se Amerikanci bavili i osnovnom obukom OVK-a i davali opremu i satelitske telefone. Me�utim, kad je po�ela intervencija, ameri�ki Stejt department je procenio da �e rat trajati tri dana, ali se on razvukao na vi�e od dva meseca.
Skaj njuz je objavio i filmski izve�taj o tome kako su jugoslovenske snage krile oru�je, najbolje avione su odvla�ile u tunele, komande selile u podzemne bunkere, a prenet je i podatak da su se spremali za rat od jeseni 1998. godine. "Operacija kamufliranja sprovedena je �irom zemlje. Brdo Stra�evica skrivalo je glavni radarski kompleks koji je u Titovo vreme napravilo jedno hrvatsko preduze�e. Bio je projektovan da izdr�i nuklearni napad.
Avioni NATO-a su razneli kasarne na povr�ini, ali sam kompleks nije zadobio ni ogrebotinu", navodi se u knjizi. Posle 78 dana bombardovanja, uni�teno je svega 13 tenkova nekoliko radara i �a�ica artiljerijskog naoru�anja. Iako su se vojska i politi�ari za�titili, oni su �esto ugro�avali civile - neki protivavionski topovi bili su postavljeni na krovove stambenih zgrada na Novom Beogradu. Mar�al, ina�e, bombardovanje Jugoslavije naziva "Madlenin rat", zato �to je ona "intervencionista" koji je insistirao na napadu "ku�kinih sinova".
Mar�al isti�e da su i neki ljudi iz Ministarstva spoljnih poslova i nekoliko direktora velikih kompanija pregovarali sa inostranstvom i tokom bombardovanja, a neki su ube�ivali Milo�evi�a da pregovara, dok je tada�nji ministar informisanja Aleksandar Vu�i� priznao da Milo�evi� nije imao plan igre, ve� je pre�ivljavao od danas do sutra. Ipak, njegova strategija bilo je "bauljanje iz krize u krizu, kratkoro�na re�enja, a izvor iz jugoslovenske vojske ka�e da je on hteo da pro�iri rat na Bosnu i Makedoniju".
"Zatra�io je da se napadnu ameri�ke trupe u obe zemlje", ali je za to bila potrebna i saglasnost bosanskih Srba od kojih su neki postali proameri�ki orijentisani, a Milo�evi�u jo� pamtili Dejton kao izdaju. Odbili su da mu pomognu.
Petooktobarska revolucija, kako su je mnogi zvali, a sad se sve vi�e ogra�uju od ovog naziva, pripremana je drugo. Najpre je Dag Skoun iz britanske agencije za istra�ivanje javnog mnjenja "Pen Skoun i Berland" procenio da bi kandidat za predsednika trebalo da bude neokaljani Vojislav Ko�tunica, na �ta je Zoran �in�i� odmah pristao i dogovorio se da mu pripadne mesto premijera Srbije. Poslednje pripreme za 5. oktobar odigrale su se 4. oktobra u Lakta�ima kod Banjaluke i tad su se sastali britanska obave�tajna slu�ba MI6 i na�a vojna obave�tajna slu�ba. Poruka na�e vojske bila je da vojska ne�e pucati na narod ukoliko on bude branio demokratski izabranu vladu.
Navodi se dijalog izme�u Milorada Ulemeka Legije i �in�i�a, no� pre 5.
oktobra:
�in�i�: Koliko si bitaka izgubio pod Milo�evi�em?
Legija:
Nijednu.
�in�i�: A koliko si ratova dobio pod njim?
Legija: Nijedan.
Legija nije otkrio �ta namerava, ali se videlo da Milo�evi� ne mo�e da se osloni na Crvene beretke. "Kad je dobio nare�enje da interveni�e prilikom napada na Televiziju, bio je u svojoj bazi blizu Beograda i igrao fudbal". Do�ao je u centar i shvatio da u gradu nema 70 hiljada, nego 700 hiljada ljudi. To ve� nije moglo da pro�e. Navode se i njegove re�i "Jebi ga. Ratujem ve� deset godina za jednog �oveka i uvek sam govorio da nikad ne�u ubijati Srbe, �ak ni za �efa."
Ipak, Mar�al nije sve zasluge za promenu vlasti pripisao stranim obave�tajnim slu�bama, ili tome �to su vojska i SAJ odlu�ili da ne reaguju. Na samom kraju knjige, iznosi se da je Velimir Ili� s kolonom vozila od 22 kilometara poneo oru�je i poveo paravojsku i tim kikboksera, �to je li�ilo na dr�avni udar. Drugi lideri DOS-a nisu bili voljni da to tako izgleda. Vi�e su voleli da gra�ani ostanu u ube�enju da je to narodna revolucija.
