|
VAZDUHOPLOVI BUDU�NOSTI
Ima li pilota u avionu
Danas kori��ene isklju�ivo u vojne svrhe,
bespilotne letelice mogle bi da budu upotrebljive i u putni�kom saobra�aju
"Dobar dan, dragi putnici, govori vam kapetan aviona na liniji..."
To se ve� zna. Kad se pilot oglasi, sa osnovnim podacima o letu, i
najnapetiji putnici osete olak�anje. Te rutinski iznete informacije, s
obzirom na to da dolaze od kapetana li�no, imaju sna�an psiholo�ki u�inak,
kao da se putem njih emituje i dodatna poruka da je sve uobi�ajeno i u
redu.
Dakle, prisustvo pilota je dobrodo�lo u letelici, ali da li je ba�
neophodno? Ima sasvim ozbiljnih ljudi koji tvrde da nije i �tavi�e
obe�avaju nam (ili prete!) da �emo u nekoj doglednoj budu�nosti, udobno
zavaljeni u sedi�ta, putovati na kompjuterski isprogramiranim letovima, u
avionima sa praznim pilotskim kabinama, odnosno bez njih.
U vojnoj sferi, takozvane bespilotne letelice odavno nisu novost.
Najpoznatiji u jatu, ameri�ki "predatori", krstarili su i na�im nebom, pre
tri i po godine, (�to bi bilo lepo da se zaboravi, kad bi samo moglo), a
posle i u Avganistanu. I kao mnogo puta do sada, dometi u vojnoj
industriji otvorili su vrata razmi�ljanju o �iroj upotrebi.
Istorijski prelet
Aprila pro�le godine, podse�a londonski "Ekonomist", na pistu vojnog
poligona u ju�noj Australiji sleteo je beli avion, dugih, uskih krila, bez
prozora i kokpita, odaslat iz baze Edvards u Kaliforniji. Bio je to
istorijski, prvi bespilotni prelet Pacifika, ostvaren sa "dva klika
kompjuterskim mi�em", kako se odu�evljeno izrazio Bob Mi�el iz kompanije
"Nortrop Gruman",tvorca ovog "globalnog jastreba"(global hok, na
engleskom), ina�e prevashodno namenjenog izvi�a�kim misijama.
Ista kompanija, ohrabrena uspehom, sada je deo istra�iva�kih poslova
usmerila ka mogu�nostima kori��enja aviona kojima se upravlja elektronski
u civilne svrhe, dok je pak "Boing" jedan proizvodni segment posvetio
bespilotnim sistemima za vojsku, s krajnjim ciljem da ova tehnolo�ka
re�enja posle prebaci na civilni, komercijalni teren.
Ogromne pare su ulo�ene u ove projekte, �to je siguran znak da je
stepen njihove ostvarivosti realno odmeren. U tehnolo�kom pogledu, kako
navode stru�njaci, najkomplikovanije i najskuplje re�enje odnosilo bi se
na proceduru poletanja, jedinu fazu komercijalnog leta koja jo� nije
automatizovana.
Ostatak leta, prakti�no sve ostalo vreme, od trenutka kada dostigne
potrebnu visinu, pa dok se ne spusti u odredi�nu luku, putni�ki avion mo�e
da obavi, ve� danas, bez ljudske komande. Pri lo�em vremenu i slaboj
vidljivosti automatsko sletanje je uostalom i bezbednije. Druga je stvar
�to su "putnici bla�eno neupu�eni u �injenicu da ih je po gustoj magli
uspe�no prizemio kompjuter, a ne kapetan" citira londonski magazin Pola
D�eksona, urednika jednog avio-�asopisa.
Skupi piloti
Ra�una se da bi najmanje deset godina bilo potrebno za usavr�avanje
potpuno automatizovanog putni�kog aviona. To �to je teorijski mogu�e, u
praksi bi iziskivalo nezamislivo slo�ene zahvate u sistemima navo�enja,
kako na samim letelicama tako i na zemlji, pa se neizbe�no name�e pitanje
isplativosti.
I tu je odgovor, gledano na duge staze, pozitivan. Drugim re�ima,
isplatilo bi se. Avioni bez pilota, za avio-kompanije bi zna�ili
tro�kovnik bez pilotskih plata na koje danas odlazi lavovski deo prihoda.
Prema podacima "Ekonomista", prose�na godi�nja primanja kapetana iznose
178 hiljada dolara, dok "Delta" svoje vrhunske pilote pla�a �ak 248
hiljada dolara. Osim toga, pilotima sleduju svakojaki dodaci, privilegije
i luksuzne olak�ice, �to ih �ini prili�no skupim uposlenicima. Za razliku
od njih, automatski piloti "ne izvoljevaju, ne tra�e povi�ice, ne prete
�trajkom, a i ne piju previ�e".
Sutra nije sutra
U domenu finansija, tehnike i tehnologije, sve dileme su izgleda
potencijalno re�ive. Ono �to je iz sada�nje perspektive gotovo nere�ivo
ti�e se samih sirotih putnika. Kako ih naterati u avion koji je
stoprocentno bezbedan samo za leta�ku posadu, jer ova i ne leti? E, pa, za
sve je potrebno vreme, ube�eni su najzagri�eniji entuzijasti. Ljudi bi se,
navodno, postupno mogli privikavati na ovu pomisao. Kao �to se danas voze
automatskim liftovima(dobro pore�enje) ili, ponegde, vozovima bez
ma�inovo�a, tako bi sutra mogli na letovanje ili slu�beni put krenuti
avionom bez pilota.
To sutra ipak ne�e biti ba� sutra. Jedni, poput Krejga Mundija iz
"Majkrosofta" sme�taju ostvarenje vizije u narednih 30 godina, dok
citirani Bob Mi�el iz "Nortrop Grumana" ne veruje da �e ovakva putovanja
biti mogu�na pre 2050. godine, ali su izvesno mogu�na. Za pola stole�a? Ko
do�ivi, pri�a�e...
Danka Dragi� |
