Sta trazi Karla del Ponte i
sta jugoslovenske vlasti mogu da pruze
Garancije i nagodba nisu isto
Ima vec nekoliko dana, verovatno zbog proslave Bozica, a da se glavna tuziteljica Haskog tribunala Karla del Ponte nije oglasavala po pitanju (ne)saradnje jugoslovenskih vlasti sa Tribunalom. Ni nasi drzavni zvanicnici, takodje, nisu se u istom perodu bavili Hagom, verovatno zato sto su se skoro svi redom oglasili zato sto anglikanskim vernicima u Beogradu nije dozvoljeno da proslave Bozic. Oni koji su tim povodom pravili buku i bruku ispred srpske Patrijarsije sigurno nece zbog toga u Hag, a za neke druge, mozemo samo da nagadjamo. Odmah posle proslave Nove godine, a pre nego sto pravoslavci proslave Bozic, oglasice se ponovo i Karla del ponte, a i jugoslovenski zvanicnici.
Ko
ce, dakle, prvi u Hag? Milan Milutinovic?
Verovatno.
Odlazak jos jednog srpskog predsednika u Hag sigurno nece biti spektakularan kao odlazak Slobodana Milosevica. Moze se ocekivati da je Milutinovic, koliko je to moguce, spreman i da ce otici dobrovoljno, kao i to da su jugoslovenske vlasti vec sa njim, a i sa Tuzilastvom, tu "stvar" ugovorile. Upuceni kazu da je Milutinovic vec pripremio vise 200 stranica dokumentacije koja govori o njegovoj ulozi u politickim dogadjajima na koje se optuznica odnosi. On je, naime, na zajednickoj optuznici sa Milosevicem, Ojdanicem i Sainovicem za proterivanje i zlocine protiv albanskog stanovnistva na Kosovu 1999. godine.
Mozda njegov odlazak u Hag nece biti bas 6. januara, kada predsedniku Srbije istice mandat, vec nekoliko dana kasnije. Kako god da bude, svi i ovde u Srbiji, kao i tamo u Hagu znaju da Milutinovic nije glavna zverka i sasvim sigurno ne glavni zlocinac jer se njegova krivica odnosila najvecim delom na necinjenje i pristajanje da bude upregnut u Milosevicevu ratnu masineriju. Da je, na primer, Milutinovic ostao Milosevicev ambasador u Grckoj, danas bi mozda bio Kostunicin ili Djindjicev ambasador u Holandiji. Jer, cudni su putevi Gospodnji...
Oni koji su se, recimo, tek 1998. prestrojili, kao general Momcilo Perisic, danas, umesto da su u Hagu, evo sude domacem pravosudju, predsedniku Vojislavu Kostunici, sede u poslanickim klupama i jos se i zovu Milosevicevim oponentima. Koja su zgarista ostala iza njih, nije izgleda ni vazno. Pravda je vrlo cesto spora i selektivna, pa ce tako u Hag verovatno otici Milutinovic, koji nije granatirao ni Mostar ni Zadar i nijedan drugi grad na kugli zemaljskoj, ali je bio u Rambujeu i za racun Milosevica obavio taj glupavi posao.
Ni Radovan Karadzic, ni Ratko Mladic, 6. januara sigurno nece ni milom ni silom u Hag, iako bi to jako obradovalo Karlu del Ponte, a srpskom narodu skinulo omcu sa vrata. Nazalost, ni mnogi u sadasnjoj vlasti ne vide sta znaci Radovan na slobodi, na majicama, u knjizarama, na ulicnim tezgama... Ne vide ni Mladica kada sedi u beogradskim kafanama. Iako svi u ulici Blagoja Parovica znaju ko tu povremeno zivi. Mozda ne veruju svojim ocima ili gledaju svoja posla. Takav je zivot.
Umesto
da se bave glavnim akterima rata, ovdasnji zvanicnici se bave garancijama koje
im je, navodno, dao Tribunal i izneverenim obecanjima. Medjutim, svako ko ista
zna o bilo kom sudu, mora da zna prvo to da Sud ne moze da da bilo kakve
garancije bilo kome, pa ni bilo kojoj vladi. To, naravno, ne moze ni Tuzilastvo,
kao jedan deo Suda, ni licno Karla del Ponte, koliko god bila mocna. Jedno je
nagodba sa Tuzilastvom u pogledu predlaganja kazne ili za privremeno pustanje na
slobodu, a nesto potpuno drugo, odnosno, nemoguce - nagodba sa Sudom.
Tuzilastvo, naime, nikome ne moze da garantuje sta ce Sudsko vece odluciti i koliku ce kaznu izreci. To je objasnjavao i predstavnik za stampu beogradske kancelarije Tribunala, Matijas Helman. On je naglasio da su sudije te koje donose odluke, a ne tuzilac, te da, prema tome niko, pa ni Karla del Ponte ne bi mogla jugoslovenskoj vladi da pruzi garancije o konacnim odlukama Suda.
Predstavnici jugoslovenskih vlasti su verovatno u pogledu predaje Dragoljuba Ojdanica i Nikole Sainovica napravili, ili su bar mislili da su napravili dogovor sa glavnom tuziteljicom. Taj dogovor, medjutim, mogao se odnositi samo na to da se Tuzilastvo ne protivi recimo privremenom pustanju na slobodu ove dvojice optuzenih. Nagodba o dobrovoljnoj predaji izmedju optuzenih licno i Tuzilastva mogla bi podrazumevati i nagodbu o predlogu kazne, a mozda i o pojavljivanju Ojdanica i Sainovica kao svedoka u sudjenju protiv Milosevica. Dotle se, izgleda, nije ni stiglo.
Da li je dogovora izmedju Vlade SRJ i Karle del Ponte uopste bilo ili su jugoslovenske vlasti samo podrazumevale da dobrovoljni odlazak ove dvojice, uz garancije koje daje Vlada SRJ za njih, automatski znace i njihovo pustanje na slobodu, to zna Vlada, a mogla bi to jasno i da kaze. Ako su se oko toga dogovarali sa Karlom del Ponte, sto je moguce, onda je vec u junu pomocnik saveznog ministra pravde Nebojsa Sarkic u sudnici Tribunala mogao videti da Karla del Pinte ne drzi rec. I ne samo to. Novinari koji su tada bili na galeriji sudnice (i potpisnik ovih redova) prisustvovali su predstavi glavne tuziteljice koja je pokusavala pred sudijama ljudski i profesionalno da ponizi i diskredituje predstavnika jugoslovenske vlade. Ona je, naime rekla: "Bilo bi dobro da gospodin Sarkic ovde kaze ono sto je meni pre pola sata govorio u mojoj kancelariji kada smo bili nasamo".
Na to je Sarkic reagovao i rekao da odmah zeli da ponovi sta je to rekao Karli del Ponte. A rekao joj je da situacija u Jugoslaviji jos nije u dovoljnoj meri stabilna i da bi nam od velike pomoci bila saradnja sa glavnom tuziteljicom, kako bi optuzeni ubuduce sa vise poverenja u Sud dobrovoljno odlazili u Hag.
Glavna
tuziteljica, ocigledno nema razumevanja i nije je briga za situaciju u
Jugoslaviji, pa je tako ulozila zalbu na odluku Suda da se Ojdanic i Sainovic
privremeno puste na slobodu. U medjuvremenu, nekoliko puta je raznim povodima u
sudnici, a i van nje protestovala zbog toga sto Tuzilastvo nema uvid u
jugoslovenske arhive. Naravno, jugoslovenske vlasti su zbog ovog jako
razocarane, a to sa arhivama i drzavnim tajnama koje ne treba svima stavljati na
uvid je posebna prica.
Ovih dana je i urednik britanskog vojnog casopisa Dzejns vrld armiz, Carls Hejman, izjavio da je Vlada u Beogradu u pravu kada kaze da ce zahtev Haga za slobodan pristup drzavnim arhivama sigurno ugroziti njenu nacionalnu bezbednost.
"Malo je verovatno da bi bilo koja vlada na svetu otvorila drzavne arhive nekome van granica drzavne administracije. Beograd je, medjutim, u vrlo nepovoljnoj poziciji, jer u ovom trenutku jedan od njegovih glavnih prioriteta je strana ekonomska pomoc, a nastavak te pomoci ce biti povezan sa resavanjem problema sa Hagom", rekao je Hejman za BBC.
Traba, medjutim, reci i to da bi Tuzilastvo Haskog tribunala manje "potezalo" nesaradnju u pogledu pristupa arhivama kada bi bilo vise odlazaka u Hag. Dobrovoljnih ili uz hapsenje i izrucenje.
Ako Jugoslavija i ne zeli da menja Zakon po kome izruceni mogu biti samo oni protiv kojih je do donosenja Zakona obelodanjena optuznica, jugoslovenske vlasti bi svakako mogle da se pozabeve onima za koje se odavno zna da su optuzeni. Takvih ima sasvim dovoljno da Jugoslavija svoje gradjane ponovo ne mora da stavlja u poziciju da ocekuje neke sankcije. Konacno, doslo je valjda i vreme da se sankcije odnose na one zbog kojih su gradjani godinama bili u ratovima. Kada bi se to shvatilo, onda bi i Karla del Ponte, koliko god bila neprijatna i kao tuzilac i kao osoba, bila manje vazna. Ovako, namerno ili nenamerno kao da se namesta situacija u kojoj ce narod biti suprotstavljen Karli del Ponte i boriti se protiv Tribunala. I to kojim povodom. Povodom Sainovica i Ojdanica, Karadzica i Mladica.
Mozda je ovde rec samo o principima ali ovi likovi sasvim sigurno nisu zasluzili da zemlja jos ispasta. Iako je, podsetimo i to, Sarkic u Hagu rekao kako su Ojdanic i Sainovic casni ljudi. Neki ipak pamte drugacije.
Jasminka Kocijan
Garancije i nagodba nisu isto
Ima vec nekoliko dana, verovatno zbog proslave Bozica, a da se glavna tuziteljica Haskog tribunala Karla del Ponte nije oglasavala po pitanju (ne)saradnje jugoslovenskih vlasti sa Tribunalom. Ni nasi drzavni zvanicnici, takodje, nisu se u istom perodu bavili Hagom, verovatno zato sto su se skoro svi redom oglasili zato sto anglikanskim vernicima u Beogradu nije dozvoljeno da proslave Bozic. Oni koji su tim povodom pravili buku i bruku ispred srpske Patrijarsije sigurno nece zbog toga u Hag, a za neke druge, mozemo samo da nagadjamo. Odmah posle proslave Nove godine, a pre nego sto pravoslavci proslave Bozic, oglasice se ponovo i Karla del ponte, a i jugoslovenski zvanicnici.
|
| KO CE PRVI U HAG |
|
Odlazak jos jednog srpskog predsednika u Hag sigurno nece biti spektakularan kao odlazak Slobodana Milosevica. Moze se ocekivati da je Milutinovic, koliko je to moguce, spreman i da ce otici dobrovoljno, kao i to da su jugoslovenske vlasti vec sa njim, a i sa Tuzilastvom, tu "stvar" ugovorile. Upuceni kazu da je Milutinovic vec pripremio vise 200 stranica dokumentacije koja govori o njegovoj ulozi u politickim dogadjajima na koje se optuznica odnosi. On je, naime, na zajednickoj optuznici sa Milosevicem, Ojdanicem i Sainovicem za proterivanje i zlocine protiv albanskog stanovnistva na Kosovu 1999. godine.
Mozda njegov odlazak u Hag nece biti bas 6. januara, kada predsedniku Srbije istice mandat, vec nekoliko dana kasnije. Kako god da bude, svi i ovde u Srbiji, kao i tamo u Hagu znaju da Milutinovic nije glavna zverka i sasvim sigurno ne glavni zlocinac jer se njegova krivica odnosila najvecim delom na necinjenje i pristajanje da bude upregnut u Milosevicevu ratnu masineriju. Da je, na primer, Milutinovic ostao Milosevicev ambasador u Grckoj, danas bi mozda bio Kostunicin ili Djindjicev ambasador u Holandiji. Jer, cudni su putevi Gospodnji...
Oni koji su se, recimo, tek 1998. prestrojili, kao general Momcilo Perisic, danas, umesto da su u Hagu, evo sude domacem pravosudju, predsedniku Vojislavu Kostunici, sede u poslanickim klupama i jos se i zovu Milosevicevim oponentima. Koja su zgarista ostala iza njih, nije izgleda ni vazno. Pravda je vrlo cesto spora i selektivna, pa ce tako u Hag verovatno otici Milutinovic, koji nije granatirao ni Mostar ni Zadar i nijedan drugi grad na kugli zemaljskoj, ali je bio u Rambujeu i za racun Milosevica obavio taj glupavi posao.
Ni Radovan Karadzic, ni Ratko Mladic, 6. januara sigurno nece ni milom ni silom u Hag, iako bi to jako obradovalo Karlu del Ponte, a srpskom narodu skinulo omcu sa vrata. Nazalost, ni mnogi u sadasnjoj vlasti ne vide sta znaci Radovan na slobodi, na majicama, u knjizarama, na ulicnim tezgama... Ne vide ni Mladica kada sedi u beogradskim kafanama. Iako svi u ulici Blagoja Parovica znaju ko tu povremeno zivi. Mozda ne veruju svojim ocima ili gledaju svoja posla. Takav je zivot.
|
| DIL SA GLAVNOM
TUZITELJICOM |
|
Tuzilastvo, naime, nikome ne moze da garantuje sta ce Sudsko vece odluciti i koliku ce kaznu izreci. To je objasnjavao i predstavnik za stampu beogradske kancelarije Tribunala, Matijas Helman. On je naglasio da su sudije te koje donose odluke, a ne tuzilac, te da, prema tome niko, pa ni Karla del Ponte ne bi mogla jugoslovenskoj vladi da pruzi garancije o konacnim odlukama Suda.
Predstavnici jugoslovenskih vlasti su verovatno u pogledu predaje Dragoljuba Ojdanica i Nikole Sainovica napravili, ili su bar mislili da su napravili dogovor sa glavnom tuziteljicom. Taj dogovor, medjutim, mogao se odnositi samo na to da se Tuzilastvo ne protivi recimo privremenom pustanju na slobodu ove dvojice optuzenih. Nagodba o dobrovoljnoj predaji izmedju optuzenih licno i Tuzilastva mogla bi podrazumevati i nagodbu o predlogu kazne, a mozda i o pojavljivanju Ojdanica i Sainovica kao svedoka u sudjenju protiv Milosevica. Dotle se, izgleda, nije ni stiglo.
Da li je dogovora izmedju Vlade SRJ i Karle del Ponte uopste bilo ili su jugoslovenske vlasti samo podrazumevale da dobrovoljni odlazak ove dvojice, uz garancije koje daje Vlada SRJ za njih, automatski znace i njihovo pustanje na slobodu, to zna Vlada, a mogla bi to jasno i da kaze. Ako su se oko toga dogovarali sa Karlom del Ponte, sto je moguce, onda je vec u junu pomocnik saveznog ministra pravde Nebojsa Sarkic u sudnici Tribunala mogao videti da Karla del Pinte ne drzi rec. I ne samo to. Novinari koji su tada bili na galeriji sudnice (i potpisnik ovih redova) prisustvovali su predstavi glavne tuziteljice koja je pokusavala pred sudijama ljudski i profesionalno da ponizi i diskredituje predstavnika jugoslovenske vlade. Ona je, naime rekla: "Bilo bi dobro da gospodin Sarkic ovde kaze ono sto je meni pre pola sata govorio u mojoj kancelariji kada smo bili nasamo".
Na to je Sarkic reagovao i rekao da odmah zeli da ponovi sta je to rekao Karli del Ponte. A rekao joj je da situacija u Jugoslaviji jos nije u dovoljnoj meri stabilna i da bi nam od velike pomoci bila saradnja sa glavnom tuziteljicom, kako bi optuzeni ubuduce sa vise poverenja u Sud dobrovoljno odlazili u Hag.
|
| UVID U ARHIVE |
|
Ovih dana je i urednik britanskog vojnog casopisa Dzejns vrld armiz, Carls Hejman, izjavio da je Vlada u Beogradu u pravu kada kaze da ce zahtev Haga za slobodan pristup drzavnim arhivama sigurno ugroziti njenu nacionalnu bezbednost.
"Malo je verovatno da bi bilo koja vlada na svetu otvorila drzavne arhive nekome van granica drzavne administracije. Beograd je, medjutim, u vrlo nepovoljnoj poziciji, jer u ovom trenutku jedan od njegovih glavnih prioriteta je strana ekonomska pomoc, a nastavak te pomoci ce biti povezan sa resavanjem problema sa Hagom", rekao je Hejman za BBC.
Traba, medjutim, reci i to da bi Tuzilastvo Haskog tribunala manje "potezalo" nesaradnju u pogledu pristupa arhivama kada bi bilo vise odlazaka u Hag. Dobrovoljnih ili uz hapsenje i izrucenje.
Ako Jugoslavija i ne zeli da menja Zakon po kome izruceni mogu biti samo oni protiv kojih je do donosenja Zakona obelodanjena optuznica, jugoslovenske vlasti bi svakako mogle da se pozabeve onima za koje se odavno zna da su optuzeni. Takvih ima sasvim dovoljno da Jugoslavija svoje gradjane ponovo ne mora da stavlja u poziciju da ocekuje neke sankcije. Konacno, doslo je valjda i vreme da se sankcije odnose na one zbog kojih su gradjani godinama bili u ratovima. Kada bi se to shvatilo, onda bi i Karla del Ponte, koliko god bila neprijatna i kao tuzilac i kao osoba, bila manje vazna. Ovako, namerno ili nenamerno kao da se namesta situacija u kojoj ce narod biti suprotstavljen Karli del Ponte i boriti se protiv Tribunala. I to kojim povodom. Povodom Sainovica i Ojdanica, Karadzica i Mladica.
Mozda je ovde rec samo o principima ali ovi likovi sasvim sigurno nisu zasluzili da zemlja jos ispasta. Iako je, podsetimo i to, Sarkic u Hagu rekao kako su Ojdanic i Sainovic casni ljudi. Neki ipak pamte drugacije.
Jasminka Kocijan
