|
AMBICIJE RUSKOG GASPROMA
Gasovod do - Britanije
"Gasovod Severne Evrope" napajao bi
Kalinjingrad, a potom Finsku, �vedsku, Dansku...
Raspet imperijalnim ambicijama u Evropi i Aziji, ruski Gasprom
fabrikuje nove senzacije. Poslednja se ti�e gasovoda ispod Balti�kog mora,
osposobljenog da snabde Kalinjingrad, Finsku, �vedsku, Dansku pa,
protegnut dnom Severnog mora, �ak i Britaniju. Nazvan Gasovodom Severne
Evrope, predlo�eni sistem dostigao bi du�inu od tri hiljade kilometara,
propu�taju�i 30 milijardi kubika ruskog gasa godi�nje!
Fantazija? Glavni �ef energetskog giganta Aleksej Miler (koji je,
upravo povodom obja�njavanja projekta, po�etkom decembra obi�ao Britaniju,
Holandiju i Finsku) - izjavio je da je Evropska Unija "politi�ki, ve� iza
zamisli" i da Brisel ve� razmatra kako bi se takvo tehno-�udo "pokrilo"
finansijski.
Ruski gasovod severnim zemljama do Britanije zahtevao bi 5,7 milijardi
dolara ulaganja, ali, u slu�aju da po�ne da se gradi, bio bi zavr�en 2007.
Dve godine kasnije, gasovod bi bio ve� u punom pogonu.
Evropi se �uri
Ruska ideja razvijana je punih pet godina, od 1997. - me�utim,
investiciona prenapregnutost Gasproma, nije �inila prikladnim potpuno
projektno uobli�avanje. U me�uvremenu, kompanija je sebe "upregla"
izgradnjom mre�e drugih pravaca, uklju�uju�i nedavno zavr�en gasovod ispod
Crnog mora, do Turske, i Jamal-Evropu, propust od arkti�kog poluostrva
Jamal (preko Poljske) do Nema�ke. U taj poslednji projekat ulo�eno je oko
dvanaest milijardi dolara.
Imaju�i u vidu o�ekivani porast cene gasa i visoke tro�kove tranzita
cevima kroz Ukrajinu i Belorusiju (postoji celi dosije ruskih pritu�bi i
neugodnih politi�kih obja�njavanja povodom divljeg istakanja gasa i
neispla�enih ra�una tranzitnih dr�ava!) - Miler je ube�en da projekat
gasovoda kroz Severnu Evropu mo�e u ovoj dekadi imati investicioni
prioritet.
Velika Britanija ostaje bez dovoljno gasa ve� 2010, rekao je Miler. On
je procenio da se Evropi veoma �uri da obezbedi snabdevanje i izrazio je
o�ekivanje da �e "Brisel vrlo brzo istupiti sa sopstvenim finansijskim
predlogom". Govore�i o potencijalnim investitorima, �ef Gasproma je
nabrojao Evropsku banku za rekonstrukciju i Evropsku investicionu banku. U
Londonu, Miler je tim povodom ve� razgovarao s Norinom Dojlom, prvim
potpredsednikom Evrobanke za razvoj. Poslednjih godina, ta banka je
nastojala da ostane podalje od aran�mana s Gaspromom zbog mutnih poslova
kompanije u vreme Rema Vjahireva i afere s nasilnim preuzimanjem u
vlasni�tvo NTV, nekad najboljeg televizijskog kanala Rusije.
Zainteresovane multinacionalke
Osim banaka, �ef Gasproma u grupi potencijalnih investitora vidi mesta
i za multinacionalne veli�ine, BP, Fortum, Gasini, Rojal Da� �el i
Centriku. "Oni su svi do jednog pokazali interes" za novi posao, izjavio
je.
Struktura vlasni�tva nad gasovodom nije ugovorena, me�utim Gasprom se
nada da �e vode�e mesto u poslu pripasti Rusima.
Finansijski profesionalci pri tom ipak ne uspevaju da shvate kojim to
sredstvima Gasprom namerava da investira, u uslovima ve� sada
prenapregnutog programa njegovih ulaganja u razvoj novih le�i�ta, u mre�u
provodnika i u uslovima 15 milijardi dolara duga?
"Svaka dva sata, Gasprom govori o nekim novim projektima", citirana je
u �tampi sarkasti�na primedba jednog od takvih. Trebalo bi prvo sa�ekati i
videti �ta je s razvojem polja, s kojih bi trebalo upumpavati gas u
Jamal-Evropu i s mnogim drugim poljima, jer le�i�ta koja su ve� u
eksploataciji slede krivulju opadanja produkcije.
Za 2003. najavljena je nova serija evroobveznica u vrednosti od 750
miliona dolara (s rokom otplate od 10 godina) a nagove�tena je i serija
obveznica za doma�e investitore unutar Rusije. Analiziraju�i podatke
stru�njaci komentari�u da Gasprom nastoji da prolongira dospelost dugova.
Kompanija ima 15,6 milijardi dolara duga, od �ega 6,9 milijardi dolara po
osnovu kratkoro�nih hartija od vrednosti.
Zlatna jaja
Fakat je me�utim da Gasprom le�i na zlatnim jajima sibirskih depozita.
Vrednost njegovih utvr�enih gasnih rezervi (49,2 triliona kubnih metara)
procenjena je trenutno na 40 milijardi dolara. Ta�no je, s druge strane, i
to da pri�a o mo�nom snabdeva�u Evrope nije time zavr�ena. Brojni oditori
i investitori isti�u da je Gasprom od 1992. nadalje, pod nerazja�njenim
okolnostima o�erupan privatno, bez jasne slike o obimu tog �erupanja.
Svojevremeno, u ruskoj �tampi je navo�eno da je jedan od privatnih
suvlasnika kompanije i Viktor �ernomirdin, s navodno sedam odsto svih
akcija. Me�utim, ispitivan o tome od strane novinara, �ernomirdin, sa
ugledom korumpiranog i prebogatog predsednika vlade, nikada nije na sli�na
pitanja reagovao. Odgovarao bi sleganjem ramena i "pra�taju�im",
"tolerantnim" osmehom.
Po�etkom 2002. Gasprom je istupio sa optimisti�kom prognozom da �e
bruto prihod kompanije krenuti linijom strmog rasta ka ciframa od 25,3
(umesto sada�njih 23,7) milijardi dolara do 2005. - �to �e u�initi da i
profit Gasproma do te godine bude vi�e nego udvostru�en. Pisalo se da
najmo�nija kompanija ima nameru da tokom 2002. potro�i 5,2 milijarde
dolara investicija u razvoj, istra�ivanje novih le�i�ta i unapre�enje,
me�utim ruska vlada rekla je - ne!
Odluka vlade te�ko je pala novoizabranom vo�stvu energetskog giganta,
me�utim to je bila prekretna ta�ka u poku�aju predsednika Putina da
uspostavi kontrolu i stekne uvid u poslovanje imperije koja �ini deset
odsto nacionalne ekonomije.
Petar Popovi� |
