http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2002-11/21/26052.html
NIN, 2708, 21.novembar, 2002.
Politika:
Sruseni krst
Da se miniranje dve crkve nije poklopilo sa dolaskom Kofija Anana,
generalnog sekretara UN, Mihael Stajner sigurno ne bi tako hitro poslao
ljude da ih opravljaju
U jeku srpsko-albanskih pregovora u Lucernu, jos dve pravoslavne
crkve u Metohiji, gde je donedavno vojevao Ramus Haradinaj, odletele su
u vazduh. Nesto pre ponoci 16. novembra u selu Ljubovo pored Pecke banje
unistena je do temelja crkva Sv. Vasilija Ostroskog sagradena 1940.
godine dok je samo pola sata kasnije, osam kilometara dalje u selu
Durakovac (opstina Istok) prakticno nestala i druga pravoslavna crkva,
Crkva presvete Bogorodice, sagradena 1997. godine.
Prema evidenciji Srpske pravoslavne crkve, to je 112. primer
verskog vandalizma otkako su pre tri i po godine medunarodne mirovne
snage krocile u juznu srpsku pokrajinu. Francuski mediji tvrde da je
zapravo rec o unistenju sto trideset i osme od ukupno 1 300 pravoslavnih
crkava, na Kosovu.
"Kako ne mozemo slobodno da se krecemo po Kosovu i Metohiji,
nemoguce nam je da za neke crkve utvrdimo da li su unistene ili nisu",
objasnjava Artemije Radosavljevic, vladika rasko-prizrenski.
Popravka nepopravljivog
Prvi put Mihael Stajner, albanski politicari, visoki predstavnik
Unmika, kao i komanda Kfora, munjevito su reagovali - svako na svoj
nacin.
Albanski politicari i Ministarstvo spoljnih poslova Albanije
ocenili su da "nasilje nad dvema crkvama ne sluzi stabilnosti, miru i
multietnickom razumevanju".
Stajner je bio jos preduzimljiviji. Vec sutradan bio je u
Durakovcu na mestu nemilih dogadaja kako bi rekao: "Svi smo ujedinjeni u
osudi verskog vandalizma." Da bi svojim recima dao tezinu, odmah je
naredio da se iz budzeta Kosova odvoje sredstva za popravku
nepopravljivog.
"Ne verujem da su predstavnici medunarodne zajednice postali
osetljiviji na stradanje srpskog naroda i crkava na Kosovu i Metohiji.
Gospodin Stajner je poslao neke ljude da opravljaju crkvu pre nego sto
dode Kofi Anan, a mene uopste nije konsultovao i konstatovao da
postojim. To je toliko providno, toliko bezocno da me podseca na
Milosevica i njegovu obnovu", kaze vladika Artemije koga je jos vise
potresla odluka Kfora.
Ustanovivsi da se bezbednost na Kosovu popravila, komanda Kfora
odlucila je da ubuduce obezbeduje samo "religijska mesta Srpske
pravoslavne crkve koja imaju umetnicko-istorijski znacaj i u kojima SPC
obavlja redovnu sluzbu". Ovakvu odluku Srbi s Kosova doziveli su kao
ustupak albanskim politicarima koji minimiziraju ulogu i znacaj
novosagradenih pravoslavnih crkava jer ih je "zidao rezim Slobodana
Milosevica".
Adem Demaci, predsednik Odbora za ljudska prava Srba i Albanaca
(a nekadasnji savetnik politickog krila OVK), optuzio je za napade na
pravoslavne crkve u Ljubovu i Durakovcu "ostatke Milosevicevog rezima,
koji bi da izazovu reakciju medunarodne zajednice pred posetu generalnog
sekretara UN Kofija Anana Kosovu".
"Neka mi Gospod oprosti sto cu ovo izgovoriti ali ovakvo
ponasanje Kfora teze mi pada od unistavanja crkava. Ne mogu da shvatim
da se upravo oni koji su se Rezolucijom UN 1244 obavezali da sprece
posleratno nasilje, obezbede siguran zivot za sve stanovnike pokrajine,
ovako pokazuju", kaze vladika Artemije, dodajuci: "To je jedan krajnji
cinizam koji se ne moze ni shvatiti ni objasniti. Isti taj Kfor je
dopustio da u njihovom prisustvu svi Srbi iz Metohije budu proterani sa
svojih ognjista i sada pravdaju rusenje crkava time sto su one odavno
napustene. Ove crkve bile su u liturgijskoj ulozi dok nisu pravoslavni
vernici bili proterani upravo u prisustvu Kfora. Uostalom, sta znaci
crkva od istorijskog, umetnickog znacaja kada je svaka crkva umetnicko
remek-delo jer je izraz duhovnosti naroda, vernika koji je grade?"
Cinici i vernici
Da je rec o pokusaju da se po ko zna koji put opravda
neaktivnost, odnosno da se sakrije saradnja sa teroristima i
ekstremistima koji su se na Kosovu ucvrstili na najznacajnijim
pozicijama nastajuceg "demokratskog" kosovskog drustva, slazu se srpski
poslanici u kosovskoj skupstini ali i Nebojsa Covic, predsednik
Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, koji je u pismu Stajneru i
glavnokomandujucem Kfora napisao da samo cinici mogu reci da dve
poslednje crkve nisu spomenici kulture registrovani na osnovu zakona i
da dva pomenuta manastira ne pripadaju spomenicima kulture prve
kategorije.
"Nastavak ubijanja crkava je jasna poruka Srbima da se ne
vracaju", zakljucuje Covic uveren da borba protiv terorizma mora biti
zajednicka aktivnost, da se ne moze ograniciti samo na sprecavanje
terorizma nad svetim mestima, vec da mora biti borba za vrednosti
civilizacije kojoj svi pripadamo.
I sam generalni sekretar UN Kofi Anan solidarisao se sa Srbima na
Kosovu ne propustivsi da sa temelja porusene crkve poruci kako
rukovodstvo Kosova ima "posebnu odgovornost" u ocuvanju multietnicke
zajednice, kao i da je pokretanje dijaloga unutar Kosova, ali isto tako
i sa Beogradom i drugima u regionu, apsolutno nuzno.
Da Kosovo nije prica o uspehu medunarodne zajednice i americke
administracije (kako je to nedavno u "Vasington postu" tvrdio i Dzejms
Rubin, bivsi portparol Stejt departmenta), pokazuju i lincovanje
penzionera u Peci, batinanje i pljackanje Srba u selu Benjici nedaleko
od Pristine, snajperski napad na srpsku lekarku u Klokotu, kao i u
poslednjem trenutku spreceno miniranje brda iznad manastira Sv.
Arhangeli (XIV vek) kada se povodom proslave 650 godina postojanja
manastira okupilo nekoliko stotina vernika.
Uprkos svim naporima srpskih politicara i crkvenih
velikodostojnika, obnova manastira Zociste (XIV vek) vec tri i po godine
nije zapoceta jer nemacka komanda Kfora nije u stanju da garantuje
bezbednost monasima.
"Govoriti posle svega toga o dobroj bezbednosnoj situaciji na
Kosovu, zaista je krajnji cinizam i ima za cilj da se posto-poto izgrade
Potemkinova sela. Ako je situacija na Kosovu bolja to nije zato sto je
Srbima bolje vec zato sto ih je sve manje. Zar se moze racunati da u
Prizrenu 'ima Srba' kada je njihov broj sa 9 000 spao na 70 dusa? Zar to
'ima Srba'?", pita vladika Artemije.
LIDIJA KUJUNDzIC
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
