AMERIKA – ZEMLJA OBE�ANA ILI NA PRAGU RECESIJE?
Vreme otre�njenja dolazi
Trgovci sni�avaju
cene robe, najavljuju�i svake nedelje drasti�na pojeftinjenja da bi podstakli
nekada�nju potro�a�ku euforiju. A ljudi se prera�unavaju i strahuju, i sve vi�e
misle na to kako platiti sve ra�une i u�tedeti za crne dane
Pi�e: Vesna Dragojlov
U
Americi �ivim ve� deceniju. Svake godine ljudi �ine iste stvari za velike
praznike, ve� po tradiciji ili inerciji. Nekad mi se �ini da se ovde �ivi samo
od praznika do praznika, od Dana rada do Dana zahvalnosti, do
bo�i�no-novogodi�njih praznika.
Za svaki praznik druga�ija komercijalna
obele�ja u izobilju. Velika je ponuda raznih kostima, svih mogu�ih dekoracija,
od krajnje luksuzne do one za skromini d�ep, pa to, valjda, treba iskoristiti.
Prvih nekoliko godina sa u�ivanjem sam posmatrala kako se grad preko no�i
preobra�ava u nestvarni svet iz bajke, bogatstvom boja, ogromnih rasko�nih
jelki, sjaja i prepoznatljive muzike. Mislim da su Amerikanci u tome jednostavni
u svetu, potpuno posve�eni ukra�avanju kako spolja�nosti ku�e tako i njenog
enterijera, stoljnjacima, �asama i tanjirima, sve u duhu sve�ane atmosfere,
takmi�e�i se sa kom�ijama - mora se biti najzapa�eniji i izgledati najbogatije.
Strah od mogu�eg rata
Za
Bo�i� su ku�e i dvori�ta, drve�a i sve �to se na�e u blizini, ekstravagantno
ukra�eni, sa ukusom ili bez njega. Bogatstvo boja i sjaja, kao izraz bogatstva i
blagostanja Zapada, deo je imid�a. Ne samo da je obi�an svet opsednut
spolja�njim sjajem i prividnim luksuzom, nego i svi mediji podr�avaju rasko�an
pristup praznicima. Organizuju se takmi�enja za najlep�e ukra�enu ku�u, vrt.
Deda Mraz je neophodan detalj u svakom �oping centru, uz obavezno slikanje dece
sa novogodi�njim simbolom na �ta se �eka i satima. Nedavno sam �ula na TV da �ak
postoji �kola za Deda Mraze. U�e ih prikladnom pona�anju i izra�avanju kao i
imid�u. Sertifikatom koji dobiju na kraju kursa mogu da rade na �oping centrima
na privatnim �urkama, novogodi�njim priredbama u velikim kompanijama i na
sli�nim mestima.
Ponekad mi smeta materijalno razbacivanje uo�i Bo�i�a ali
mi prija rasko�na i sve�ana atmosfera praznika, koja se oseti na svakom koraku,
u �iji dizajn se ula�e mnogo truda, talenta i vremena. Amerikanci ve� dugo �ive
mirno, okru�eni blagostanjem i prosperitetom, pa ne iznena�uje prazni�na
atmosfera, koja je toliko materijalizovana da iz d�epa i najsiroma�nijeg �oveka
izvu�e i poslednji peni. Amerikanci su velike tro�ad�ije, ali samo kada su u
pitanju odre�ene stvari: za razliku od nas Srba, koji se dobrog zalogaja nikad
ne odri�emo. Amerikanci puno novca odvajaju za prazni�nu ode�u, opremanje ku�e i
kupovinu novogodi�njih poklona, a manje na hranu. Kupuju poklon za svakog �lana
porodice, i onog daljeg, pa mu �alju po�tom. Po�tari su mesec dana do Nove
godine zatrpani paketima koje moraju na vreme da isporu�e. To je tradicija koja
se nikako ne mo�e zaobi�i. Mnogima je postala obaveza koju ispunjavaju pod
velikim pritiskom, a sve manje iz ljubavi, pa se tako i smisao darivanja
izgubio.
Praznici su vreme kada se okuplja rodbina, koja je ra�trkana po
celoj Americi, kada se ispunjavaju �elje i obe�anja, razmenjuju pri�e i iskustva
protekle godine. U tom pogledu Amerikanci �eljno o�ekuju ovo doba godine, kada
kona�no mogu da posvete vreme svojim najbli�ima. Upravo isteklog decembra,
me�utim, i pored sjaja i rasko�i, suludog pravljenja spiskova jurnjave po
radnjama, osete se ekonomska kriza i strah od mogu�eg rata s Irakom. Trgovci
sni�avaju cene robe, najavljuju�i svake nedelje drasti�na pojeftinjenja da bi
podstakli nekada�nju potro�a�ku euforiju. A ljudi se prera�unavaju i strahuju, i
sve vi�e misle na to kako platiti sve ra�une i u�tedeti za crne dane.
Koliko duboko zemlja mo�e da potone
Nedavno je jedna od najve�ih
ameri�kih avio-kompanija, koja postoji ve� sedam decenija, proglasila
bankrotstvo. To je veliki udarac za nacionalnu ekonomiju. Puno kompanija je
oti�lo pod ste�aj i puno ljudi je ostalo bez posla, izgubilo svu u�te�evinu u
mahinacijama rukovode�ih ljudi u svojim, sada ve� propalim firmama. Devedesetih
godina, u doba procvata ekonomije, godi�nje se otvaralo oko 60.000 radnih mesta:
za narednu godinu ekonomski stru�njaci predvi�aju da �e otprilike 10.000 ljudi
dobiti posao. Mnogi su dostigli maksimum na svojim bezbrojnim kreditnim
karticama, tj. dugo su �iveli od pozajmljenih para. Sve to treba vratiti
bankama. Dugovi nagomilani, a vi�e nema dobro pla�enog posla, koji se ranije
lako nalazio.
LJudi jo� kupuju jelke i raduju se poklonima, slu�aju prigodnu
muziku, kao da se sa zemljom nije ni�ta desilo. Na TV svakodnevno gledamo
obeshrabruju�e vesti o nekad dobrostoje�im kompanijama, o spoljnoj politici i
mogu�im posledicama. Amerikanci se jo� samo �ude, mo�da se neki pitaju kada �e
ovoj krizi do�i kraj, a manje ozbiljno brinu koliko duboko zemlja mo�e da potone
pre nego �to se izvu�e iz svih trenutnih neda�a. Koliko dugo �u jo� biti
okru�ena ameri�kim naivnim optimizmom, prividno rasko�nim �ivotom i prazni�nim
sjajem?
|
Traumati�no iskustvo Za mnoge ljude je gubitak posla traumati�no iskustvo. Velike kompanije nemaju milosti kada su u pitanju otpusne liste. Vreme otre�njenja �e tek do�i, jer ovde su ljudi navikli da �ive lagodno, da puno tro�e i da ne misle na svoju materijalnu budu�nost. Radom se novac dosad relativno lako sticao. Otuda izraz obe�ana zemlja, odnosno zemlja za bezbroj mogu�nosti. |
