NIN, 2708, 21.novembar, 2002. Naslovna tema:
http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2002-11/21/26064.html Nisam Dindicev lakmus Niko se nije nasao da kaze Solani ili drugim zvanicnicima Evropske unije - cekajte, ali postoje razlicita misljenja i u Srbiji po pitanju buduce zajednicke drzave. Neki dan je u Irskoj organizovan referendum gde su se gradani Irske izjasnjavali o tome da li su saglasni da se Evropska unija od 2004. godine prosiri sa postojecih petnaest za jos deset i da ima dvadeset pet clanova. Ovde se gradanima Srbije ne pruza mogucnost da se izjasne o svojoj zemlji i o svojoj sudbini. Postoje podele u samoj Evropskoj uniji. I ovo je jedan Solanin projekat. Radi nekog svog politickog kredibiliteta, on ce da prihvati bilo kakav dokument kome ce u naslovu pisati ustavna povelja, samo da on iz svega ne bi izasao kao gubitnik. I to je poenta cele price Vladan Batic, lider Demohriscanske stranke je, besumnje, politicka licnost nedelje. Voda srpskih demohriscana, posle odbijanja Skupstine Srbije da razmatra njegovu ideju o referendumu za samostalnost Srbije, osnovao je demohriscanski poslanicki klub i najavio izlazak iz vlade ako do kraja godine, srpska skupstina ne raspravlja o "njegovom" referendumu. Ovaj razgovor vodimo u Baticevom kabinetu u Ministarstvu pravde. Da li je neko na predsednicu Skupstine Srbije vrsio pritisak da skine vasu tacku sa dnevnog reda? - Nemam takva saznanja. Ali, vrlo je indikativno da je prekjuce (18. novembra) odrzan sastanak predsednika parlamenta sa sefovima poslanickih klubova na kome je odluceno da se referendum skine sa dnevnog reda. Vrlo je cudno. Valjda je logicno da se o povlacenju sa dnevnog reda sednice razgovara i sa onim ko je predlagac. Vas nisu zvali? - Ne. Ja sam to saznao preko medija. Obrazlozenje je da nije trenutak, jer ustavna komisija samo sto nije zavrsila sa tekstom ustavne povelje. Mi smo odmah juce ponovo trazili da se po hitnom postupku stavi i uvrsti u dnevni red naredne sednice republickog parlamenta. A sve zbog komisije koja funkcionise po onoj "Dekna jos nije umrla a kad ce ne znamo". Mislite na Komisiju za ustavnu povelju? - Da. Rok je bio da tekst ustavne povelje bude do kraja juna. Mi smo se priblizili kraju novembra, a ja tvrdim da je sad rad ustavne komisije vezan za predsednicke izbore u Srbiji, da je opet u pitanju jedna politicka trgovina, pa ako Kostunica postane predsednik, onda ce on imati nesto meksi stav, pristace mozda i na delegatski sistem izbora, a ako ne bude, on ce se toboze zalagati za najvisu tekovinu demokratije, za neposredne izbore, sto produzava trajanje Jugoslavije u kojoj ce on naravno i dalje biti predsednik. Kako tumacite taj strah da se vasa ideja o referendumu uvrsti u dnevni red? - To je strah da se cuju argumenti za samostalnu drzavu Srbiju. A argumenata je sijaset. Mozemo ih, naravno, nabrajati ako za to postoji potreba. Mi smo imali vlast u prethodnom periodu koja je imala animozitet prema svemu sto dolazi iz Evrope, iz Amerike. Sad imamo paradoks koji ide u suprotnom pravcu - jedna nevidena doza servilnosti da se prihvati cak i ono sto se ne trazi. Niko se nije nasao da kaze Solani ili drugim zvanicnicima Evropske unije - cekajte, ali postoje razlicita misljenja i u Srbiji po pitanju buduce zajednicke drzave. Neki dan je u Irskoj organizovan referendum gde su se gradani Irske izjasnjavali o tome da li su saglasni da se Evropska unija od 2004. godine prosiri sa postojecih petnaest za jos deset i da ima dvadeset pet clanova. Ovde se gradanima Srbije ne pruza mogucnost da se izjasne o svojoj zemlji i o svojoj sudbini. Da li nas, zaista, Evropa toliko stiska za ovo federativno resenje ili samo neke evropske elite? - Postoje podele u samoj Evropskoj uniji. I ovo je jedan Solanin projekat. Radi nekog svog politickog kredibiliteta, on ce da prihvati bilo kakav dokument kome ce u naslovu pisati ustavna povelja, samo da on iz svega ne bi izasao kao gubitnik. I to je poenta cele price. Evropska unija, Evropa, evropske integracije pocivaju na narodnoj volji kao aksiomu. Oni koji to ne znaju, neka procitaju onu monografiju Robera Sumana, tvorca Evropske unije, neka procitaju Adenauera, pa ce videti da ce Evropska unija uvek verifikovati volju gradana. Govorite o novoj federaciji kao skalameriji. Zasto je to skalamerija? - U novoj drzavi koja se projektuje 95 odsto drustvenog proizvoda daje Srbija, pet odsto Crna Gora, a odlucivanje 50:50. Zatim, 95 odsto buduceg budzeta ili troskovnika, jos se ne zna ni kako ce se zvati, daje Srbija, a recimo broj ministara pola-pola. Nije jasno zasto bi Crna Gora bila predstavljena u medunarodnim finansijskim institucijama kao sto su Medunarodni monetarni fond i Svetska banka kad ona ne ispunjava kvote za clanstvo u tim najvaznijim finansijskim institucijama. Kako premijer Dindic trpi vase stavove o referendumu? - Meni premijer Dindic nikad nije postavio ovo pitanje. Cak sam ja premijeru Dindicu rekao: ako je to smetnja, nema nikakvih problema, idem iz vlade. I sta je on odgovorio? - Ma ne, covek razmislja savremeno, evropski itd. Ministarska fotelja, ministarsko mesto, to je mesto prolazno. Srbija je, ipak, vecna. Stice se utisak u javnosti, da premijer precutno stoji iza vase ideje, a da ste vi glasnogovornik? A on ce da se zakaci... - Ne. Ne moze da se zakaci. Ovo je ideja Demohriscanske stranke Srbije. Sve ankete, sve televizijske emisije nedvosmisleno nam potvrduju da je sve vise ljudi koji zagovaraju ideju samostalne Srbije. Gospodin Dindic je realista. On shvata da mi ne mozemo sad da se sukobimo sa medunarodnom zajednicom. Mi moramo da dovedemo strane partnere, investitore, ulaganja i sve ostalo. Prema tome, nikakav ni direktni ni precutni sporazum izmedu Dindica i mene ne postoji. I uostalom, on kaze - ako si u manjini, bices u manjini. Vecina ce pobediti. Ako tvoje misljenje dobije volju vecine, ti ces pobediti. To je sustina demokratije. Tako da mi nismo nikakvi opitni kunici, nismo mi nikakav plavi lakmus ni premijera Dindica ni Demokratske stranke. Mi smo juce izdvajanjem poslanickog kluba... ... stavili ultimatum da ako se referendum ne stavi na dnevni red do kraja godine, da cete napustiti vladu. - Ja sam cak pomenuo Cedi Jovanovicu kao sefu zajednickog poslanickog kluba da on predlozi da se rasprava o referendumu odlozi za posle 1. decembra, jer je predsednistvo DOS-a ostavilo rok ustavnoj komisiji da povelju zavrsi do kraja novembra. Medutim, na samoj sednici gospodin Jovanovic nije izneo taj predlog. Ja nisam mogao da povucem tu inicijativu, jer iza nje stoji cetiri stotine hiljada ljudi. Ako ideja o referendumu ne prode u parlamentu da li cete da pribegnete nekim vanparlamentarnim inicijativama? - Organizovacemo skupove, predavanja gde cemo ukljuciti eksperte koji ce objasniti koje su prednosti samostalne Srbije u ekonomskoj sferi, u pravnoj sferi, u sferi mogucnosti pristupa evropskoj integraciji itd. Na predsednistvu DOS-a u Morovicu prvi put je nekoliko lidera stranaka reklo da im je citav ovaj posao sumnjiv i da ce mozda uskoro morati da se kaze - da vam kazem kako su oni rekli - da je Batic bio u pravu i da nema druge varijante nego samostalna Srbija. Naravno, posto je to bila zatvorena sednica, ne mogu da otkrivam imena. Na jednoj sednici vlade prvi put su dva ministra iz ekonomskog dela vlade, dakle ne politickog, rekli da oni imaju veliku dozu skepse i da treba da se sedne i da se ozbiljno razgovara da li ovaj koncept odgovara Srbiji ili je to racun bez krcmara. Dakle, sve vise ljudi razmislja na ovaj nacin. Da li vec imate neko istrazivanje ili cete naruciti da se izvrsi sondaza javnog mnjenja? - Kako da ne! Imamo rezultate Stratedzik marketinga. Po tom istrazivanju bilo je 57 odsto ispitanika za samostalnu Srbiju, a po jednom drugom istrazivanju bilo je vec preko dve trecine, 66-67 odsto. Ali kazem, covek to najbolje oseti kad obilazi Srbiju. Nije li DOS prakticno vec mrtav i koga vidite kao svog prirodnog politickog saveznika za vasu ideju o osamostaljenju Srbije? - Ne mislim da je izdvajanje poslanickog kluba neki poseban dogadaj. Mnogi poslanicki klubovi iz DOS-a deluju samostalno. To je vec ranije ucinila i Socijaldemokratska partija i Demokratska alternativa i Nova Srbija. Da budemo realni, bilo bi politicki apsurdno da DOS funkcionise dugo vremena. Koga iz DOS-a vidite kao politickog saveznika? Ovako ispada da su vam saveznici samo Milo Dukanovic i Canak... - U samom DOS-u nemamo programski bliskih partnera. Logicno mozemo praviti neke manje saveze recimo sa partijama centra. Na koga mislite? - Tu mislim na Demokratsku stranku. Moracete da skupite dva miliona potpisa za referendum da bi ostale partnere ubedili. - Mi mislimo da je svaki izgubljeni dan jedna izgubljena godina za Srbiju. Ali, ako je volja vecine, koja nije i volja naroda da to bude za tri godine, neka bude za tri godine, ali ce tada Srbija sigurno biti suverena, nezavisna i samostalna. DRAGAN JOVANOVIC ********** http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2002-11/21/26058.html Politika Ostrvo Srbija Ideja o samostalnoj Srbiji vise je izgradena na revoltu i razocarenju, nego na svesti o buducoj drzavi Ni u samom DHSS-u ne racunaju da bi njihov zahtev za drzavnu samostalnost realno mogao da dozivi uspeh u Skupstini Srbije, ali ipak, iz principa, ne odustaju, a sada cak stavljanjem na dnevni red uslovljaju buducu podrsku vladajucoj koaliciji. "Ne vidim u cemu je problem da se nasa inicijativa stavi na dnevni red i, ako ne postoji raspolozenje, da je skupstinska vecina odbije", kaze Milan St. Protic, funkcioner Demohriscanske stranke Srbije. Ideja DHSS-a je, prema Proticu, da se za koju godinu zna ko se za sta zalagao i da niko ne moze da njegovoj stranci prebaci kako se nije dovoljno odlucno zalagala za resenje ciju ispravnost, veruje, buducnost nece dovesti u pitanje. Dvojni identitet Inicijativa DHSS-a za samostalnu Srbiju stigla je iznenada, reklo bi se iznenada i za samog Vladana Batica kojeg je zatekla na mestu predsednika poslanicke grupe DOS-a u Saveznoj skupstini, dakle, na mestu koje nije prirodno predodredeno za srbijanskog separatistu (docnije je Batic podneo ostavku). Ali, veci je problem sto je inicijativa dosla usred procesa koji je docnije urodio Beogradskim sporazumom. Zajednica Srbije i Crne Gore je resenje za koje se odlucila i Evopska unija i svaka suprotna inicijativa u Srbiji bez sumnje predstavlja nepozeljnu komplikaciju. Istoricari podsecaju da se nikada u svom veku Srbija nije otcepljivala iz neke zajednice. Osim, naravno, ako se ne racuna ono kada je "bezala" od Turske. Milan St. Protic, ipak, ne misli da je plan o drzavnoj samostalnosti Srbije "antiistorijski". "U Crnoj Gori ne postoji nijedna relevantna grupa koja zastupa ideju zajednicke drzave izvan ideje komunizma - to konstatujem sa zaljenjem, ali je tako", kaze. Projugoslovenski blok, predvoden SNP-om, prepoznaje se kao istorijski porazena "komunisticka" ideja. "Pogledajte dokle nas je doveo zajednicki zivot - 1918, na Podgorickoj skupstini, "zelenasi" su bili zastupnici federalizma i nisu ni izdaleka dovodili u pitanje svoje srpsko poreklo. A danas? Udaljili smo se", kaze Protic. Govoreci o srpskoj samostalnosti, neizbezno, uvek se dolazi do zahteva za crnogorsku samostalnost, posto ga je on, nesumnjivo, i izazvao. Ipak, pitanje (dvojnog) identiteta u Crnogoraca je nerazreseno i dobro ga je imati na umu i kada se stvar gleda iz striktno srbijanske perspektive. Proslogodisnje istrazivanje, koje navodi Ljiljana Bacevic u nedavno objavljenoj studiji "Pristalice partija o drzavnom pitanju" govori da 41 odsto Crnogoraca iz Crne Gore smatra Srbe i Crnogorce jednom nacijom, 30 odsto srodnim, 18 odsto slicnim, a samo osam odsto razlicitim nacijama. Reklo bi se da ovi podaci veoma osnazuju uverenje da za velika odvajanja izmedu Srbije i Crne Gore nema osnova. Otcepljenje od Crne Gore, prema tvrdnjama Bore Kuzmanovica, profesora socijalne psihologije, gradani Srbije u ovom trenutku vide vise kao neko nevoljno resenje, izazvano osecajem frustriranosti, nego kao autenticnu zelju gradana za osamostaljenjem. "Pobeda Mila Dukanovica u ocima prosecnog Srbina znaci da su Crnogorci ovoj zajednici okrenuli leda i da su proglasili razlaz. A to izaziva revolt u Srbiji i reakciju tipa -"ako mogu oni da se pitaju, mozemo i mi", ili, "zasto bi nas ucenjivao neko manji od nas". To je sasvim ocekivana reakcija, a imam utisak i prizeljkivana od strane crnogorske vlasti, koja u tom slucaju ne bi bila jedini krivac za rasturanje Jugoslavije", objasnjava Kuzmanovic. Ovakav razvoj situacije za crnogorske vlasti bio bi savrsen alibi pred Evropskom zajednicom, koja insistira na procesu integracije. Evropska ponuda Imajuci sve ovo u vidu, u DHSS-u opciju samostalne Srbije objasnjavaju kao racionalni izbor koji otvara mogucnosti za buducnost oslobodenu tereta nametnutih problema u odnosima sa Crnom Gorom. Taj teret je, pre svega, crnogorska unutrasnja nesaglasnost po tom pitanju, koji, posredno mora da nosi i Srbija, ni kriva ni duzna, i, sa druge strane, pritisak medunarodne zajednice. Evropska unija je, naime, a tako kaze i Ljiljana Bacevic u svojoj analizi, "crnogorskoj strani, prakticno onom njenom delu koji predstavlja DPS, SDP i albanske stranke - Beogradskim sporazumom garantovala sve - od zahteva sto ih je postavljala, izuzimajuci poseban medunarodni subjektivitet, a Srbiji nista, izuzimajuci poseban medunarodni subjektivitet". Osobenost situacije u Crnoj Gori je mozda i u tome da snaga Dukanovica mozda nije samo u njemu samom, vec i u nedostatku jasne i ozbiljne alternative, s obzirom na to da se njeni glavni politicki protivnici (SNP) ocito jos potajno nadaju da bi Slobodan Milosevic mogao da se, na belom konju, vrati iz glavnog grada Holandije. Cak i postizanje brzog sporazuma sa Crnom Gorom Milan St. Protic ne vidi kao resenje problema, jer takva zajednica bi imala "podeljen suverenitet" a on "ne moze da bude podeljen". Starateljstvo EU nad citavim procesom stvaranja zajednice Protic vidi, s obzirom na to da smo se osvedocili kao neko ko ne moze da sam resava svoje probleme, kao izraz njihovog straha da mozemo ponovo da napravimo neku stetu kakvu smo napravili prilikom raspada Jugoslavije. Taj strah Evropljana, smatra Protic, mozda je i preteran, ali nije nerazumljiv s obzirom na to s kim imaju posla. Medutim, ideja o nekoj novoj Srbiji, kako potvrduju neka ispitivanja, mnogo je vise izgradena na revoltu i razocarenju, nego na predstavi i svesti o buducoj drzavi. S takvim poretkom stvari, poligon za manipulaciju postaje nepregledan. Referendum bi bio samo jedna manifestacija te manipulacije. Kako to moze da izgleda videlo se na slucaju bosanskog, pa i makedonskog referenduma. "Nisam siguran da su ljudi svesni koliko se manipulise pitanjima koja se na referendumu postavljaju", u dilemi je Bora Kuzmanovic. Rasprostranjen argument kojim se obezvreduje inicijativa za samostalnost Srbije jeste da je to samo marketinska akcija kojom DHSS zeli da se profilise u odnosu na niz malih, kao kupusne glavice neprepoznatljivih stranaka DOS-a. Milan St. Protic jednim delom i ne odbija takvu interpretaciju. "Mi smo to uradili, jer smo osetili da za to postoji raspolozenje. Stranke valjda zato i postoje da bi bile krvotok drustva, da bi se kroz njih formulisale inicijative za koje postoji javni interes. Uostalom, mi smo rizikovali iznoseci takav zahtev i trpimo udarce sa svih strana", kaze. Marketinska akcija Nasuprot nekim instant anketama "za i protiv", politicka elita Srbije, formulisana kroz srpski parlament, stoji na stanovistu da ne postoji realno zanimanje u Srbiji za projekat nezavisne Srbije. Razlozi za to mozda su prakticni - zbog zahteva EU (Demokratska stranka), mozda drzavno-istorijski (DSS), mozda velikodrzavni i hegemonisticki (SRS), mozda kod nekih postoji i kombinacija tih razloga, ali svakako da inicijativa nema realnih izgleda na uspeh u skupstini. Za vecinu onih Srba koji imaju crnogorsko poreklo moze se reci da su za zajednicku drzavu, ali ima i onih, ja sam ih sretao, kaze Kuzmanovic, neobican broj ljudi koji su poreklom odande, ali se zalazu za odvajanje. "Nije mi sasvim jasno zasto", dodaje. Za otcepljenje nisu ni oni koji se boje anticrnogorskog raspolozenja i nekog progona Crnogoraca iz Srbije. A takvo raspolozenje se prema profesoru Kuzmanovicu, u jednom delu srpske populacije zasniva na negativnom odnosu prema Crnogorcima koji vaze za ljude koji se nalaze na rukovodecim mestima, direktori su, namecu se kao rukovodioci u Srbiji. To moze biti neko uporiste za sirenje nekog anticrnogorskog raspolozenja. Ipak, sve ce zavisiti od onoga sto budu politicari i intelektualci na javnoj sceni govorili, jer to raspolozenje moze da se razbukti, ali i da se smiri. U sustini, ideja samostalnosti Srbije, ne dovodeci ni najmanje pod znak pitanja postojanje resursa i kapaciteta za takvu samostalnost, izraz je otpora prema drzanju Crne Gore vodene inicijativama Mila Dukanovica kojima, opet, opozicija ne nalazi nacin da se odupre. U ovom trenutku taj zahtev vise lici na demonstrativni odlazak na pusto ostrvo nego na preporod nacije. SRBOLJUB BOGDANOVIC DRAGANA MATOVIC Stojan Cerovic Ova inicijativa mi lici kao kad neko ide u susret svojoj sudbini, kao kad ocekuje da se nesto dogodi, pa prvi povuce potez. U svakom slucaju, mislim da inicijativa nije politicki pametna, buduci da sada treba biti strpljiv i ne srljati. Ovo je prvi put da Srbija za projekat zajednicke drzave ima podrsku Zapada. To je dragoceno. Takode, smatram i da bi Srbija mnogo lakse podnela gubitak zajednicke drzave od Crne Gore. Ratko Bozovic Nisam strucnjak kada su takve stvari u pitanju, ali mislim da bi o zajednickoj drzavi trebalo da odlucuju i Srbija i Crna Gora. Nista pametno se ne moze uraditi bez harmonije obe strane. Mislim da se radi o sindromu politike koja ne vodi racuna o vremenu u kojem postavlja pitanje postojanja zajednicke drzave. Sada nije pravi trenutak, jer nismo u apsolutnoj slobodi da bismo pitanja te vrste mogli da resavamo sami. Naprotiv, cesto smo "naterani" da prihvatimo ono sto je diktat Evrope. Stevan Koprivica Mogucnost raspisivanja referenduma o samostalnosti u Srbiji ili Crnoj Gori ne dozivljavam kao separaciju nego kao akt reanimacije i revitalizacije drzava koje su tokom veceg dela istorije postojale. Ako i dode do razdvajanja mozemo da izgubimo samo ekonomske i politicke ujdurme koje su se mnozile protekle decenije. Odnos izmedu naroda, kulturne i privredne veze, ubeden sam, nece se promeniti, ostace korektne, da ne kazem - bratske. Marko Nicovic Pitanje samostalnosti Srbije i Crne Gore ovde sluzi samo za unutarstranacke obracune. Jer, u sustini tu se ne pita mnogo ni Srbija ni Crna Gora vec sve zavisi od stava Evropske zajednice. Kako intencije EZ idu u pravcu integracije drzava, do samostalnosti Srbije a samim tim i Crne Gore, nece doci. Ovaj prostor ce za deset godina verovatno biti jedna carinska unija na kojoj uopste nece biti granica i u kojoj ce jedni pored drugih ziveti i Srbi i Hrvati i svi ostali. Nikola Barovic Srbija i Crna Gora su samostalne od 1987. godine, u smislu da postoji jedna drzava sa dve samostalne vlasti. Za gradane je sadasnje stanje najzgodnije, jer u jednoj zemlji imaju dve samostalne vlasti na dve razlicite teritorije. Oni koji razmisljaju o nezavisnosti Srbije naravno misle o tome da se izdvoje dve suverene drzave. To je poduhvat u koji se upustio DHSS. Mislim da je osnovni razlog poduhvata taj sto ova stranka hoce da se markira kao posebna stranka u okviru DOS-a sa posebnim programom. Sem toga, demohriscani su prepoznali da jedan deo gradanstva, nebitno koliki, zeli da se ta situacija resi, kao i to da ovoga puta i Srbija moze da trazi samostalnost. Dordije Vukovic Zajednicka drzava mogla bi da bude stabilnija i jaca od Srbije i Crne Gore ponaosob. Ako smo svesni toga i ako znamo da imamo isti jezik, veru, etnicko poreklo i kulturnu tradiciju, jasno je da bi od eventualnog razdvajanja stete imali i jedni i drugi. Posebno Crna Gora. Dukanovic i grupa okupljena oko njega nisu svesni posledica razdvajanja. Oni imaju bezocan plan da proglase samostalnost a da sve ostane isto. U stvari, oni bi hteli da Srbija bude zajednicka a Crna Gora samo njihova. Nadam se da do toga nece doci jer pravoslavna Crna Gora nije za to. Ne sporim da svi gradani ravnopravno treba da ucestvuju u odlucivanju ali nije dobro da nacionalne manjine presuduju kada su ovako vazne odluke u pitanju. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
