Vojislav Ko�tunica povodom skupa o vladiki Nikolaju
Dve teme o dr�avi
Na po�tenima je da stvaraju i dr�e dr�avu, ne da je kradu, jer je skupo pla�ena
Mesto na kome se ja trenutno nalazim ne daje mnogo prostora za podrobnija promi�ljanja celokupnog u�enja vladike Nikolaja, sem kada je re� o nekima od tema koje nose u sebi i prakti�no politi�ko zna�enje. Zato �u se samo na dvema takvim temama zaustaviti, onima �ije mi postavke, bar iz ove pozicije, izgledaju najbli�e, a re�enja, isto tako iz ove pozicije, deluju toliko jednostavno da su, bar u ovom ni najmanje sre�nom vremenu, najnedoku�ivija.
Obe se teme svode na odnos prema dr�avi i sopstvenome narodu, samo iz razli�itih uglova posmatrano. I bi�u slobodan da vas na njih podsetim bez mnogo uvijanja i okoli�enja re�ima vladi�inim, kao danas pisanim, kao da je on me�u nama i sa nama. A on jeste i bi�e vazda sa nama.
Prva od tih dveju vladi�inih tema jeste skromnost kao dr�avna potreba. Na po�tenima je da stvaraju i dr�e dr�avu, ne da je kradu, jer je ona skupo pla�ena. Na po�tenju zasnovane dr�ave opstaju i traju, a one na nepo�tenju sazdane kvare se i propadaju. To vladika potkrepljuje jednom crticom o knezu Milo�u i doma�inu kod koga je ovaj u mladosti slu�io.
Kada je Milo� postao knjaz, pozvao je tog gazdu Aksentija iz Dobrinje, ugostio ga kako dolikuje, a onda mu otvorio dr�avnu blagajnu, sabranu i u�te�enu imovinu narodnu i rekao da uzme od blaga koliko mu drago, kad je ve� on njemu, Milo�u, toliko dobra u mladosti u�inio. ''Aksentije se malo zamisli'', pi�e vladika, ''pogleda u one gomile dr�avnoga blaga, o�i mu zavodni�e od suza, pa �e re�i knezu: "Gospodaru, ovo je zajedni�ko dobro celog naroda. Pa kad bi svak odavde uzeo koliko bi hteo, brzo bi toga blaga nestalo. Odavde se ne uzima, nego se ovde dodaje." I rekav�i ovo, uze kesu iza pojasa, razdre�i gajtan, pa izvadi dva cvancika i baci na onu gomilu.''
Druga tema na koju nas s razlogom podse�a jeste ona o pravome patriotizmu i srednjem putu izme�u ekstremnih ideologija, izme�u onoga �to se od vajkada nazivalo �ovinizmom i onoga �to se u vladi�ino vreme zvalo internacionalizmom, a danas se, u mnogo �emu preobra�eno i mo�nije, naziva mondijalizmom. U raznim prilikama i raznim prigodama vladika o ovim krajnostima kazuje slede�e: ''Pravo rodoljublje je �kola za �iroko hri��ansko �ovekoljublje. Mi se moramo �kolovati prvo da volimo bli�nje, da bismo se docnije nau�ili voleti i daljnje. Na�alost, rodoljublje u Evropi danas vi�e dolazi do negativna izraza nego do pozitivna, tj. vi�e se izra�ava mr�njom prema susednim narodima nego ljubavlju prema sopstvenome narodu. Pravo rodoljublje ne uklju�uje ni malo mr�nje prema susednom narodu. (...) Rodoljublje treba ceniti po veli�ini ljubavi, a ne po veli�ini mr�nje, ina�e proma�ava cilj, i obra�a se u mra�ni �ovinizam (...). Ja volim svoj narod, ali ga ne obo�avam. Ja sam uveren da su i drugi narodi dobri kao i moj narod. Ja znam da je jedan isti Tvorac stvorio sve narode, i da on u svakome narodu ima obilatu �etvu dobrih ljudi. (...) Moja ljubav prema svima narodima ipak ne �ini me internacionalnim, jer internacionalizam negira sve narode, svaku narodnost, svaku nacionalnu individualnost, a ja utvr�ujem i potvr�ujem svojom ljubavlju sve narode, svaku narodnost i svaku nacionalnu individualnost. Ja sam �ovek srednji i osrednji, kao svaki seljak, svaki zanatlija; ne �elim da me ko nazove genijem, niti da budem genije. Jer vidim, da oni koji to �ele vuku �ove�anstvo sa sredine puta ne na trotoar, nego u jendek, da �e sve krajnosti, i levice i desnice, pro�i kao suvi oblaci, i da �e se rod ljudski vratiti opet na sredinu puta i nastaviti svoje putovanje sredinom puta''.
Iskreno se nadam da �emo, kao narod i dr�ava, smo�i, uprkos svemu, snage da to putovanje sredi�njicom nastavimo. To putovanje nas vodi kroz ona znana, jedino prava i ispravna biblijska uska vrata. Na to nas i u ovoj prilici podse�a na� putovo�a, vladika Nikolaj.
�estitaju�i vam svima praznik ro�enja Bogomladenca, ponavljam, samo neznatno izmenjene, re�i jednog drugog velikog srpskog sluge Bo�jega, oca Justina: 'Gospode �ovekoljubivi, omolitvi nas molitveno��u Preosve�enog oca Nikolaja''.
Te�ko da bi u ovom trenutku moglo biti sa�etije i zna�enjskije molitve.
U
Beogradu, 3. januara 2003.
 | ||||
 |
|
Simpozijum u �i�i Struja sve�eg vazduha KRALJEVO - U manastiru �i�a ju�e je zapo�eo dvodnevni
me�unarodni simpozijum posve�en �ivotu i delu vladike Nikolaja
Velimirovi�a, �ije su mo�ti od 18. decembra pro�le, do 11. januara ove
godine izlo�ene u �i�i. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
