SUDIJE DIGLE GLAVU
Dragica P. VELJKOVI� 12/29/2002, 7:26:30 PM
BEOGRAD – Najve�a promena koja se dogodila u sudstvu posle 5. oktobra jeste promena u mentalitetu sudija, ali se to, na�alost, u javnosti nedovoljno vidi. Sudije su digle glavu i ne �ekaju da im neko na tacni donese slobodno i nezavisno sudstvo, koje im, ina�e, garantuje ustav. Bilo je i drugih promena u sudstvu, ali ne u onoj meri u kojoj je trebalo i moglo.
Ovako dr Zoran Ivo�evi�, zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije, rekapitulira ono �to je ura�eno u srpskom sudstvu nakon smene Milo�evi�eg re�ima. Ivo�evi� ka�e da sudstvo danas ima snagu za potrebne promene, ali da mu je u ovom trenutku najpotrebnija odlu�na podr�ka izvr�ne i zakonodavne vlasti.
Kako se manifestuje promena mentaliteta sudija koju pominjete?
- Sudije se obra�aju izvr�noj i zakonodavnoj vlasti porukom da se niko ne mo�e me�ati u sudsku vlast. Prvi put su podigle svoj glas krajem prole�a ove godine, kad su ministar pravde i premijer izneli svoje vi�enje reforme sudstva i odredili rokove za njeno sprovo�enje. Reforma sudstva je, me�utim, dugoro�an poduhvat i ne mo�e se ostvariti u zadatim rokovima. Sudstvo se mora samo reformisati. Ne mo�e ga reformisati izvr�na vlast. To su najodgovorniji ljudi u sudskoj vlasti bez uvijanja proletos rekli “nalogodavcima reforme” na poznatom skupu nosilaca izvr�ne i sudske vlasti u Narodnoj skup�tini. Svih 109 sudija Okru�nog suda u Beogradu reagovalo je na na�in dostojan po�tovanja, kao i drugi sudovi. Ovo jedinstvo sudske vlasti imponuje i daje nadu da su stvari krenule u dobrom pravcu. Prepreke su u poslednje vreme u�estale i one su, naj�e��e, verbalne.
BATI�EVA METAFIZIKA
Na primer?
- Izjava premijera da VSS trguje sa lobijem koji kupuju presude, povodom odluke o “Astrabanci”. Vrhovni sud je poni�tio re�enje RUJP, jer u njemu nije bilo �injeni�nog stanja, a bez njega nema prava. Burne reakcije, od anateme ministra finansija, preko izjava guvernera Mla�ana Dinki�a i mnogih drugih pokazuju da politi�ari �esto jedno govore a drugo rade. NJima su puna usta nezavisnog sudstva, ali daju izjave kojima naru�avaju ugled suda i nezavisnost sudstva kao vrhovnu vrednost. To su najozbiljnije prepreke sa kojima se na�e sudstvo suo�ava. Recimo, u razgovoru o reformi sudstva, vo�enom u Narodnoj skup�tini, ministar Vladan Bati� je rekao da je nezavisno sudstvo metafizika, zna�i, ne�to nestvarno. Kako se mo�e protuma�iti njegova izjava?
Pominjete i druge prepreke osim verbalnih; na �ta, konkretno, mislite?
- Gospo�a Vida Petrovi� �kero je ka�njena zato �to je bila na �elu Okru�nog suda u Beogradu kad su sudije izrazile neslaganje sa konceptom reforme sudstva koju su iznele ministarska i izvr�na vlast. Izgurana je sa tog mesta na fin na�in, sada je u Vrhovnom sudu Srbije.
Kakva je to kazna kojom je, u stvari, profesionalno napredovala?
- Iz ugla sudije, to jeste korak navi�e, ali je taj korak trebalo da u�ini kasnije, jer bi njen doprinos nezavisnosti sudstva bio mnogo ve�i da je ostala na �elu najve�eg suda u zemlji. Ali, upravo zato �to se kao predsednik tog suda pona�ala kao nezavisni sudija, ima probleme i sada. Kad je do�la u VSS, ministar Bati� ju je smenio u Komisiji za polaganje pravosudnog ispita. Ispitiva�i u toj komisiji bili smo i Leposava Karamarkovi�, predsednica VSS, i ja, ali smo podneli ostavke u znak protesta zbog takvog gesta gospodina Bati�a.
SPISAK BEZ DOKAZA
Da li je zbog “politi�ke nepodobnosti” uskra�ena podr�ka Jelisaveti Vasili� za mesto predsednika Republikog trgova�kog suda?
- Vrh sudske vlasti dao je veliku podr�ku gospo�i Vasili�, ona je veoma ugledni pravnik i bila je najpogodnija li�nost za tu funkciju. Ali, oni koji su odlu�ivali nisu imali razumevanje za njenu izjavu da �e biti predsednik nezavisnog suda. Nije se dopala izvr�noj vlasti. Osim toga, svedoci smo krajnje neprincipijelnog i politi�ki motivisanog napada na dr Mom�ila Gruba�a, vrsnog pravnika i �asnog �oveka, samo zato �to Savezni ustavni sud, kome predsedava, nije doneo o�ekivanu odluku.
Reklo bi se da ni VSS nije imao sluha, recimo, za Bati�eve zahteve za razre�enje odre�enog broja sudija koji su pod Milo�evi�em sudili mimo ustava i zakona?
- Nije re� o nedostatku sluha, ve� o nedostatku dokaza. Spisak je vra�en gospodinu Bati�u upravo zato �to u njegovom zahtevu nije bilo dokaza da su ti ljudi nestru�no i nesavesno obavljali svoju du�nost. Dokazi nisu dostavljeni ni kasnije. U politi�koj nagodbi (Zakon o radu za set zakona o pravosu�u) �rtvovane su odredbe o lustraciji. Nije ih bilo ni u novom Zakonu o sudijama. Sada ih ima, jer su uba�ene nedavnim noveliranjem tog zakona. Ali, te odredbe nema ko da primenjuje.
Nije li ovde re� o rovovoskoj borbi izme�u sudske i izvr�ne vlasti, u kojoj niko ne popu�ta?
- �ivimo u vremenu sricanja demokratije i privikavanja na princip podele vlasti. Ovo o �emu govorimo nije borba, ali jeste zauzimanje pozicija u demokratskoj dr�avi koja nastaje. Sudstvo u Srbiji svesno je svog mesta i ho�e da ga zauzme. Ne pamtim da se to kod nas ranije doga�alo! Sudije nalaze snagu da savladaju otpore i osvoje vlast koja im po ustavu pripada.
I Ustavni sud Srbije bio je “na �eravici”, povodom odluke vezane za poslani�ke mandate.
- Godinu i po nakon demokratskih promena Srbija je bila bez tog suda, jer nije bilo dovoljno sudija. Za�to? Mo�da i zato �to on mo�e da sudi i zakonima, ali i uredbama koje Vlada �esto donosi i kad bi trebalo da predlo�i zakon Skup�tini. Prvo veliko isku�enje USS posle popunjavanja bilo je vezano za ocenu ustavnosti novela u tek usvojenom Zakonu o sudijama. USS je odluku o suspenziji noveliranih odredbi doneo jednoglasno. Sad se ubrzano priprema noveliranje noveliranog Zakona o sudijama, da sudstvo vrati u pre�a�nje stanje. Zar vam se ne �ini opravdanim pitanje ko je odgovoran za to �to zakone pi�emo, pa bri�emo?!
ZASTARELI ALAT
Dobro, ko je odgovoran?
- Ministarstvo pravde i zato se, valjda, sada i postavlja pitanje odlaska ministra. To Ministarstvo ni�ta nije u�inilo na stvaranju uslova za sprovo�enje zakona koje je umesto njega napisala DSS. Slutim da �e 1. marta 2003. (kad isti�e produ�eni rok za po�etak primene nove organizacije sudstva) biti o�tro postavljeno pitanje odgovornosti ukoliko ne budu obezbe�eni uslovi za po�etak rada novih sudova, apelacionih i upravnog.
Kako obja�njavate okolnost da nova demokratska vlast, koja je pod Milo�evi�em dobro osetila �ta zna�i politi�ki instrumentalizovano sudstvo, sada, sa pozicije vlasti, pokazuje nedovoljan stepen razumevanja za ustavom garantovanu poziciju sudske vlasti?
- Moram da priznam da sam zbog toga ponekad rezigniran. Neke stvari nisam o�ekivao. Ali, nada me nije napustila. Promene su neminovne, prepreke su neo�ekivane, ali ne sumnjam da sudstvo ide u dobrom pravcu. Siguran sam da nema lo�ih namera u kreiranju promena u Srbiji, ali ne vodi se ra�una o na�inu na koji se ostvaruju reformski ciljevi.
O�ekivao sam, vo�en DOS-ovim programom, da �emo odmah posle 5. oktobra dobiti novi ustav Srbije. To se nije dogodilo, nije bilo konsenzusa. Otuda srpski sudovi reformske ciljeve ostvaruju sa – zastarelim alatom.
�ta se tu preduzima?
- Ve� je otvoren proces reforme sudstva oslonjen na novi Ustav Srbije. Savet za reformu sudstva pri Vladi Srbije, usvojio je strategiju reformisanja pravosu�a i obrazovao komisije koje �e na tome raditi. To je dobar potez Ministarstva pravde, na inicijativu Vrhovnog suda.
NI�TA PREKO NO�I
Ima li opravdanih kritika upu�enih sudovima?
- Naravno. Opravdane su kritike izvr�ne i ministarske vlasti na kaznenu politiku u sudovima. Tra�i se, me�utim, drasti�no o�trija kaznena politika, ali se do nje ne mo�e do�i preko no�i jer bismo se tada ogre�ili o ustavno pravilo da se zakoni jednako primenjuju prema svim gra�anima. Opravdana je i kritika da su sudovi jo� nedovoljno efikasni, spori, da ima prvostepenih sudija koji odla�u rasprave bez razloga. Uzdamo se da �e novi predsednici u 160 sudova uticati da se stanje bitno popravi. Opravdane su i kritike operativaca iz MUP da nema dovoljno koordinacije u radu organa otkrivanja i organa istrage. Postoji, me�utim, i sklonost da se sve �to ne valja u lancu MUP-Tu�ila�tvo-Sudovi pripi�e samo sudovima.
NIJE SUKOB
Da li je u pitanju dubok i su�tinski sukob izvr�ne i sudske vlasti?
- Nije to sukob. Re� je o tome da izvr�na vlast, bez dovoljnih razloga, nije zadovoljna radom sudova. Nas vi�e nego izvr�nu vlast zabrinjavaju nedostaci u sudstvu. Pro�le godine je premijer �in�i� s pravom tra�io od sudova da budu efikasniji i a�urniji. Opredelili smo se za medijaciju, kao dobar na�in da se, poravnanjem stranaka u sporu, na prvostepenom nivou re�e predmeti stari vi�e godina.
Nakon prvih dobrih rezultata, me�utim, ministar Bati� pokrenuo je postupak kod Ustavnog suda Srbije sa zahtevom da se poni�ti odluka predsednika sudova o uvo�enju medijacije! Primer jeste iracionalan, ali on govori o nerazumevanju izme�u ove dve grane vlasti. To ne koristi nikome.
Dragica P. VELJKOVI� 12/29/2002, 7:26:30 PM
BEOGRAD – Najve�a promena koja se dogodila u sudstvu posle 5. oktobra jeste promena u mentalitetu sudija, ali se to, na�alost, u javnosti nedovoljno vidi. Sudije su digle glavu i ne �ekaju da im neko na tacni donese slobodno i nezavisno sudstvo, koje im, ina�e, garantuje ustav. Bilo je i drugih promena u sudstvu, ali ne u onoj meri u kojoj je trebalo i moglo.
Ovako dr Zoran Ivo�evi�, zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije, rekapitulira ono �to je ura�eno u srpskom sudstvu nakon smene Milo�evi�eg re�ima. Ivo�evi� ka�e da sudstvo danas ima snagu za potrebne promene, ali da mu je u ovom trenutku najpotrebnija odlu�na podr�ka izvr�ne i zakonodavne vlasti.
Kako se manifestuje promena mentaliteta sudija koju pominjete?
- Sudije se obra�aju izvr�noj i zakonodavnoj vlasti porukom da se niko ne mo�e me�ati u sudsku vlast. Prvi put su podigle svoj glas krajem prole�a ove godine, kad su ministar pravde i premijer izneli svoje vi�enje reforme sudstva i odredili rokove za njeno sprovo�enje. Reforma sudstva je, me�utim, dugoro�an poduhvat i ne mo�e se ostvariti u zadatim rokovima. Sudstvo se mora samo reformisati. Ne mo�e ga reformisati izvr�na vlast. To su najodgovorniji ljudi u sudskoj vlasti bez uvijanja proletos rekli “nalogodavcima reforme” na poznatom skupu nosilaca izvr�ne i sudske vlasti u Narodnoj skup�tini. Svih 109 sudija Okru�nog suda u Beogradu reagovalo je na na�in dostojan po�tovanja, kao i drugi sudovi. Ovo jedinstvo sudske vlasti imponuje i daje nadu da su stvari krenule u dobrom pravcu. Prepreke su u poslednje vreme u�estale i one su, naj�e��e, verbalne.
BATI�EVA METAFIZIKA
Na primer?
- Izjava premijera da VSS trguje sa lobijem koji kupuju presude, povodom odluke o “Astrabanci”. Vrhovni sud je poni�tio re�enje RUJP, jer u njemu nije bilo �injeni�nog stanja, a bez njega nema prava. Burne reakcije, od anateme ministra finansija, preko izjava guvernera Mla�ana Dinki�a i mnogih drugih pokazuju da politi�ari �esto jedno govore a drugo rade. NJima su puna usta nezavisnog sudstva, ali daju izjave kojima naru�avaju ugled suda i nezavisnost sudstva kao vrhovnu vrednost. To su najozbiljnije prepreke sa kojima se na�e sudstvo suo�ava. Recimo, u razgovoru o reformi sudstva, vo�enom u Narodnoj skup�tini, ministar Vladan Bati� je rekao da je nezavisno sudstvo metafizika, zna�i, ne�to nestvarno. Kako se mo�e protuma�iti njegova izjava?
Pominjete i druge prepreke osim verbalnih; na �ta, konkretno, mislite?
- Gospo�a Vida Petrovi� �kero je ka�njena zato �to je bila na �elu Okru�nog suda u Beogradu kad su sudije izrazile neslaganje sa konceptom reforme sudstva koju su iznele ministarska i izvr�na vlast. Izgurana je sa tog mesta na fin na�in, sada je u Vrhovnom sudu Srbije.
Kakva je to kazna kojom je, u stvari, profesionalno napredovala?
- Iz ugla sudije, to jeste korak navi�e, ali je taj korak trebalo da u�ini kasnije, jer bi njen doprinos nezavisnosti sudstva bio mnogo ve�i da je ostala na �elu najve�eg suda u zemlji. Ali, upravo zato �to se kao predsednik tog suda pona�ala kao nezavisni sudija, ima probleme i sada. Kad je do�la u VSS, ministar Bati� ju je smenio u Komisiji za polaganje pravosudnog ispita. Ispitiva�i u toj komisiji bili smo i Leposava Karamarkovi�, predsednica VSS, i ja, ali smo podneli ostavke u znak protesta zbog takvog gesta gospodina Bati�a.
SPISAK BEZ DOKAZA
Da li je zbog “politi�ke nepodobnosti” uskra�ena podr�ka Jelisaveti Vasili� za mesto predsednika Republikog trgova�kog suda?
- Vrh sudske vlasti dao je veliku podr�ku gospo�i Vasili�, ona je veoma ugledni pravnik i bila je najpogodnija li�nost za tu funkciju. Ali, oni koji su odlu�ivali nisu imali razumevanje za njenu izjavu da �e biti predsednik nezavisnog suda. Nije se dopala izvr�noj vlasti. Osim toga, svedoci smo krajnje neprincipijelnog i politi�ki motivisanog napada na dr Mom�ila Gruba�a, vrsnog pravnika i �asnog �oveka, samo zato �to Savezni ustavni sud, kome predsedava, nije doneo o�ekivanu odluku.
Reklo bi se da ni VSS nije imao sluha, recimo, za Bati�eve zahteve za razre�enje odre�enog broja sudija koji su pod Milo�evi�em sudili mimo ustava i zakona?
- Nije re� o nedostatku sluha, ve� o nedostatku dokaza. Spisak je vra�en gospodinu Bati�u upravo zato �to u njegovom zahtevu nije bilo dokaza da su ti ljudi nestru�no i nesavesno obavljali svoju du�nost. Dokazi nisu dostavljeni ni kasnije. U politi�koj nagodbi (Zakon o radu za set zakona o pravosu�u) �rtvovane su odredbe o lustraciji. Nije ih bilo ni u novom Zakonu o sudijama. Sada ih ima, jer su uba�ene nedavnim noveliranjem tog zakona. Ali, te odredbe nema ko da primenjuje.
Nije li ovde re� o rovovoskoj borbi izme�u sudske i izvr�ne vlasti, u kojoj niko ne popu�ta?
- �ivimo u vremenu sricanja demokratije i privikavanja na princip podele vlasti. Ovo o �emu govorimo nije borba, ali jeste zauzimanje pozicija u demokratskoj dr�avi koja nastaje. Sudstvo u Srbiji svesno je svog mesta i ho�e da ga zauzme. Ne pamtim da se to kod nas ranije doga�alo! Sudije nalaze snagu da savladaju otpore i osvoje vlast koja im po ustavu pripada.
I Ustavni sud Srbije bio je “na �eravici”, povodom odluke vezane za poslani�ke mandate.
- Godinu i po nakon demokratskih promena Srbija je bila bez tog suda, jer nije bilo dovoljno sudija. Za�to? Mo�da i zato �to on mo�e da sudi i zakonima, ali i uredbama koje Vlada �esto donosi i kad bi trebalo da predlo�i zakon Skup�tini. Prvo veliko isku�enje USS posle popunjavanja bilo je vezano za ocenu ustavnosti novela u tek usvojenom Zakonu o sudijama. USS je odluku o suspenziji noveliranih odredbi doneo jednoglasno. Sad se ubrzano priprema noveliranje noveliranog Zakona o sudijama, da sudstvo vrati u pre�a�nje stanje. Zar vam se ne �ini opravdanim pitanje ko je odgovoran za to �to zakone pi�emo, pa bri�emo?!
ZASTARELI ALAT
Dobro, ko je odgovoran?
- Ministarstvo pravde i zato se, valjda, sada i postavlja pitanje odlaska ministra. To Ministarstvo ni�ta nije u�inilo na stvaranju uslova za sprovo�enje zakona koje je umesto njega napisala DSS. Slutim da �e 1. marta 2003. (kad isti�e produ�eni rok za po�etak primene nove organizacije sudstva) biti o�tro postavljeno pitanje odgovornosti ukoliko ne budu obezbe�eni uslovi za po�etak rada novih sudova, apelacionih i upravnog.
Kako obja�njavate okolnost da nova demokratska vlast, koja je pod Milo�evi�em dobro osetila �ta zna�i politi�ki instrumentalizovano sudstvo, sada, sa pozicije vlasti, pokazuje nedovoljan stepen razumevanja za ustavom garantovanu poziciju sudske vlasti?
- Moram da priznam da sam zbog toga ponekad rezigniran. Neke stvari nisam o�ekivao. Ali, nada me nije napustila. Promene su neminovne, prepreke su neo�ekivane, ali ne sumnjam da sudstvo ide u dobrom pravcu. Siguran sam da nema lo�ih namera u kreiranju promena u Srbiji, ali ne vodi se ra�una o na�inu na koji se ostvaruju reformski ciljevi.
O�ekivao sam, vo�en DOS-ovim programom, da �emo odmah posle 5. oktobra dobiti novi ustav Srbije. To se nije dogodilo, nije bilo konsenzusa. Otuda srpski sudovi reformske ciljeve ostvaruju sa – zastarelim alatom.
�ta se tu preduzima?
- Ve� je otvoren proces reforme sudstva oslonjen na novi Ustav Srbije. Savet za reformu sudstva pri Vladi Srbije, usvojio je strategiju reformisanja pravosu�a i obrazovao komisije koje �e na tome raditi. To je dobar potez Ministarstva pravde, na inicijativu Vrhovnog suda.
NI�TA PREKO NO�I
Ima li opravdanih kritika upu�enih sudovima?
- Naravno. Opravdane su kritike izvr�ne i ministarske vlasti na kaznenu politiku u sudovima. Tra�i se, me�utim, drasti�no o�trija kaznena politika, ali se do nje ne mo�e do�i preko no�i jer bismo se tada ogre�ili o ustavno pravilo da se zakoni jednako primenjuju prema svim gra�anima. Opravdana je i kritika da su sudovi jo� nedovoljno efikasni, spori, da ima prvostepenih sudija koji odla�u rasprave bez razloga. Uzdamo se da �e novi predsednici u 160 sudova uticati da se stanje bitno popravi. Opravdane su i kritike operativaca iz MUP da nema dovoljno koordinacije u radu organa otkrivanja i organa istrage. Postoji, me�utim, i sklonost da se sve �to ne valja u lancu MUP-Tu�ila�tvo-Sudovi pripi�e samo sudovima.
NIJE SUKOB
Da li je u pitanju dubok i su�tinski sukob izvr�ne i sudske vlasti?
- Nije to sukob. Re� je o tome da izvr�na vlast, bez dovoljnih razloga, nije zadovoljna radom sudova. Nas vi�e nego izvr�nu vlast zabrinjavaju nedostaci u sudstvu. Pro�le godine je premijer �in�i� s pravom tra�io od sudova da budu efikasniji i a�urniji. Opredelili smo se za medijaciju, kao dobar na�in da se, poravnanjem stranaka u sporu, na prvostepenom nivou re�e predmeti stari vi�e godina.
Nakon prvih dobrih rezultata, me�utim, ministar Bati� pokrenuo je postupak kod Ustavnog suda Srbije sa zahtevom da se poni�ti odluka predsednika sudova o uvo�enju medijacije! Primer jeste iracionalan, ali on govori o nerazumevanju izme�u ove dve grane vlasti. To ne koristi nikome.
