Poni�enje koje UN ne�e preziveti
Mandat UN ne opravdava rat protiv Iraka, ali amnestira odgovorne za njega
Mandat UN ne mo�e jedan rat pretvoriti u mir. U mnogim zemljama �irom sveta vlade, urednici, komentatori, pa �ak i oni koji podr�avaju UN, smatraju i isti�u da bi rat protiv Iraka bio prihvatljiv ako bi se SAD, pre bilo kakvog napada na tu zemlju, ponovo obratile Savetu bezbednosti i dobile mandat od UN.
Ta vrsta logike je pogre�na i mogla bi najaviti kraj UN kao mirovne organizacije. Ukoliko mislite da ovaj planirani rat predstavlja ili podrazumeva kr�enje me�unarodnog prava, onda mu ni ovakav mandat ne mo�e dati ve�i legitimitet. Ako smatrate da je taj rat nepravedan, ovaj mandat ga sigurno ne�e u�initi pravednijim.
Ako verujete da se taj rat ne mo�e nazvati "re�avanjem sukoba" , nego ga treba ozna�iti kao agresiju, onda znajte da se usvajanjem rezolucije on ne mo�e pretvoriti u mudar politi�ki �in, tim pre �to je rezolucija rezultat velikog cenkanja izme�u pet stalnih �lanica Saveta bezbednosti i ostalih deset �lanica kojima rukovodi Kolumbija.
Ostaviti SAD same
Savet bezbednosti ne poseduje nikakvu magi�nu formuli ili �arobni �tapi� kojim bi rat pretvorio u mir ili ljudsku glupost u mudrost. Rezolucija Saveta bezbednosti kojom se potvr�uje jedan rat nije isto �to i mandat UN, kako se to �esto isti�e. Te�ko je poverovati da ne�to �to podse�a na referendum organizovan u Generalnoj skup�tini UN mo�e rezultirati nekom vrstom zelenog svetla. Ako je Savet bezbednosti odlu�io da sebe proglasi za Vrhovnog sudiju ili da je do�ao sudnji dan, onda nema nikakve svrhe govoriti o tome da "me�unarodna zajednica" podr�ava rat protiv Iraka.
�ini se da "mandat UN" slu�i samo za to da bi se neki ljudi ose�ali malo bolje u vezi sa ovim ratom. Izgleda, tako�e, da se vlada �vedske, koja je predstavlja odli�an primer zemlje �ija solidarnost sa UN nikada nije dovedena u pitanje, nada da ne�e biti primorana da kritikuje SAD. Jer, ako bude postojao mandat UN, �vedska �e slobodno mo�i da ka�e: "Mi zaista ne volimo ratove, ali ovaj rat ima mandat UN, pa je samim tim prihvatljiv i za nas."
Postoje, me�utim, dva jaka razloga protiv mandata UN. Kao prvo, ako takav mandat ne postoji, mnoge �lanice UN �e mnogo te�e prihvatiti ideju o ratu ili se slo�iti s njom. U tom slu�aju, SAD bi ostale same i na svoja ple�a preuzele sav teret jedne takve politi�ke, legalne i moralne katastrofe. Kao drugo, UN ne bi bile uvu�ene u no�nu moru bombardovanja, invazije i okupacije Iraka, a da i ne pominjemo humanitarne posledice, ali i finansijska sredstva koja su potrebna za obnovu jedne zemlje.
Bez mandata UN, taj rat se ne bi mogao voditi "u ime UN", a ova organizacija bi ostala istinska mirovna organizacija koja po�tuje i duh i slovo svoje Povelje. Re�ju, ako D�ord� Bu� i oni koji ga okru�uju �ele da uni�te Irak, neka to u�ine sami. UN ne smeju nikada da budu zloupotrebljene za davanje legitimiteta ratobornoj politici bilo koje �lanice ove organizacije. Te�ko da UN mogu da pre�ive jo� jedno poni�enje poput onog u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu, Makedoniji, Somaliji i Avganistanu.
Ovaj rat predstavlja kr�enje Povelje UN. Nadajmo se da UN nikada ne�e podr�ati rat protiv Iraka. Povelja ove organizacije je veoma jasna: Najvi�i cilj UN je "spa�avanje budu�ih generacija od strahota rata. Oru�ana sila ne�e biti upotrebljena, osim u zajedni�kom interesu." U onome �to je u planu da se u�ini Iraku nema nikakvog zajedni�kog interesa. Rat protiv Iraka traje ve� jedanaest godina. Zbog niz rezolucija koje je usvojio od 11. septembra pro�le godine, Savet bezbednosti je u velikoj meri izgubio legitimitet.
 | ||||
 |
|
�ija �e biti krivica Da li �e budu�e generacije 2003. godinu zapamtiti kao godinu u kojoj je nekoliko �lanica, suprotno volji ve�ine, odlu�ilo da uni�te UN, �to im je i po�lo za rukom, samo zato �to su se generalni sekretar ove organizacije i njene �lanice koje nisu �elele ovaj rat sakrili iza "mandata UN" jer nisu imali hrabrosti da se tome na vreme suprotstave"? |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Nov na�in tuma�enja i primene Me�unarodnog prava ozbiljno su uzdrmali temelje jednog sistema koji je izgra�en sa ciljem da uspe�no re�ava me�unarodne sukobe. Zbog paranoidne politike i �elje za osvetom posle napada na zgrade Pentagona i STC uni�tena su sva na�ela i konvencije razvijene posle Drugog svetskog rata.
Naravno, ta �injenica da su UN izgubile legitimitet daleko je jasnija milionima muslimana �irom sveta. Oni upravo gube poverenje u organizaciju u �ijem najvi�em telu 80 odsto stalnih �lanica �ine predstavnici hri��anskih zemalja. Sa njihove ta�ke gledi�ta, �etiri stalne �lanice Saveta bezbednosti poseduju hri��anske bombe i svet vide onako kako je on predstavljen u Starom zavetu, tj.. "svi drugi su ili sa SAD ili protiv njih i u tom slu�aju moraju biti uni�teni".
Anan na potezu
Ukoliko smatra da rat koji protiv Iraka vode SAD ugro�ava mir u svetu, Generalni sekretar UN ima ovla��enje da ne�to preduzme u vezi sa tim. U �lanu 100 Povelje UN pi�e da Generalni sekretar i njegovi saradnici ne mogu da tra�e niti da primaju instrukcije od bilo koje vlade ili bilo kog tela izvan UN. Ako bi generalni sekretar Kofi Anan postupio u skladu sa �lanom 99 i �lanom 100 Povelje UN, rat sa Irakom se ne bi ni dogodio. Da li �e on to u�initi?
Nemoralno je pristajati na situaciju u kojoj Amerika diktira pona�anje UN. Sem toga, to je i kr�enje Povelje UN. SAD su poku�avale da to u�ine i poku�ava�e ponovo. Sada je pravi trenutak da se UN suprotstave i zalo�e za interese me�unarodne zajednice.
