Dr�ava “na tacni”
Jovanka SIMI� 11/17/2002, 6:42:31 PM
NOVI SAD - Prednacrt konstitutivnog akta, “na tacni” nudi Vojvodini dr�avnost i ne bude li taj predlog pretrpeo ozbiljne izmene u aktuelnoj javnoj raspravi, bi�e to dvostruko kobno - po srpski narod u celini i po opstanak same Vojvodine.
Akademik �edomir Popov, ovim nimalo optimisti�kim predvi�anjem za “Novosti” iznosi svoj stav o tekstu Prednacrta koji je nedavno Skup�tina Vojvodine uputila na jednomese�nu javnu raspravu. Prednacrt, podsetimo, pored ostalog, predvi�a za severnu srpsku pokrajinu samostalnu zakonodavnu, sudsku i izvr�nu vlast, predsednika i dvodomu skup�tinu, a po ugledu na Alandska ostrva u Finskoj.
- Vojvodina i Alandska ostrva se ne mogu porediti, jer na�a pokrajina ima dva miliona stanovnika, me�u kojima 80 odsto Srba, a na Alandskim ostrvima �ivi jedva 25.000 ljudi, mahom �ve�ana - ka�e prof. dr �edomir Popov i nagla�ava da su Alandska ostrva dobila takvu autonomiju zbog specifi�nih istorijskih okolnosti jer su zajedno sa Finskom, svojevremeno, bila u sastavu Rusije.
ZAMKE SAMOSTALNOSTI
U�estvuju�i na okrugom stolu o ponu�enom tekstu Prednacrta, rekli ste da bi njegovim usvajanjem, Vojvodinu samo korak delio od osamostaljenja. Aktuelna pokrajinska vlast, me�utim, tvrdi da secesija nije njihova namera?
- Ne mora to ni biti namera �anka i njegovih saradnika, ali ko garantuje da njihovi politi�ki naslednici ne�e doneti takvu odluku. Jer, nezavisna zakonodavna vlast, nad kojom Srbija ne bi imala nikakvu ingerenciju, daje potpuno legalno pravo na otcepljenje, �ak i bez referenduma, kao �to su uradile i republike u SFRJ. Skup�tina Vojvodine bi legalno mogla da izglasa odluku o osamostaljenju. Verujem da bi se ve�inski srpski narod toj odluci usprotivio, ali isto tako verujem da bi se u tom trenutku na�ao neki me�unarodni forum koji bi podr�ao - legalitet.
Da li bi Vojvodina kao samostalna dr�ava mogla da opstane?
- Ne! Odmah bi se postavilo pitanje granica te nove dr�ave. Uostalom, aktuelna ma�arska vlada ve� du�e vreme pominje reviziju Trianonskog ugovora kojim je posle Drugog svetskog rata utvr�ena jugoslovensko-ma�arska granica. Verovatno bi i Hrvati, na osnovu svog “povijesnog prava” postavili pitanje Srema, �to zna�i da bi se samostalna Vojvodina na�la u ozbiljnoj opasnosti. �udi me da autonoma�i sa separatisti�kim te�njama ne naziru takav ishod.
Vi�e puta ste istakli i svoju sklonost ka autonoma�tvu ali, druga�ijeg, ekonomskog tipa?
- Vojvodina treba da ima ekonomsku autonomiju, da u svojoj kasi zadr�ava ve�i deo dohotka. To je jedna od retkih pozitivnih strana Prednacrta. Treba, dakle, definisati koliki deo ostaje pokrajini, a koliko novca ide u republi�ku kasu. Ali, ne mo�e dr�avna imovina na podru�ju pokrajine postati pokrajinsko vlasni�tvo, jer bi to zna�ilo da to nije dr�avna imovina ili da je Vojvodina dr�ava. Tako�e, ne mogu granicu prema ma�arskoj �uvati vojvo�anski policajci ili vojnici, jer je to dr�avna granica.
PRAVO VETA
Najvi�e zamerki u javnoj raspravi �ulo se na ra�un predloga o dvodomoj skup�tini. Kakvo je Va�e mi�ljenje o predlogu da pokrajina ima Ve�e gra�ana i Ve�e nacionalnih zajednica?
- Ne dopada mi se �to je Ve�u nacionalnih zajednica data mogu�nost da vodi samostalnu politiku i da principom “veta” blokira svaku odluku tzv. gornjeg doma koji bi trebalo da zastupa interese najve�eg broja gra�ana. Drugo, u samom nacionalnom ve�u, ve�inski srpski narod u svakoj prilici mo�e da bude nadglasan. To ne zna�i da bi njihovi predstavnici uvek to i uradili, ali svaki ozbiljan zakon mora da predvidi mehanizme za spre�avanje takvih mogu�nosti.
Uprkos ovakvom mi�ljenju, niste istomi�ljenik zagovornika reciprociteta? Za�to?
- Nerealno je o�ekivati da Srbi u Ma�arskoj imaju prava koja mi dajemo Ma�arima, jer Srba je tamo jedva 5.000, a Ma�ara ovde ima 300.000. Kad se me�unarodna zajednica zala�e za tzv. pozitivnu diskriminaciju manjina, pitam se zar nije ve� najpozitivnija diskriminacija �to na razdaljini od osamdesetak kilometara, u Beogradu i Novom Sadu, imamo, na primer, katedru za rusinski jezik? Manjinama treba dati sva prava, ali ne i pravo da odlu�uje o sudbini ve�inskog naroda, jer to mo�e biti pogubno po taj narod.
Da li je Vojvodini neophodan predsednik?
- Predsednik je �ef dr�ave i nije uobi�ajeno da ga imaju pokrajine.
“VOJVO�ANERI”
Kako tuma�ite najavu mogu�eg formiranja nove nacije vojvo�anske?
- To me podse�a na ve� pro�ivljenu pri�u o jugoslovenstvu. U prethodnoj Jugoslaviji ve�inom su se Srbi izja�njavali kao Jugosloveni. Isto bi bilo i sa Vojvo�anima ili Vojvo�anerima. Jer, sasvim je logi�no da Ma�ari, Slovaci, Rusini, Hrvati.... i dalje ostanu to �to jesu, a samo bi valjda Srbi trebalo da se izja�njavaju kao - Vojvo�ani.
Jovanka SIMI� 11/17/2002, 6:42:31 PM
NOVI SAD - Prednacrt konstitutivnog akta, “na tacni” nudi Vojvodini dr�avnost i ne bude li taj predlog pretrpeo ozbiljne izmene u aktuelnoj javnoj raspravi, bi�e to dvostruko kobno - po srpski narod u celini i po opstanak same Vojvodine.
Akademik �edomir Popov, ovim nimalo optimisti�kim predvi�anjem za “Novosti” iznosi svoj stav o tekstu Prednacrta koji je nedavno Skup�tina Vojvodine uputila na jednomese�nu javnu raspravu. Prednacrt, podsetimo, pored ostalog, predvi�a za severnu srpsku pokrajinu samostalnu zakonodavnu, sudsku i izvr�nu vlast, predsednika i dvodomu skup�tinu, a po ugledu na Alandska ostrva u Finskoj.
- Vojvodina i Alandska ostrva se ne mogu porediti, jer na�a pokrajina ima dva miliona stanovnika, me�u kojima 80 odsto Srba, a na Alandskim ostrvima �ivi jedva 25.000 ljudi, mahom �ve�ana - ka�e prof. dr �edomir Popov i nagla�ava da su Alandska ostrva dobila takvu autonomiju zbog specifi�nih istorijskih okolnosti jer su zajedno sa Finskom, svojevremeno, bila u sastavu Rusije.
ZAMKE SAMOSTALNOSTI
U�estvuju�i na okrugom stolu o ponu�enom tekstu Prednacrta, rekli ste da bi njegovim usvajanjem, Vojvodinu samo korak delio od osamostaljenja. Aktuelna pokrajinska vlast, me�utim, tvrdi da secesija nije njihova namera?
- Ne mora to ni biti namera �anka i njegovih saradnika, ali ko garantuje da njihovi politi�ki naslednici ne�e doneti takvu odluku. Jer, nezavisna zakonodavna vlast, nad kojom Srbija ne bi imala nikakvu ingerenciju, daje potpuno legalno pravo na otcepljenje, �ak i bez referenduma, kao �to su uradile i republike u SFRJ. Skup�tina Vojvodine bi legalno mogla da izglasa odluku o osamostaljenju. Verujem da bi se ve�inski srpski narod toj odluci usprotivio, ali isto tako verujem da bi se u tom trenutku na�ao neki me�unarodni forum koji bi podr�ao - legalitet.
Da li bi Vojvodina kao samostalna dr�ava mogla da opstane?
- Ne! Odmah bi se postavilo pitanje granica te nove dr�ave. Uostalom, aktuelna ma�arska vlada ve� du�e vreme pominje reviziju Trianonskog ugovora kojim je posle Drugog svetskog rata utvr�ena jugoslovensko-ma�arska granica. Verovatno bi i Hrvati, na osnovu svog “povijesnog prava” postavili pitanje Srema, �to zna�i da bi se samostalna Vojvodina na�la u ozbiljnoj opasnosti. �udi me da autonoma�i sa separatisti�kim te�njama ne naziru takav ishod.
Vi�e puta ste istakli i svoju sklonost ka autonoma�tvu ali, druga�ijeg, ekonomskog tipa?
- Vojvodina treba da ima ekonomsku autonomiju, da u svojoj kasi zadr�ava ve�i deo dohotka. To je jedna od retkih pozitivnih strana Prednacrta. Treba, dakle, definisati koliki deo ostaje pokrajini, a koliko novca ide u republi�ku kasu. Ali, ne mo�e dr�avna imovina na podru�ju pokrajine postati pokrajinsko vlasni�tvo, jer bi to zna�ilo da to nije dr�avna imovina ili da je Vojvodina dr�ava. Tako�e, ne mogu granicu prema ma�arskoj �uvati vojvo�anski policajci ili vojnici, jer je to dr�avna granica.
PRAVO VETA
Najvi�e zamerki u javnoj raspravi �ulo se na ra�un predloga o dvodomoj skup�tini. Kakvo je Va�e mi�ljenje o predlogu da pokrajina ima Ve�e gra�ana i Ve�e nacionalnih zajednica?
- Ne dopada mi se �to je Ve�u nacionalnih zajednica data mogu�nost da vodi samostalnu politiku i da principom “veta” blokira svaku odluku tzv. gornjeg doma koji bi trebalo da zastupa interese najve�eg broja gra�ana. Drugo, u samom nacionalnom ve�u, ve�inski srpski narod u svakoj prilici mo�e da bude nadglasan. To ne zna�i da bi njihovi predstavnici uvek to i uradili, ali svaki ozbiljan zakon mora da predvidi mehanizme za spre�avanje takvih mogu�nosti.
Uprkos ovakvom mi�ljenju, niste istomi�ljenik zagovornika reciprociteta? Za�to?
- Nerealno je o�ekivati da Srbi u Ma�arskoj imaju prava koja mi dajemo Ma�arima, jer Srba je tamo jedva 5.000, a Ma�ara ovde ima 300.000. Kad se me�unarodna zajednica zala�e za tzv. pozitivnu diskriminaciju manjina, pitam se zar nije ve� najpozitivnija diskriminacija �to na razdaljini od osamdesetak kilometara, u Beogradu i Novom Sadu, imamo, na primer, katedru za rusinski jezik? Manjinama treba dati sva prava, ali ne i pravo da odlu�uje o sudbini ve�inskog naroda, jer to mo�e biti pogubno po taj narod.
Da li je Vojvodini neophodan predsednik?
- Predsednik je �ef dr�ave i nije uobi�ajeno da ga imaju pokrajine.
“VOJVO�ANERI”
Kako tuma�ite najavu mogu�eg formiranja nove nacije vojvo�anske?
- To me podse�a na ve� pro�ivljenu pri�u o jugoslovenstvu. U prethodnoj Jugoslaviji ve�inom su se Srbi izja�njavali kao Jugosloveni. Isto bi bilo i sa Vojvo�anima ili Vojvo�anerima. Jer, sasvim je logi�no da Ma�ari, Slovaci, Rusini, Hrvati.... i dalje ostanu to �to jesu, a samo bi valjda Srbi trebalo da se izja�njavaju kao - Vojvo�ani.
