Pogre�ni pregovara�i
"Ponovljene stare klevete", 7. 11.
Gospodin Du�an Stokanovi� navodi u svom pismu "Ponovljene stare klevete", 7. 11. da su dve "totalitarne i teroristi�ke politi�ke opcije, komunisti�ka i nacisti�ka jo� pre Drugog svetskog rata u sremskomitrova�kom zatvoru (Mile Budak i Mo�a Pijade) postigle sporazum kojim su sve podredile ostvarenju zajedni�kog cilja: lomljenju ki�me srpskom narodu, njegovoj Crkvi, Akademiji nauka, vojsci i svakom pravoslavnom Srbinu, od profesora univerziteta do seljaka - doma�ina koji brine o istinskom napretku i �asti svoga naroda". Takva pri�a se pojavila pre 12-13 godina, a oslanja se na tekst objavljen u �tampi okupiranog Beograda novembra 1943. No, potrebno je da se to ka�e istinitije. Drugim re�ima, ta�no je da je bilo sporazumevanja izme�u pojedinih komunista i usta�a, ali autori pominjanog sporazuma nisu mogli biti Mile Budak i Mo�e Pijade.
Naime, M. Budak nikada nije pravosna�nom presudom osu�ivan u Kraljevini Jugoslaviji, niti je kaznu izdr�avao u Sremskoj Mitrovici. On je krajem novembra 1929. godine hap�en. Proveo je u pritvoru osam meseci, zbog sumnje da je u�estvovao u atentatu na novinara Antona - Tonija �legela. Pu�ten je na slobodu zbog tobo�njeg nedostatka dokaza. Jula 1932. godine je emigrirao, jer je navodno na njega poku�an atentat. Kao emigrant je proveo �est godina u Austriji, Nema�koj i Italiji. Vratio se jula 1938. godine u Zagreb, gde je nesmetano nastavio da radi na razbijanju Jugoslavije i pripremama za genocid nad srpskim narodom. Vlasti banovine Hrvatske su ga uhapsile tek po�etkom 1940. godine, u grupi od 50 usta�a i sve ih internirale u Lepoglavu, a zatim premestile u Kru��icu kod Travnika. S obzirom da se radilo o istaknutim usta�ama, moglo bi se to tuma�iti i kao njihovo sklanjanje na sigurno mesto ispred jugoslovenske policije.
Me�utim, istina je da su pojedini hrvatski komunisti, isto kao i sve hrvatske stranke i politi�ari, polazili od stavova baziranih na nauci i ideologiji Ante Star�evi�a. Ograni�eni prostor ne dozvoljava �iru obradu te teme i navo�enje izvora podataka. (Zainteresovanima �e biti dovoljno da pogledaju knjigu Vjenceslava Cen�i�a "Titova poslednja ispovijest", Drugo izdanje, ORFELIN, Beograd, 2001.) Jedan od glavnih usta�kih istomi�ljenika i saradnika bio je Andrija Hebrang, poznat i u vrhu KPJ kao �ovinista i srbomrzac. On je na izdr�avanju kazne postao blizak sa usta�ama osu�enim zbog u�e��a u napadu na �andarmerijsku kasarnu u selu Bru�ani 1932. godine. Posebno bliske veze i saradnju uspostavio je sa Jurajom - Jucom Rukavinom i Vladimirom Frajti�em. Neke od tih ka�njenika kasnije je primio u Partiju (Josipa �er�u, �imu Balena i druge).
Andrija Hebrang i Vladimir Bakari� su 17. i 21. aprila 1941. godine vodili pregovore sa Milom Budakom i Mladenom Lorkovi�em o stvaranju KP NDH i njenom odvajanju od KPJ. Oni su obe�ali da �e KP NDH biti pasivna i da usta�ama ne�e praviti smetnje (o�igledno ni u vr�enju genocida nad Srbima), a zauzvrat, dobili obe�anje da usta�e ne�e hapsiti komuniste i da �e legalizovati KP NDH odvojenu od KPJ. Sa tim projektom se saglasio i Paveli�, a Hebrang i njegovi istomi�ljenici se pona�ali po njemu i tako prouzrokovali mnoge tragi�ne posledice. Hebrang je, u stvari, odgovoran za smrt zato�enih komunista u Kerestincu, te za smrt Rada Kon�ara, Ive Lole Ribara, Marka Ore�kovi�a, Ive Marinkovi�a i drugih komunista protivnika njegove politike. On je svojim �injenjem i ne�injenjem prouzrokovao brojne �rtve u srpskom narodu, od kojih su mnoge mogle biti izbegnute da su preduzete potrebne preventivne mere. Antisrpsku politiku je pokazao i "veleizdajni�kim procesom" u Gornjem Buda�kom na Kordunu, kada je osu�eno i pogubljeno petoro Srba, istaknutih partizanskih prvoboraca i komunista.
U takvoj politici Hebrang nije bio usamljen. On je imao mnoge istomi�ljenike i saradnike me�u �lanovima CK KP i u Glavnom �tabu NOP-a Hrvatske. Njemu su najve�u podr�ku pru�ali, i branili ga gde god su mogli, Vladimir Bakari�, Ivan Kraja�i�, Marko Belini� i drugi. Potajno ga je pomagao i Edvard Kardelj, iako je znao za njegove pregovore sa Budakom i Lorkovi�em.
�uro Aralica,
Novi
Beograd
http://www.politika.co.yu/2002/1118/indexdan.htm
