Predrag Vujovi�, generalni direktor JAT-a
Iz JAT-a novih deset preduze�a
Strate�ki plan predvi�a smanjenje broja zaposlenih sa sada�njih 4.700 na 3.200
BEOGRAD - Da smo bolje �iveli u ovoj u odnosu na prethodne godine, pokazao je i podatak iz poslovanja na�e nacionalne avio-kompanije. Broj putnika na linijama JAT-a u 2002. godini pove�an je za 24 odsto, a razlog je ve�a plate�na sposobnost na�ih gra�ana, ocenjuje za "Glas" generalni direktor ove kompanije Predrag Vujovi�, napominju�i da je predvi�eni rast broja putnika za 2002. godinu bio 19 odsto.
Uprkos boljem poslovanju JAT-a, u ovom, jedinom dr�avnom preduze�u koje se ne finansira iz bud�eta Vlade Srbije, planiraju se velike promene, odnosno restrukturiranje i podela preduze�a na nekoliko novih firmi.
- Strate�ki plan JAT-a do 2005, odnosno 2007. godine usvojen je pre dve nedelje u Vladi Srbije i to je prvi usvojeni strate�ki plan me�u javnim preduze�ima. On podrazumeva stvaranje desetak zavisnih i nezavisnih preduze�a iz JAT-a. Unutar kompanije trebalo bi da izvr�imo restrukturiranje ukupnog saobra�aja kao osnovne delatnosti, da �to br�e defini�emo flotu, kadrove, �ime bi kompanija za pet godina postala konkurentna i na kraju bi bila u situaciji da bude privatizovana, delimi�no ili u celini, �to zavisi od odluke Vlade kao vlasnika.
Sastavni deo strate�kog plana je i definisanje produktivnog kadra, odnosno vi�ka zaposlenih. Sada imamo ne�to vi�e od 4.700 zaposlenih. Do 2005, odnosno 2007. godine, taj broj bi trebalo da svedemo na 3.200 ljudi zaposlenih u preduze�u koje danas izgleda kao jedinstven JAT. Predvi�eno je da avio-saobra�ajno jezgro kompanije ima oko 1.350 zaposlenih. Masovnih otpu�tanja ne�e biti, jer �e budu�a preduze�a apsorbovati dobar deo postoje�eg kadra. Po na�oj proceni, otpu�tanje ili smanjenje broja radnika ne bi trebalo da bude ve�e od deset odsto na godi�njem nivou. JAT, ina�e, ima permanentan nedostatak mladog, �kolovanog kadra i dok ne re�imo ovaj prvi deo, to ne mo�emo da pobolj�amo. Tako�e, predstoji nam prirodni odliv zaposlenih i ubrzaniji odlasci u penziju onih koji ispunjavaju neki od uslova. Na primer, promenom vlasni�tva nad dva aerodroma u Crnoj Gori, 280 ljudi ne�e ostati bez posla, ali ne�e biti u JAT-u. Takva �ema radi�e se i sa ostalim delovima kompanije, pa kad se odvoji hotel "Slavija", zaposleni �e pre�i u novo preduze�e. Ipak, generalno, ima nas mnogo vi�e nego �to bi trebalo - obja�njava Vujovi�.
U planu je da se od JAT-a odvoji sada�nji deo za zemaljsko opslu�ivanje aviona, slu�be koje danas rade na Aerodromu "Beograd", da se oformi preduze�e za snabdevanje goriva, preduze�e Djuti fri, ketering, tri hotela (dva na Slaviji i jedan na Kopaoniku).
 | ||||
 |
|
Kolektivni ugovor - Kolektivni ugovor �e se potpisati onog trenutka kada defini�emo kako �e kompanija da izgleda. Ugovor �emo praviti paralelno, naro�ito za prve tri-�etiri firme koje �emo odvojiti od JAT-a. Imamo rok do 1. aprila da to formalno zavr�imo i da Vlada verifikuje ugovor - navodi Vujovi�. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Da li �e Vlada Srbije formirati socijalni program?
- Vlada �e kroz bud�et
odraditi koliko mo�e. Postoje drugi prioriteti, ekonomski slabija preduze�a,
kojima �e Vlada pre nego JAT-u upu�ivati pomo�. Glavni deo reforme snosi�e JAT.
To su dugoro�ni planovi, kako izgleda plan JAT-a za 2003. godinu?
- Taj
plan jo� nije gotov, iako je oko 90 odsto ura�eno, me�utim nedostaju jo� neki
podaci, kao na primer kolika �e biti cena goriva, zatim cene taksi i preleta.
O�ekujemo jak udar na cenu goriva, jer �e cena nafte, bar nakratko, drasti�no da
sko�i na svetskom tr�i�tu, �to �e se odraziti i na rafinerijsku cenu kod nas. To
je velika nepoznanica, a sve to zbog mogu�eg rata SAD-a sa Irakom. Napad bi
prili�no uticao na poslovanje avio-kompanija u svetu, kao i na JAT, odnosno na
rutu koju JAT ima za Dubai, Damask, Bejrut, Kipar, Tel Aviv. Zato smo napravili
ekipu, tzv. krizni �tab, koji prati tu situaciju. Zbog toga �e na�e poslovanje u
bli�em narednom periodu da bude sa puno "ali" ili "ako".
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Na�a orijentacija je da postoje�e linije �to bolje iskoristimo i pove�emo sa ta�kama na Bliskom istoku. Nije nam cilj da �irimo mre�u saobra�aja, ve� da poja�amo postoje�u, evro-mediteransku. Akcenat �e biti na nema�kom tr�i�tu, gde nismo adekvatno prisutni i gde planiramo pobolj�anje, pre svega zbog toga �to je to zna�ajna tranzitna ta�ka za Severnu Ameriku, ali i za ostale ta�ke u svetu. Zato �emo broj linija za Frankfurt pove�ati na deset letova nedeljno, sa sada�njih sedam. Pove�a�emo i kapacitete i broj letova za Pariz, London, Amsterdam i Brisel. Planiramo da u 2003. godini za oko 15 odsto pove�amo i broj putnika i broj sati letenja. Ove godine otvorili smo tri destinacije, dve pred kraj godine, a efekte o�ekujemo u slede�oj godini.
U sklopu regionalnog povezivanja sa susednim zemljama, kada �e JAT da poleti
za Sarajevo?
- Zavisi od pregovora, ali o�ekujemo da JAT poleti za Sarajevo u
prvoj polovini slede�e godine. Ostaje nam otvaranje linija za Sofiju, Bukure�t i
Budimpe�tu. JAT nema opstanka ako se regionalno ne pove�e, na� imperativ je da
to uradimo i da sara�ujemo sa susedima, te da, ukoliko im je u ekonomskom
interesu, po�nemo da ih opslu�ujemo u tehni�kom, kadrovskom, tehnolo�kom smislu.
Apsurdno je da br�e i lak�e otvaramo saobra�aj za Tiranu nego za Pri�tinu. JAT
�eli da leti na Kosovo, ali to ne zavisi od nas, ve� je isklju�ivo u pitanju
politi�ka odluka. Podneli smo zahtev i letos smo bili blizu otvaranja
saobra�aja. Me�utim, politi�ki doga�aji nisu "i�li na ruku" toj na�oj �elji. JAT
je odsutan sa aerodroma u Pri�tini od 1999. godine.
