Zvonimir
Trajković
političar i politički analitičar
MONGOMERIJA
POSTAVITI ZA PREDSEDNIKA SRBIJE
Beograd
19.
novembar 2002.
SP:
Gospodine Trajkoviću kako saznajemo pre izvesnog vremena održan je
sastanak Mongomerija i predsednika Koštunice na kome je Američki ambasador
navodno zahtevao da se Koštunica obavezno kandiduje na predstojećim
predsedničkim izborima. Koliko Amerika može da utiče na donošenje takvih odluka
i dali smatrate da je Mongomeri igrao ključnu ulogu kako bi poslanici DSS-a bili
vraćeni u skupštinu Srbije?
Svakako da Amerika, odnosno Zapad odlučujuće utiče na donošenje takvih
odluka kakvu je predsednik Koštunica doneo oko kandidature na ponovljenim
predsedničkim izborima. Zapad i Amerika kao lider, sigurno neće dopustiti da na
izborima pobedi Šešelj ili neka drugačija opcija koja bi za njih bila
iznenadjenje. Drugo je pitanje dali su oni uvek u stanju da to u potpunosti
kontrolišu jer se u krajnjem radi o izborima, i bar donekle slobodnom
izražavanju volje gradjana. Poznato je da je Amerika u »spontano« rušenje
Miloševića uložila izmedju 60 i 74 miliona US$. Dali stvarno mislite da neko ko
je uložio tolike pare, prepušta slučaju ko će doći na vlast posle uklanjanja
Miloševića i ostavlja nama da o tome sami odlučujemo.Takve stvari se nikad ne
prepuštaju slučaju, i Mongomeri će se neosporno mešati u sve te stvari koje mogu
biti od značaja za američku politiku na ovim
prostorima.
DOS je na vlast došao uz obilatu pomoć Zapada, on se tom
zapadu obratio za pomoć i u rešavanju spora sa Crnom Gorom, Djindjićeva vlada se
u dobroj meri oslanja na njihovu finansijsku pomoć, pa je onda sasvim logično da
Zapad »utiče« ko će se kandidovati na predsedničkim izborima. Dokle god DOS bude
na vlasti, a i Koštunica je deo DOS-a, Mongomeri će uvek biti tu da posvadjane
srpske kneževe pomiri, kad god oni u toj svojoj vlastoljubivoj pohlepi odu
predaleko. »Ukazaće« im da je potrebno da se poslanici DSS vrate u skupštinu
Srbije, da nije pametno rušiti Djindjićevu vladu, da na Jugu Srbije treba
»pomirljivo« delovati. To je praktični deo teorije ograničenog suvereniteta i
potpuno je razumljiva ako uzmete u obzir da je taj isti Mongomeri, kao zvanični
predstavnik američke politike bitno uticao da DOS uopšte i dodje na
vlast.
SP:
Labus je bio američki favorit na predhodnim izborima, a
sada?
Da, na izvestan način. Ali u suštini Americi je i na predhodnim
predsedničkim izborima bilo jedino važno da prodju njeni favoriti a dali će na
kraju pobediti Labus ili Koštunica za njih je bilo manje bitno. Pošto se Labus
na ovim ponovljenim izborima nije kandidovao jer je uočeno da ne može da pobedi,
Amerika je morala da izvrši pritisak na Koštunicu da se on kandiduje, kako bi se
nastavio kontinuitet ove DOS-ove politike. Dali će Amerika na kraju i sa
Koštunicom kao kandidatom uspeti da ostvari svoje ciljeve videćemo. Jer po nešto
ipak zavisi i od gradjana Srbije.
SP:
Vi to mislite da ni ovoga puta nećemo dobiti novog
predsednika?
Americi bi Koštunica odgovarao ali ne i Šešelj, ali Djindjiću ne bi
odgovarao ni jedan od njih. Što se gradjana tiče oni su potpuno razočarani, čak
se osećaju i prevarenim ovom politikom DOS-a pa mislim da neće biti
zainteresovani za izlazak na izbore.
SP:
Koliko
po vašem mišljenju na
izlazak ili neizlazak gradjana na predstojeće izbore može da utiče Vlada Srbije,
odnosno Djindjić kao njen predsednik.
Bitno ne, ali njen uticaj postoji negde na nivou do 5%. Ako
mislite da Djindjić ima tako snažan uticaj na biračko telo, nema ga. Kada bi ga
imao i sam bi se kandidovao i pobedio. Prema tome nije to presudno. Presudno je
nezadovoljstvo gradjana. U potpunoj medijskoj blokadi kakva danas vlada u Srbiji
gradjani nemaju drugog načina osim da svoje nezadovoljstvo iskažu bojkotom
izbora. Pogotovu ako im ni jedan od kandidata ne odgovara i ne uliva poverenje.
To je glavni i jedini razlog što je na predhodnim izborima u drugom krugu izašlo
manje od 50% upisanih birača. Svi ostali razlozi koji su iznošeni bilo je samo
zamagljivanje ove činjenice. Gradjani Srbije su prozreli jednu podvalu koja se
vuče već dve godine. I Koštunica i Djindjić su isto DOS rešenje, samo se Zapad
potrudio da Koštunicu predstavi kao »nacionalistu« kako bi lakše pobedio
Miloševića. Koštunica nije nacionalista već isto tako veoma servilno sprovodi
naloge Zapada na štetu nacionalnih interesa. To su gradjani izgleda shvatili i
ne žele da biraju manje lošeg kandidata. Oni za predsednika traže snažnu ličnost
koji će voditi politiku zaštite nacionalnih interesa.
SP:
Dali je taj uslov od 50% mogao da se ovim promenama izbornog
zakona potpuno ukloni kako je to tražio DSS i
Koštunica.
Pa da direktno odgovorim, taj uslov nije mogao biti
uklonjen. Našta bi onda izgledali ti izbori ako svi predsednički kandidati
zajedno ne mogu da dobiju poverenje ni 50% gradjana. To znači da ako Koštunica
osvoji 20,%, Šešelj 20% i Pelević bar 10,01% izbori će uspeti, jer u drugom
krugu sada ne postoji to ograničenje od 50%. Nemože se postati predsednik Srbije
sa manjom podrškom od 20% gradjana. U krajnjem, bila bi to sramota i za
predsednika koji na taj način bude izabran. Tako izabrani predsednik ne bi
uživao potreban autoritet, što je jako štetno jer glavna poluga predsedničkog
delovanja je njegov lični, kao i autoritet institucije predsednika. Takvom
beznačajnom podrškom gradjana bitno bi bila okrnjena i sama institucija
predsednika. Moramo još imati na umu da je na ovim izborima, po prvi put otkako
se višestranački izbori održavaju, iz biračkih spiskova izbačeno oko 1,1 milona
Šiptara sa Kosmeta što nije trebalo raditi jer na taj način sami prejudiciramo
da Kosovo i Metohija nije deo Srbije. Da je i taj broj birača bio uključen onda
bi izlaznost bila još manja, pa bi za predhodne izbore bila nešto oko 39%. Radi
poredjenja kad je Milošević u dva navrata bio biran na mesto republičkog
predsednika dobijao je 64 i 62% u prvom krugu iako su Šiptari i tada bojkotovali
izbore, što znači da je izlasnost gradjana u ostalom delu Srbije bila oko 70%. Nemojmo tražiti razloge u
zakonu i tamo gde oni ne stoje. Gradjani su nezadovoljni ovom puzećom,
podaničkom i za Srbiju štetnom politikom DOS-a i ne žele da glasaju za takve
kandidate.
SP:
Za vas kažu da ste politički analitičar koji u procenama ne greši.
Pa po vašem mišljenju hoćemo li u ovom ponovljenom glasanju dobiti predsednika i
ko će pobediti?
Svi mogu da greše pa i ja, ali ovde se ne radi o greškama već o naručenim
anketama koje rade pojedine agencije za procenu i plasiraju često više nego
smešne procene. Ja tako nešto ne radim, pa su zato moje procene bile mnogo
tačnije. Mislim da će na ove izbore izaći blizu 50% gradjana, ali se može veoma
lako dogoditi da to nebude i potrebnih 50,01%. Šešelj ovoga puta ima znatno
više, šansi nego na prošlom glasanju. Mislim da će on i Koštunica voditi dosta
izjednačenu trku, a kada su rezultati tako izjednačeni onda mogu da utiči i
nijanse. To je prilika da Amerikanci malo »poguraju« svog kandidata i tako
Koštunica doje do pobede.
Sa
Gospodinom Trjkovićem razgovor obavio urednik
sajta
Sprpska Politika Gospodin Nenad-Kosovac.
|
Title: Message
