Povelja ili podvala
Dugo ocekivana i toliko puta najavljivana Ustavna povelja buduce zajednicke drzave Srbije i Crne Gore sigurno ce biti doneta, a kada ce - ne zna se, mada je bilo najavljeno da ce to biti u julu, pa u septembru, do 30. novembra sasvim sigurno, a onda pretproslog petka, poslednjeg ponedeljka...
To, medjutim, i nije vise glavna preokupacija naseg javnog mnjenja koje je, inace, oguglalo na olaka i lazna obecanja politicara, pa i sadasnjih "ustavotvoraca", koji zasluzuju svako drugo ime sem toga.
Ljude, koji drze do zajednicke drzave i do zajednicke buducnosti, brine nesto drugo - da li je to na cemu radi sarolika druzina "ustavotvoraca", Povelja ili Podvala. Da li ljudi koji rade na tom ozbiljnom poslu, a narocito politicari i centri moci koji stoje iza njih, zaista traze resenje za uspostavljanje zajednicke drzave Srbije i Crne Gore, u kojoj ce se svi komotno osecati i ziveti pod istim krovom, makar on bio na dve vode, ili prave improvizovanu satru koja ce se ukloniti ili urusiti po isteku dve-tri godine?
Otvorenih, sudbinskih i
logicnih pitanja ima jos. Da li to gradimo drzavu koja ce "drzati vodu dok
majstori odu", a "majstor" je u ovom slucaju i Havijer Solana, koji je dobio
zadatak od svetskih centara moci da po svaku cenu sacuva nekakvu drzavnu
skalameriju na tlu ove Jugoslavije, makar ona potrajala samo do nekakvog buduceg
"finalnog resavanja" njenog statusa.
To sta Solana i nasi "ustavotvorci"
prave je drzava na pocek, ili drzava na probu, mada se tu o drzavi, makar ona
bila "nesto nevidjeno", tesko moze govoriti.
Nesto vise i bolje tesko da se moglo i ocekivati s obzirom sa koliko su zlovoljnosti, dukljanske perfidnosti i srbijanske dvolicnosti, politicari usli u taj odgovoran posao. Kao da se ne radi o sudbini dve bratske republike koje veze zivo tkivo jednog istog naroda i o sudbini drzave, ljudi koji su se prihvatili tog posla, uz izuzetke koje je i sa svecom tesko naci, radili su na principu - ko ce koga nadmudriti, ko ce kome vise podvaliti i ko ce iz svega toga izvuci vise koristi, ne toliko za svoju republiku, nego za sebe, za svoju stranku, za centar moci koji iza njega stoji.
U tom stilu je, izgleda, radio i sam Havijer Solana, cega su postali svesni i sami potpisnici Beogradskog sporazuma, pa sada, sa zakasnjenjem od deset meseci, jadikuju da ih je spanski diplomata prevario!
Mucenje se nastavlja, bar jos neki dan. Iz te kilave situacije nastace to "nesto nevidjeno", zajednicka, kilava drzava Srbije i Crne Gore, "Solanija", bez jedinstvene valute i bez glavnog grada!
U medjuvremenu, dok ne istekne trogodisnji rok drzave na pocek, glavni grad buduce drzavne zajednice mogao bi da bude u onom malenom mestu, kod Prijepolja, na granici Srbije i Crne Gore, koje nosi veoma simbolicno ime - Kolovrat.
Tek za tri godine znacemo hocemo li se jos vrteti u tom "nevidjenom" kolovratu, ili ce varosica na Limu, ako narod prevlada nad politicarima, a valjda hoce, dobiti novo ime - Kolobrat.
To, ipak, zavisi od nas, ne od Solane
VECERNJE NOVOSTI
www.pcnen.cg.yu/
