http://www.danas.co.yu/20021120/com_media.htm
Velike polemike oko odluke Microsofta da lokalizuje Windows na latinici
Windows sa sajkacom
Miscrosoft nije ni napadac ni branilac cirilice. Cirilica u srpskom
jeziku postoji i pitanje je koliko su ova zemlja i njeni ljudi ucinili
da se to pismo zastiti
Po pravopisu srpskog jezika, doskorasnja je istina, srpski jezik ima
dva pisma, cirilicu i latinicu. Cirilica je sluzbeno pismo, sto znaci da
dokumenti uprave i drzavnih organa i institucija moraju biti pisani
cirilicom, a oba pisma su javna i ravnopravna u svim ostalim vidovima
upotrebe.
Medjutim, na web lokaciji neformalnog udruzenja Cirilica iz
Zrenjanina moze se naci da je ova tvrdnja netacna.
"Cirilica jeste maticno i jedino autohtono pismo srpskoga jezika,
vec hiljadu godina. Svetski lingvisti, kao i standardi koji se bave
jezikom, su u periodu od 1918-1992. godine, na srpski i hrvatski jezik
gledali kao jedinstven srpskohrvatski jezik koji ima dva pisma: cirilicu
i latinicu. Od 1992. godine srpski i hrvatski jezik se smatraju posebnim
jezicima. Od tada prema standardu ISO/FDIS 12199 srpski jezik nije
uvrsten u jezike koji koriste latnicno pismo, sto znaci da srpski jezik
ima samo jedno pismo - cirilicu, a hrvatski jezik latinicu. Tako je
latinica koju koristimo u srpskom jeziku, u stvari hrvatska latinica."
Ovo je mozda i jedan od razloga za, cini se, besmislenu raspravu,
koja je ovih dana, iz drugog plana, ipak pokrenula i neka prava pitanja.
Nekoliko grupa i udruzenja za zastitu cirilice poslednjih sedmica
vrsi neverovatan pritisak na kompaniju Microsoft da, umesto planirane
lokalizacije Windowsa na srpski jezik u latinicno pismo, to ucini u
cirilici.
Perjanica ove akcije je neformalna grupa gradjana (kako sebe
nazivaju) - Nase pismo. U zdruzenoj akciji sa "kolegama" iz Udruzenja za
zastitu cirilice i pokreta Obraz, drustva Cirilica i mnogih drugih,
organizovali su "potpisivanje" web peticije za cirilicni Windows, a do
sada je skupljeno vise od pet hiljada potpisa.
Nekoliko je nivoa, odnosno tipova lokalizacije koju Microsoft vrsi,
u zavisnosti od potreba trzista i finansijskog "fidbeka" u odredjenoj
zemlji.
- Generalno, postoje dva osnovna modaliteta, objasnjava PR
Microsofta Jugoslavija Aleksandar Bojovic. Potpuna lokalizacija obuhvata
ceo sistem, od same instalacije, a drugi je LIP, (Language Interface
Pack - jezicko korisnicko okruzenje). On moze biti i sastavni deo
visejezicnog korisnickog okruzenja (Multilanguage User Interface - MUI),
koji omogucava da se u okviru samog operativnog sistema menjaju "jezicke
ljusture", odnosno da se prelazi sa jezika na jezik. Osim u potpunoj
lokalizaciji, cirilica moze da bude dostupna i u MUI-ju.
Longhorn, novi operativni sistem Majkrosofta, naslednik XP-a,
pojavice se krajem 2004. ili pocetkom 2005. godine i imace u sebi
integrisan i "cirilicni" modul. Kompletan MUI mogao bi da bude gotov tek
za nesto vise od godinu dana, dok ce se latinicni srpski LIP pojaviti
polovinom januara 2003. godine.
- Cirilica postoji u Windowsu od 1995. godine, od soba sankcija,
kada nase zemlje nije bilo gotovo nigde u medjunarodnim tokovima,
podseca nas sagovornik.
Tada je, u nedostatku zvanicnog standarda u nasoj zemlji, Microsoft
ustanovio i kodne rasporede za racunarsku tastaturu za srpski jezik -
1250 i 1251.
- Trenutno, imali smo pred sobom dve opcije. Jedna je da ovog
trenutka, u narednih mesec do tri meseca, imamo pred sobom lokalizovan
proizvod, na srpski u latinici, ili da cekamo Longhorn, veli Bojovic za
Com_mediZ.
Potpisivanjem sporazuma sa Vladom Srbije, u decembru prosle godine,
Microsoft se obavezao da u tekucoj fiskalnoj godini otvori kancelariju u
Jugoslaviji, sto je ekspresno i ucinjeno. Trenutna LIP lokalizacija
stajace ovu kompaniju oko 100.000 dolara. U ovom poslu ucestvuje desetak
ljudi - iz Instituta za srpski jezik, Katedre za srpski jezik na
novosadskom Filoloskom fakultetu i iz firme TV Com, koja je zvanicni
nosilac ovog posla.
- Dakle, nije tacno da lokalizaciju na srpski radi slovenacka firma.
Rade nasi ljudi, koji se konsultuju i sa ljudima iz sveta informatike,
koji pomazu da terminologija bude najadekvatnija.
Prvi segment lokalizacije komandi u Office-u 11 kosta 500.000
dolara, dok ce drugi sloj stajati dodatnih 400.000. Ukupno ce biti
prevedeno oko 220 hiljada reci u naredbama i 64 hiljade reci prvog sloja
Help-a.
- Gotovo milion dolara ce biti ulozeno u lokalizaciju nasih
proizvoda za jugoslovensko trziste, podvlaci Bojovic, koji istice da
peticije za cirilicu u Windowsu u ovom trenutku prelaze cak i u
"neukusne napade, koji zadiru u nacionalnu netrpeljivost, uz prozivanje
Franje Ridzija - da li je ili nije Srbin".
- Prvenstveno njemu treba da se zahvalimo sto uopste imamo ovaj
projekat, a sa druge strane, mi mozemo da zaustavimo taj proces i
postujemo korporacijska pravila, da kada se ostvari odredjeni promet,
tek onda dodje do Windowsa na srpskom. Ovo je privatna kompanija sa
komercijalnim proizvodima, koje ne pravimo da bismo ih poklanjali, vec
da zaradimo, tu nemamo sta da krijemo. Nesto se proizvodi zbog zarade.
Tek ovih dana, u Sloveniji posle osam, a u Hrvatskoj posle pet
godina, korisnici profesionalnih verzija softvera dobili su LIP na
sopstvenom jeziku. I to je svojevrstan presedan, kaze sagovornik Danasa.
- Jasno treba staviti do znanja da je lokalizacija Windowsa na
srpski jezik odluka kompanije, da smo se u tome pridrzavali zakona i da
nudimo proizvod koji ce biti prilagodjen trzistu, stabilan i siguran,
uskladjen sa informatickim pravilima. U ovom timu rade ljudi koji su
odavde i znaju sta znaci imati operativni sistem na lokalnom jeziku i
zaista smo ulozili velike napore da to dobijemo, prvenstveno gospodin
Franja Ridzi, nas direktor, koji je iskoristio, cini mi se, sve veze i
poznanstva koja je imao u kompaniji, u kojoj radi vec osam godina.
BRZO NIJE I KVALITETNO
Postoji realna mogucnost da do realizacije ovog projekta uopste i ne
dodje u skorije vreme.
- Ako neko pravi takvu hajku, a dobija podrsku od nekih institucija,
onda se postavlja ozbiljno pitanje - zasto bismo mi to uopste radili.
Okruzenje je trenutno latinicno iz mnogo, prvenstveno tehnickih razloga.
S druge strane, mi zelimo da posao obavimo kvalitetno. Kod Office-a je
to jasno. On je na latinici zato sto ce Word, Excell i Outlook biti
prevedeni, a Power Point, Access i novi segmenti ce biti na engleskom.
Baza je zajednicka za sve programe i zamislite dijalog koji je delom na
cirilici, delom na latinici, a delom na engleskom.
- Miscrosoft nije ni napadac ni branilac cirilice. Cirilica u
srpskom jeziku postoji i pitanje je koliko su ova zemlja i njeni ljudi
ucinili da se to pismo zastiti.
U trenutku nastajanja ovog teksta peticiju na sajtu (e-mestu, termin
koji upotrebljavaju cirilo-puritanci) www.nasepismo.da.ru potpisalo je
vise od pet hiljada ljudi i za ocekivanje je da ce ih biti jos.
Microsoftov covek za odnose sa javnoscu se pita da li i koliko njih sa
ovog spiska ima legalnu registrovanu verziju nekog od MS Windowsa.
- Zanimljivi su ti dvostruki arsini. S jedne strane traze se neka
prava, a ne postuju se tudja. Sigurno znam da mi u Jugoslaviji nemamo
nekoliko hiljada registrovanih korisnika Windowsa. Medjutim, ono sto mi
je, kao gradjaninu ove zemlje, tesko da prihvatim, jeste da jedna
dobronamerna odluka, iza koje su veliki trud i zalaganje naseg tima,
bude ovako maliciozno presecena.
MOBILNA LATINICA
- Najveci atak na srpski jezik, odnosno cirilicu, nacinila je
mobilna telefonija (u telefonima je iskljucivo latinica), jer zvanicno
ima mnogo vise korisnika od u Srbiji registrovanih korisnika operativnog
sistema Windows - komentarise Bojovic ironicno.
Moglo bi se ocekivati da branioci cirilice uskoro blokiraju mostove
sirom Evrope, Sjedinjenih Drzava, Bliskog i Dalekog istoka, odnosno
svuda gde se nalaze proizvodjaci mobilnih telefona, kako bi ih primorali
na odstupnicu.
Dobra ilustracija (ne)vaznosti cirilice u racunarskoj upotrebi jesu
rezultati anketa medju ljudima koji kao napredni korisnici koriste
racunar, a koji govore da je veoma mali procenat onih koji bi sa
engleskog presli na novi jezicki modul i novo pismo.
Uostalom, ko brani izabranima, grupi potpisnika peticije, da napravi
novi, superiorni "radni sastav", odnosno operativni sistem, iskljucivo
na srpskom i cirilici.
Damir Jelisavcic
Postoji li turcizam za fajl?
Za citaoce Danasa nas sagovornik otkriva jos neke podatke o srpskom
Windowsu.
- Mi ne koristimo termin prevod, vec lokalizacija, jer neka komanda
treba da asocira na odredjenu radnju, u duhu jezika. Pitanje je sta je
srpski, a sta nije. Velike se polemike vode, na primer oko termina fajl,
direktorijum itd. Sjajan je primer koji su nam dali ljudi sa Instituta
za srpski jezik. Kazu - vi nosite cipele, oblacite pantalone i dzemper,
nijedno nije srpska rec. Kad idete na spavanje, lezete na carsav, glavu
stavljate na jastuk i pokrivate se jorganom - sve je turcizam.
- Od korporacije smo dobili set fajlova sa segmentima koji se prevode.
Prevod se vrsi iskljucivo sa engleskog i netacna je informacija da se
radi prilagodjavanje hrvatskog LIP-a. Potom se pravi terminoloska baza
lokalnih termina za pojmove iz Windowsa. To ce biti baza za Longhorn i
sve ostale proizvode i alate koje kompanija bude lokalizovala. Sledi
tehnicko prilagodjavanje do dobijanja Beta 1 verzije, koja ide pred
lingviste. Ako nema bitnih promena, to ide u Beta testiranje, pred
dvadesetak ljudi, gde najvise racunamo na novinare. Oni, iskustvo
pokazuje, uvek pronadju najvise gresaka. Zatim se vrse finalne izmene i
pravljenje instalacionog programa, koje se vrsi u Microsoftu u Dablinu,
jer se instalacijom zadire i u sistemske delove Windowsa. Procena je da
ce LIP paket biti velicine oko cetiri megabajta - objasnjava Aleksandar
Bojovic, PR Microsofta Jugoslavija.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
