Zamka
srpskog Nirnberga
�uro BILBIJA 12/29/2002, 7:42:29 PM
Na�im diplomatama u zapadnim prestonicama poslednjih nedelja se uporno savetuje: u interesu je SRJ da se kona�no re�i na punu, neselektivnu saradnju sa Hagom. To �aputanje bez jastuka dobilo je konture �vornovatog prsta u saop�tenju predsedavaju�eg Saveta bezbednosti OUN kojim je slu�benom Beogradu poru�eno: potpuno povinovanje zahtevima Ha�kog tribunala je obavezno, uklju�uju�i i bezuslovno stavljanje na raspolaganje istrazi svih raspolo�ivih dokaznih i arhivskih materijala.
“Op�ti uvid u arhive” zatra�ila je i Karla del Ponte - od predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Ha�kim tribunalom Gorana Svilanovi�a. Uz ovo, na�em dr�avno-diplomatskom vrhu se - odlu�nije nego ikad dosad - istovremeno stavlja do znanja: da mu “puna saradnja sa Hagom” ostavlja jedino izbor izme�u hitnog izru�enja generala Ratka Mladi�a i(li) ni�ta manje urgentnog obezbe�ivanja “nesumnjivih dokaza” da on zaista nije na teritoriji Jugoslavije.
Ni manje ni vi�e. I, kao �to se vidi, oboje - ultimativno, iako je Del Ponteova naknadno izjavila da nije od Svilanovi�a tra�ila ba� “op�ti uvid u arhive”.
HEJMANOVA PODR�KA
U su�tini, od SRJ i Srba se pod “punom saradnjom” tra�i da pristanu i na mnogo �ta �to se ni od koga drugog na Balkanu, bar zasad, nije tra�ilo. Uprkos tome �to su u Hagu ve�, ili �e ubrzo tamo biti, biv�i predsednici Srbije i SRJ (Slobodan Milo�evi�, Zoran Lili� i Milan Milutinovi�), biv�i civilni i vojni lideri Republike Srpske (Biljana Plav�i�, Mom�ilo Kraji�nik, general Momir Tali�...). Ako je i “nesaradnja” i premalo - mnogo je vi�e nego �to je Ha�ki tribunal tra�io i dobio od Hrvata, Muslimana i Albanaca zajedno! A iz Haga i zapadnih prestonica se i dalje uporno tvrdi kako se ne radi ni o kakvom “srpskom Nirnbergu” i da se (Milo�evi�u i ostalima) sudi isklju�ivo za njihov deo krivice.
Nema sumnje, Beograd �e morati da ne�to uradi povodom Mladi�a i da se kona�no odredi prema ha�ko-njujor�kim insistiranjima na punom povinovanju. Istina je, me�utim, da bi i me�unarodna zajednica morala da se iznova odredi prema Hagu. Saop�tiv�i Del Ponteovoj, pored ostalog: podr�ava li se njen radikalizam. Ne samo u tra�enju punog dostupa svim na�im dr�avnim tajnama.
Morala bi i zbog razloga koje je imao u vidu �arls Hejman, urednik britanskog vojnog �asopisa “D�ejns vorlds armiz”, koji je upravo razlo�no procenio: “Vlada u Beogradu je u pravu kad ka�e da bi neograni�eni uvid tu�ilaca Ha�kog tribunala u jugoslovenske arhive ugrozio nacionalnu bezbednost. Utoliko vi�e �to je malo verovatno da bi bilo koja druga vlada u svetu otvorila dr�avne arhive nekom van svoje administracije.”
Do�lo je, zapravo, vreme za obostrano otvoreniju i po�teniju igru. Mi jesmo istok Zapada i Evropa, ali je u na�em vitalnom interesu da to postanemo i po EU-standardima. �ak i po cenu, ako druk�ije ne mo�e, ha�kog kamena o vratu. Samo, ni za Zapad i Evropu nije najbolje, kako je Heraklit upozoravao, da im uspe ba� sve �to po�ele.
BRUTALNI GLAS
Kontraproduktivno je - i ne od ju�e - dr�anje jedino SRJ i Srba u polo�aju pora�ene strane.
Ne treba se �uditi �to se, zbog svega ovoga, “slomio” i pobunio obi�no fleksibilni, uravnote�eni i izrazito prozapadno orijentisani Svilanovi�. Shvataju�i, o�ito, da se iza “op�teg uvida” krije okoli�no nametanje njegovoj zemlji svojevrsne kapitulacije. Kontraproduktivno je tako�e i tra�enje od saveznog vrha i Srbije - pogotovo �to je Zapad svih poslednjih godina ohrabrivao separatizam Mila �ukanovi�a i obilato koristio Crnu Goru kao Trojanskog konja protiv oboje - da preko no�i po�nu da kontroli�u teritoriju manje republike. I da snose odgovornost i za to �to se Mladi�, ili Veselin �ljivan�anin, mo�da mogu ba� tamo skrivati.
Utoliko kontraproduktivnije ako potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, nije nimalo preterao kad je rekao: da ga je Havijer Solana, prvi �ovek diplomatije EU, razo�arao jer mu je uo�i potpisivanja Beogradskog sporazuma dao garancije kojih se potom nije pridr�avao. Pa su, prema Labusovim re�ima, �anse nove dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore da se odr�i, zbog toga, “manje nego �to su mogle da budu”.
Budu li iz Saveta bezbednosti i nadalje stizali papiri koji iznu�uju makar i meku kapilarnu kapitulaciju, a Hag i dalje govorio brutalnim glasom Karle del Ponte - vlada Zorana �in�i�a, demokratija i reforme u Srbiji gubi�e tle pod nogama. Antiameri�ka i antizapadna raspolo�enja �e bujati, a bar srpski deo Balkana biti li�en prave �anse da prestane da bude Balkan u smislu evropskog bureta baruta.
OPASNIH 100:0
Vreme je da SAD i NATO shvate: da nije u njihovom interesu, da opravdaju ama ba� sve �to su na Balkanu �inili poslednjih godina. Da im ne treba da nad Srbima trijumfuju sa 100:0. Po cenu saterivanja celog jednog naroda u ugao i devalviranja ionako ne previ�e ubedljive legitimnosti samog Ha�kog tribunala.
Pravo Del Ponteove da Beograd dr�i u stanju traju�e kapitulacije, koja je samo na prvi pogled tek arhivsko-bezbednosna, gre�ka je i protiv Evrope i protiv globalnog renomea Va�ingtona. Gre�ka sa licem Ta�ija, Haradinaja i �ekua u ulozi uva�avanih i ma�enih figura u vlasti i politici. Gre�ka koja NATO na Kosovu i Metohiji, bez obzira na namere, pretvara u okupacionu silu.
Zapadne prestonice zaista treba da se odrede prema “op�tem uvidu u arhive” i u�ine �to je potrebno da se iz odnosa sa Beogradom elimini�u primese i elementi onoga �to mo�e “mirisati” na protektorat i fakti�ko pretvaranje cele zemlje u taoca. I prilikom realizacije Svilanovi�evog: “Svi optu�eni pred Tribunalom u Hagu moraju biti procesuirani”. I tokom su�enja narednih meseci, da se krivica optu�enih Srba ne bi smatrala nesumnjivom zato �to su - Srbi.
Ovo je u interesu Zapada, koliko i u interesu Jugoslavije. U suprotnom bi�e sve vi�e onih koji veruju u “srpski Nirnberg”. A i da se u svetu nije ni�ta fundamentalno promenilo od vremena kada su Pruska i Austrija od Danske otele oblast �lezvig i Hol�tajn, a tada�nji �ef britanske diplomatije mudro - cini�no, kao da su dana�nji Srbi u pitanju, konstatovao: da male zemlje nemaju pravo da istrajavaju ni u onome u �emu su u pravu...
