Da li su incidenti netrpeljivosti prema drugim nacijama u Srbiji znak
radikalizacije dru�tva kojim se �iri netolerancija
Nije epidemija
Ose�amo se mnogo sigurniji (Ackovi�).
Napredovali smo vi�e nego za
deceniju (Ljaji�).
Nacija je frustrirana, siroma�tvo �iri mr�nju
(Vukadinovi�).
Svuda ima incidenata, a samo Srbi da se denacifikuju
(Obradovi�)
U Beogradu je preksino� napadnuta tamnoputa Kana�anka. Nedavno je iz gr�kog supermarketa "Vero" izba�ena trudna crnoputa Kubanka, jer je obezbe�enje mislilo da je u pitanju Romkinja. Na katoli�ko Badnje ve�e, ispred Patrijar�ije u Beogradu, gde je Anglikanska crkva trebalo da odr�i misu (�to na istom mestu �ini ve� osam decenija), dvadesetak ljudi je protestovalo i spre�ilo bogoslu�enje.
Da li je Srbija na dobrom putu? Da li se radikalizuje i zatvara u samodovoljnosti? Odbrana ljudskih prava jedan je od osnovnih uslova za ulazak u Evropu. Brojne nevladine organizacije, shodno tome, bave se pitanjem Roma. To, polako, prerasta u trend. Deo dru�tva demonstrira netrpeljivost prema manjinama i drugim nacionalnostima.
Jesmo li, kao dru�tvo, previ�e desno orijentisani ili se dobro predstavljamo kao za�titnici svih drugih sem nas samih?
Rasim Ljaji�, savezni ministar za nacionalna pitanja, ne misli da ovi
incidenti poprimaju razmere epidemije.
- Doga�anja u poslednje vreme su lo�a
za imid� na�e zemlje. Romi su najugro�enija manjina u Evropi, te je jedan od
uslova za ulazak u EU i regulisanje ovog problema. Ta�no je da EU daje velike
pare za ovu manjinu i njihova prava. Samo je tokom 2000. jugoisto�noj Evropi,
me�u kojima nismo bili mi, dato milijardu i 500 miliona dolara za razne
projekte. Me�utim, svi su propali, jer se radilo o pojedina�nim organizacijama
koje su bile zainteresovane samo za zgrtanje pare, a nisu dale nikakve rezultate
- isti�e Ljaji�.
Istina je da mnogi u tome vide trend, navodi Ljaji�, te su
motivi mnogih nevladinih organizacija sumnjivi.
- Dr�ava mora, ipak, da reaguje �ustrije, kao i policija i tu�ila�tvo. Najpre, da spre�i ovakve izolovane slu�ajeve ili da ih sankcioni�e. Predstoji nam proces izgradnje dru�tva na razli�itim kulturama i nacionalnostima. Nismo mogli da biramo etni�ki homogenije dru�tvo - takvo je kakvo je, i moramo da na�emo najbolje re�enje za zajedni�ko funkcionisanje. Danas pla�amo cenu nevi�enih medijskih doktrina iz prethodnog re�ima. Op�ta klima, preuzeta iz pro�losti, je ksenofobi�na i diskriminatorska, �to se tako i formiralo u ljudskim glavama - obja�njava Ljaji�.
Romi koji vekovima �ive uz Srbe, barem prema re�ima Dragoljuba Ackovi�a,
predsednika Udru�enja Roma, smatraju da nisu generalno ugro�eni.
- U pitanju
su ekstremni slu�ajevi koji su se desili sticajem okolnosti. Poslednjih nekoliko
godina ose�a se poja�ana doza sigurnosti kod na�ih sunarodnika, a o incidentima
se u �tampi mnogo vi�e pi�e, jer je slobodnije informisanje. To, ustvari, i
navodi na utisak da su napadi u�estali. Ipak, ugro�enost od pojedinca uvek
postoji. Skinhedsi imaju svoj uhodan sistem. Kad god Romi ne�to zatra�e ili im
se ne�to desi, oni napadaju. Ali, mirni smo! Znamo da �e biti uhap�eni i u tome
se i ogleda ta na�a sigurnost - smatra Ackovi�.
Komentar i stav drugih udru�enja koji okupljaju Rome, kao �to su "Otvoreno srce" i "Dru�tvo Roma Beograda", nismo uspeli da dobijemo, jer su, kako tvrde, prezauzeti sastancima i obavezama.
Ipak, poslednji doga�aji u na�em dru�tvu neminovno vode radikalizaciji,
smatra �or�e Vukadinovi�, urednik �asopisa "Nova srpska politi�ka misao", ali
to, kako on ka�e, "nije palo s neba".
- To je posledica vi�edecenijskih
poreme�aja me�uljudskih odnosa na ovim prostorima. Nacija je frustrirana, a
socijalna klima veoma pogoduje ovakvim doga�ajima. Narod, koji je vi�e godina
bio izlo�en nacionalnom poni�enju sa Zapada, sada to do�ivljava i od sopstvenih
politi�ara. Netolerantnost, koja vlada me�u politi�kim strukturama na vlasti,
prenosi se i na narod - smatra Vukadinovi�.
Nijedna nacionalna manjina nije ugro�ena u Srbiji, veruje Mladen Obradovi�, glavni sekretar Ota�astvenog pokreta otpor "Obraz", ali nekom sa Zapada odgovara da izazove ve�ta�ku netrpeljivost u narodu, a sve u ime tolerancije. Krajnji cilj im je svakako da uni�te Srbe i srpstvo, ka�e Obradovi� i dodaje da rasisti�ki ispadi nemaju veze s autenti�nim srpskim nacionalizmom.
- Na delu je jedna manipulacija i izvrtanje �injenica s ciljem da se Srbi i dalje satanizuju. Srpski nacionalizam se bazira na rodoljublju i �ovekoljublju, pa, prema tome, tu nema mesta mr�nji. Me�utim, pojedinci koriste ovakve incidente da Srbe proglase netolerantnim i pobornicima govora mr�nje. Ali, niko ne reaguje kad, recimo, Nenad �anak pri�a vrlo netolerantnim re�ima o na�oj crkvi, �ime uliva mr�nju ne samo prema instituciji, ve� i prema srpstvu. Na Zapadu ovakvi incidenti su gotovo svakodnevica, i njih niko ne osu�uje za rasizam ili nacionalizam, dok Srbe treba denacifikovati, kao da smo nacisti - obja�njava Obradovi�.
 | ||||
 |
|
Tu�ba Fond za humanitarno pravo je podneo Okru�nom tu�ila�tvu u Novom Sadu
krivi�nu prijavu protiv Gorana Stojkovi�a i dvojice nepoznatih, jer su 9.
novembra pretukli I�tvana �igu, pripadnika romske nacionalnosti. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Ministar Ljaji� nagla�ava da je za prethodne dve godine ipak ura�eno dosta u odnosu na deceniju pre. Od devet pozitivnih ocena koje je na�a dr�ava dobila od Evrope, �est se ti�e polo�aja i manjinskih prava i polo�aja Roma.
SRJ je za kratko vreme, kako obja�njava ministar za nacionalna pitanja,
postigla zna�ajan napredak u romskom pitanju u pore�enju sa zemljama u regionu.
- Napravili smo nacionalni plan i priznali im status manjine. Prvi smo u
Evropi koji na dr�avnom radiju emituje program na romskom, informativnu emisiju,
TV emisije. U�inili smo niz prakti�nih mera za pobolj�anje njihovog polo�aja -
ka�e Ljaji�.
- Moramo da budemo obazrivi. Na� plan obuhvata 14 oblasti, od kojih su najva�nije zapo�ljavanje, obrazovanje, stanovanje i raseljeni Romi. EU �eli partnera jer ima lo�e iskustvo s finansiranjem pojedina�nih organizacija, �iji su projekti propali. �elimo da izbegnemo gre�ke koje su pravili susedi - dodaje Ljaji�.
