|
by
 Datum: 20 januar 2003
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
NI RUGOBU VISE NE SMESS NAZVATI
RUGOBOM
Sjedinjene Americke Drzave u svojoj drzavi grade
komunizam Citaocima nudimo zbilja neobican clanak. Autor je Mark ZALCBERG, profesor fizike na Hjustonsskom univerzitetu. On veruje, da se ni jedno americko glasilo ne bi usudilo da objavi ovaj tekst. Argumenti Zalcberga tu i tamo zbilja su puni zzaoka, ali pomazu da se shvate problemi i sadasnjih SAD, i citavog savremenog sveta. Prozivevsi 23 godine u Sjedinjenim Drzavama i 45 godina u Savezu Sovjetskih Socijalistickih Republika (SSSR) sa uzzasom sam poceo primecivati neverovatnu slicnost mnogih drustveno-politickih pojava u te dve drzave. I tokom poslednjih 3-4 godine postalo mi je jasno da Amerika u svojoj drzavi izgradjuje vulgarni komunizam, a da ni sama toga jos nije svesna. Ta ista demokratija, koja je postala temelj bogatstva i moci ove zemlje, i koja je tokom 200 godina predstavljala uzor drzavnnog uredjenja, pred mojim ocima transformise se u ono zassta ni imena nema. Doduse, ima: diktatura. Ali ne diktatura proletarijata, vec nesavesne, bezocne i nistavne manjine. Pa, evo ovako. Na univerzitetu su se delile diplome. I, sta mislite, ko je bio centralna figura te veceri? Crnkinja. 28 godina stara. Studirala je punih deset godina, umesto cetiri, i s teskom mukom i uz drustvenu pomoc uspela je da skupi potreban broj poena da bi stekla diplomu. Majka troje dece, koja nikada nije imala muzza, bivsa narkomanka i alkoholicarka. Vise puta je napustala skolovanje, do cega joj I nije bilo pri takvom zivotu, I isto toliko puta se vracala nazad zahvaljujuci intervenciji razlicitih pravozastitnih organizacija. Po mom vidjenju, ta zena je odraz ukupne savremene americke ideologije. Uspesnost americkog drustva , upravo kao i nekada sovjetskog, pati od osecanja krivice prema “manjinskoj bratiji”. Od heroja Dzeka Londona, na cijem primeru su vaspitavana pokolenja Amerikanaca, ono se sada okrenulo prema socijalnim pomijama, iz kojih i crpe predstave o tome da se “zivot gradi od nekog”. Sramota je biti uspesan, sramota je biti normalan. Rugobu ne smete nazvati rugobom, idiota – idiotom, homoseksualca – defektnim. Ne sme se crnac nazvati crncem, belac - belcem. I ne daj Boze posumnjati u to da nisu svi jednaki, da nisu svi podjednako talentovani, podjednako korisni za drustvo. Kamo se denuo americki heroj – cvrst, radan idividualista, koji radi do iznemoglosti, jer – opstaju samo najjaci? Jer upravo su ti ljudi stvorili najbogatiju i najmocniju drzavu sveta. Upravo su takvi ljudi 200 godina grabili za okean sa svih kontinenata jasno shvatajuci da ce postati neko. Na zalost, heroji Dzeka Londona, a i on sam, ulili su se u socijalnu rupu. Sta se to desava u Americi? Za poslednjih 20 godina stanovnistvo SAD poraslo je za 60 miliona ljudi, uglavnom na racun neproizvodnog dela stanovnistva, koje uz to jos ima i preterane apetite u pogledu materijalnih dobara. Za to vreme vlada je prilicno povecala minimalne zarade nizih slojeva drustva. Prilicno su se povecale i isplate za nezaposlenost i druga socijalna davanja. Povecan je veoma i procenat obojenog stanovnistva. Belci sada cine manjinu ne samo u Teksasu. Povecala se do apsurda socijalna i pravna zastita siromasnih, kao i materijalno obezbedjenje najmanje za 15 miliona evidentnih besposlicara. Sudovi i zakon su sve vreme na strani “coveka sa ulice”. Ako se covek razboli zbog prekomernog pusenja – za to odgovara fabrika za proizvodnju duvana. Ona zbog toga moze biti cak i likvidirana, bez obzira sto evo vec 3 decenije na svim paklicama duvana jasno pise da pusenje moze izazvati rak pluca. Ako se taj isti “nesrecnik” opece vrucom kafom u bifeu, kaznu i do 1,2 miliona dolara odlukom suda placa bife. Kriv je bife jer je sluzio previse vrucu kafu! Trecina stanovnistva zemlje su gojazni ljudi. Njihova tezina najmanje za 50 procenata premasuje normalnu. Debeljuce hodaju ulicama u gomilama. Ne prolaze kroz normalna vrata, ne smestaju se u normalne fotelje niti u bolnicke krevete. I oboljevaju kudikamo cesce od normalnih ljudi. Njih je leciti prakticno nemoguce – em je skupo, em nekorisno. I ko je za to kriv, sta mislite? Oni koji previse zderu? Ma, ne! Krivac je prehrambena industrija. Pravozastitni organi ozbiljno razmatraju pitanje kako da predaju sudu firme koje proizvode visokokaloricnu hranu. Nikom ni na pamet ne pada da kaze: jedite, bre, manje! E, ne moze to tako. Ne smete da uvredite debeljuce. Profesor se boji da crnom studentu postavi tesko pitanje, jer zbog dobijene slabe ocene student moze da optuzi profesora da je rasista. Dolazi do skandala, do suda i sudjenja. A evo vam mog omiljenog, logickog zadatka za resavanje: kazati da crnim sportistima nema ravnih u boksu ili lakoj atletici medju drugim rasama – da li je to rasizam ili nije? “Nije, - smesta ce vam kazati liberal. – To je tacno”. Ali kazati da medju crncima nema ni jednog ssahiste, ili makar kakvog-takvog naucnika, inzenjera ili dirigenta – da li je to rasizam? I glupi liberal ce opet reci: “Jeste, rasizam!” Postalo je neprilicno, a na socijalnom planu i opasno kazati da je ssljam – sljam, da su narkoman i alkoholicar odvratni, opasni i da su sami krivi za svoje postupke. Probajte da kazete za homoseksualca nesto drugo do da je to covek “netradicionalne seksualne orijentacije”. Ne sme se vrsiti pritisak na “manjinsku bratiju”. Jer ona moze da pritisne sve. Isto je i sa covekom koji obavlja fizicki rad. Danas je potraznja za njim u SAD takva, da se on ne boji da ce izgubiti posao. Ne strepi za svoju reputaciju. Ljudima koji imaju svoje kuce, automobile, motorne camce i slicnu tehniku, stalno su potrebni ljudi za odrzavanje, a postenih strucnjaka u toj oblasti hronicno manjka. Doduse, i sami oni odavno vec daju pednost lakom zivotu, nespojivom sa visokim profesionalizmom. Za posao strepe jedino inzenjeri, naucnici, programeri sa diplomama doktora i magistara. Vec sam spomenuo da se stanovnistvo zemlje za dve decenije povecalo za 60 miliona ljudi. Minimum 15 miliona njih su nepismeni Meksikanci, Portorikanci i predstavnici drugih naroda Latinske Amerike i Afrike. Isto je toliko crnokozzih Amerikanaca. Ti ljudi ne pripadaju ni evropskoj kulturi (citaj – americkoj), ne mesaju se sa belim stanovnistvom nigde, sem na poslu, gde je i to mesanje cisto mehanicko. Oni ne shvataju da su tu bogatu i mocnu zemlju, koja im pruza takve uslove za zivot o kakvom u svojim zemljama nisu mogli ni da sanjaju, stvorili doseljenici iz Evrope, da ona pociva na evropskim moralno-kulturnim vrednostima, na zapadnoevropskom, jedinstvenom i neponovljivom ljudskom materijalu. Prosudite sami. Svi instituti evropske kulture, takvi kao sto su sofisticirane nauke, napredne tehnologijre, simfonijska i kamerna muzika, opera, opstedostupno visoko obrazovanje, kao i pre su vrednosti “zapadoida” (upotrebio sam uspesni termin ruskog filosofa Aleksandra Zinovjeva). Za 23 godine zivota u Americi posetio sam na stotine simfonijskih koncerata, operskih spektakala itd, i mogu kazati zasigurno, da broj nezapadnih posetilaca na tim predstavama nije premasivao desetak ljudi na salu od 1500-2000 mesta u bilo kom gradu zemlje. Medju izvodjacima klasike prakticno nema crnokozzih i Meksikanaca. Ja od 1985. godine radim na fizickom fakultetu Hjustonsskog univerziteta. U toku tih godina sluzbeno sam obisao skoro sve prestizne univerzitete, ucestvovao na kongresima i konferencijama u mojoj struci, slusao i podnosio referate, sretao se sa kolegama na seminarima i u nezvanicnim situacijama. Ali ni jednom jos ni medju slusaocima, ni medju podnosiocima referata (a njih je bilo na hiljade za toliko godina) nije bilo ni jednog crnca ili Meksikanca. Njih nema ni medju studentima takvih specijalnosti ka sto su fizika, matematika, hemija ili mehanika. I sve to pri tom, da tu kategoriju studenata vec duze od dve decenije bukvalno nasilno guraju u univerzitete, dajuci stipendije, vece ocene na prijemnim ispitima ili stvarajuci za njih lakse testove. A kakvog kvaliteta strucnjaka na svim nivoima ce zemlja dobiti – e, to malo koga interesuje. Crno stanovnistvo Amerike ispoljava iskljucivu politicku aktivnost. Na zalost, ta aktivnost nije usmerena u pravcu svestranog osvajanja zapadnih vrednosti kao jedinog puta za postizanje istinske jednakosti sa “zapadoidima”, vec u pravcu transformisanja u otvorene parazite, koji sve vreme traze za sebe socijalne i politicke olaksice, koje dobijaju u sve vecim, cak zastrasujucim razmerama. I sve to na pozadini sve manjeg broja “zapadoidnog” stanovnistva zemlje, koje je zaplaseno pojmom “rasista” u tolikoj meri da umesto reci “crnac” odavno govore African American ( i to posle 10 generacija prethodnika koji su rodjeni u Americi), dok je belac postao nekakav nepoznati Caucasian. Koncentracija ljudskog materijala, sposobnog da reprodukuje zapadnu kulturu i tehnologiju u Americi se katastrofalno smanjuje. Taj rastuci kvantitativni, ali ne i kvalitativni ljudski mateirjal bio bi veoma dobar u drugacijoj, njemu svojstvenoj kulturi. Ali u kulturi zapadnoj, jedino sto im ostaje da cine jeste da upotrebljavaju sve snage za prilagodjavanje njoj. Medjutim, njihovi politicki lideri uz povladjivanje idiota-liberala cine sve sto je moguce da zapadnu kulturu prilagode degradiranim, primitivnim zahtevima. Americka vlada odavno vec je na njihovom ularu. Mesanje vlade u biznis i u privatni zivot podseca me na sovjetska vremena. Drzava diktira koga treba uzeti na posao, drzava se bavi tipicnom komunistickom uravnilovkom, zahtevajuci jednako placanje za istu duznost, drzava prati sta se moze, a sta ne sme govoriti i pisati. Da, Amerika zasad ostaje najbolje mesto na Zemlji kako po nivou standarda, tako i po mogucnostima za svakog razboritog coveka. Ali njena buducnost, kao i buducnost citave zapadne civilizacije, danas kod mene izaziva ozbiljnu bojazan. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, �iro ra�un br. 170-253-31
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227 |
Title: Message
