http://www.danas.co.yu/20030120/hronika3_frame.htm
ponedeljak, 20. januar 2003.
HRONIKA
INTERVJU
Americki kongresmen Kurt Veldon o ciljevima svoje posete nasoj zemlji
Velike mogucnosti za saradnju SAD i SRJ
"Iako moja poseta Beogradu traje samo par dana, moram priznati da
imate veoma lep grad i da su ljudi, kako u glavnom gradu, tako i u
ostalim delovima Srbije, veoma prijatni. Primetio sam, takodje, da su
Srbi veoma slicni Amerikancima i to najvise po svojoj srdacnosti, ali i
radnim navikama. Upravo zato smatram da ce biti veoma lako da se nasa
dva naroda zblize i da u buducnosti prevazidjemo konflikte koji su
postojali u proslosti", izjavio je americki kongresmen Kurt Veldon u
intervjuu listu Danas.
Tokom Vase posete Beogradu, susreli ste se sa nekim od najvisih
jugoslovenskih zvanicnika. Koje su bile osnovne teme vasih razgovora?
- Smatram da postoje velike mogucnosti za saradnju SAD i SRJ. U
razgovorima koje sam vodio sa predsednikom Veca gradjana Saveznog
parlamenta Dragoljubom Micunovicem dogovorili smo se za uspostavljanje
veoma plodne saradnje izmedju americkog Kongresa i jugoslovenskog
parlamenta. Smatram da sa jugoslovenskim parlametom treba da se
uspostave veze kakve SAD vec ima sa parlamentima nekih drugih zemalja
poput Nemacke ili Japana.
Zaista verujem da kada bude usvojen ustav nove drzavne zajednice,
mozemo postati najbolji prijatelji. Osnovni zadatak moje posete i jeste
da potpomognem uspostavljanje novih veza na relaciji Vasington -
Beograd, i za to cu se svojski zalagati u Kongesu i javno, a i u
razgovorima sa svojim kolegama. To sam, na kraju krajeva i obecao
jugoslovenskim zvanicnicima sa kojima sam se susreo ovih dana. Po
povratku u SAD savetovacu svojim kolegama da se sto pre zapocne
konstruktivni dijalog sa zvanicnicima u Srbiji. Jer, kada ljudi sednu i
pocnu da razgovaraju svaki problem moze biti jednostavno resen. Potrebna
je samo dobra volja.
Za ovih nekoliko dana obisli ste i neke od vecih fabrika u Srbiji. Kakve
su sanse da se u narednom periodu ojacaju ekonomske veze SAD i SRJ?
Biografija
Kurt Veldon izabran je prosle godine da po deveti put predstavlja
sedmi izborni okrug Pensilvanije u americkom Kongresu. Pored toga, on je
i clan Komiteta za oruzane snage Predstavnickog doma Kongresa, kao i
predsednik Potkomiteta za nabavke za potrebe oruzanih snaga SAD. I pre
teroristickih napada na SAD, Veldon je bio veliki zagovornik jacanja
odbrambenih sposobnosti svoje zemlje, kao i jacanja sposobnosti
prikupljanja obavestajnih podataka. Buduci da je diplomirao u oblasti
ruskih studija, na sadasnoj funkciji dosta saradjuje sa zvanicnicima u
Moskvi, sto je doprinelo da osnuje i Studijsku grupu Duma - Kongres,
ciji je i predsednik. Kurt Veldon rodjen je 1947. godine u Pensilvaniji,
a pre izbora za kongresmena nekoliko godina je radio kao prosvetni
radnik, dok je u slobodno vreme bio angazovan kao dobrovoljni
vatrogasac. Ozenjen je i ima petoro dece.
U sluzbenu posetu Beogradu americki kongersmen dosao je kao gost
Kompanije Braca Karic, a na svecanosti odrzanoj na BK univerzitetu,
Kurtu Veldonu urucen je pocasni doktorat.
- Jedan od prvih prioriteta upravo je unapredjenje ekonomske
saradnje. Vasa industrija je dosta propatila u poslednjoj deceniji, to
sam posebno imao prilike da vidim prilikom obilaska nekoliko fabrika u
Srbiji. U razgovorima sa vasim privrednicima, dogovorili smo se da
uspostavimo mostove saradnje koji su u proslosti bili poruseni. Verujem,
da ce uz pomoc Zapada vase kompanije uspeti da se oporave i da se ponovo
vrate na trziste, kako domace, tako i inostrano. Koliko sam uspeo da
vidim, u ovoj zemlji ima dosta sposobnih ljudi, dosta strucnjaka u
razlicitim oblastima, sto predstavlja dovoljan razlog da se i na ovom
trzistu sklapaju dobri poslovi.
Tokom ove posete, obisao sam fabriku "Utva", kao i Namensku
industriju Zastava u Kragujevcu, gde sam u razgovoru sa rukovodstvom
najavio mogucnost kooperacije na nekim zaista velikim poslovima, jer je
moj cilj da Jugoslavija uskoro postane vazan strateski partner Zapada.
Sto se pre u Jugoslaviji budu razvijali demokratski principi, kao i
vladavina prava, to ce pre kompanije iz SAD, ali i drugih svetskih
zemalja, biti spremne da ovde ulazu.
Tokom 1999. godine bili ste jedan od glasnih protivnika bombardovanja, a
takodje vazite i za dobrog poznavaoca politicke situacije u SRJ. Kakva
je vasa ocena demokratskih promena i refomi u Srbiji?
- Jugoslavija se posle toliko godina sama izborila za svoje mesto. U
pripremi je ustav za novu drzavnu zajednicu Srbije i Crne Gore, a svi ti
koraci daju pozitivne znake medjunarodnoj zajednici. Osnovni demokratski
principi kojima ova zemlja stremi su samo osnov za dalji napredak.
Smatram da je sada dosao trenutak da se Jugoslavija i reformske promene
u ovoj zemlji dodatno podrze od strane svetske javnosti. Ukoliko se
nastavi ovakav pozitivan kurs, videcete da ce put ka oporavku biti sve
laksi. Pre deset godina Jugoslavija je ekonomski bila veoma jaka zemlja,
sada svi zajedno moramo da se potrudimo da je vratimo na taj nivo.
Krajem ove nedelje sef inspektorske misije UN Hans Bliks predace konacan
izvestaj o situaciji u Iraku. Kako vidite razresenje ove krize?
- Licno se veoma plasim od izbijanja rata, ali upravo zbog toga
podrzavam stav medjunarodne zajednice da treba utvrditi kakvo je stvarno
stanje na terenu, odnosno da li Sadam Husein zaista poseduje oruzje za
masovno unistenje. Kao sto je poznato, on je pre nekoliko godina
koristio takvo oruzje upravo na svom narodu. Stav zvanicnog Vasingtona
je da ukoliko on zaista poseduje hemijsko i biolosko oruzje, moze se
desiti da ga u jednom trenutku upotrebi i protiv svojih suseda ili nekih
drugih zemalja. Zato je predsednik SAD Dzordz Bus, kao u ostalom i drugi
svetski lideri, zatrazio od Sadama Huseina da unisti postrojenja za
proizvodnju oruzja za masovnu unistenje, jer je on 1992. godine obecao
da ce to uciniti. Upravo zbog toga su u Iraku ponovo prisutni inspektori
UN, jer smo za sve ove godine imali pouzdane informacije da takvo oruzje
postoji.
Ali SAD i Velika Britanija su u medjuvremenu ipak pocele da gomilaju
vojne trupe u blizini ove zemlje.
- Niko od nas ne zeli rat, Amerika ponajmanje. Mi jedino zelimo da
Sadam ispuni ono sto je obecao pre deset godina, a to je na prvom mestu
da unisti oruzje za masovno unistenje, kako se vise niko ne bi plasio da
ce ono jednog dana biti upotrebljeno. Zasad, niko pouzdano ne moze da
kaze sta ce se desiti. Prema podacima do kojih su dosle obavestajnih
sluzbe SAD, ali i nekih drugih evropskih zemalja, postoje mogucnosti za
nove zestoke napade na Ameriku i njene saveznike, zato smatram da
predsednik SAD ima puno pravo da preduzme sve mere predostroznosti. Ja
se iskreno nadam da ce se Sadam ipak prizvati pameti. Ako ni zbog ceka
vise, ono zbog velikog pritiska medjunarodne zajednice. Nije vise u
pitanju samo nastojanje Amerike da se dodje do istine, sada su uz nas i
Rusija, kao i veliki broj evropskih zemalja.
Vesna Sekerezovic
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
