[www.ANTIC.org] Ustav Srbije s rokom trajanja

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T03012001.shtml

 

 

Utorak, 21.01. 2003

 

Tema:

 

GLAS PITA Ho�emo li dobiti najvi�i pravni akt oro�en na dve godine? Ustav Srbije s rokom trajanja Optimisti se nadaju da �e do sredine godine posao biti gotov, pesimisti se boje da �e �ablja�ki ustav pre�iveti i 2003. �im parlamenti Srbije i Crne Gore aminuju te�kom mukom sro�enu ustavnu povelju, dr�avama �lanica predstoji jo� jedan va�an zadatak. Po Beogradskom sporazumu propisano je da ustavi treba da se usklade s najvi�im pravnim aktom zajednice. U Srbiji, sude�i prema izjavama politi�ara, dobre volje ima. DOS je kao prioritet za ovu godinu ozna�io izradu novog ustava, jer su se slo�ili da je sada�nji toliko lo� da bi "prepravka" bila ve�i posao. Ko �e da rukovodi tim poslom tek �e da se izjasni Vlada Srbije, a kao kandidati pominju se Vladan Bati� i Miodrag Isakov. Drugi predla�u nestrana�ke i neutralne li�nosti. U svakom slu�aju, odlaganju je kraj, pa se optimisti nadaju da �e do sredine godine i ovaj zadatak biti obavljen. Pesimisti veruju da �e �ablja�ki ustav pre�iveti i 2003. Lo�eg ustava politi�ka elita setila se tek kad se primakao trenutak usvajanja ustavne povelje i kad je nedavno "za�kripelo" oko predsedni�kih izbora. Od tada se pominje mogu�nost da u novom ustavu pi�e kako �e predsednika Srbije da biraju poslanici. Do ovih finesa, veruje se, bi�e jo� dosta kamenja o koje �e ustavopisci da se sapletu. Milan St. Proti�, predsednik Politi�kog saveta DHSS-a, smatra da se po�inje uzaludan posao, jer se ne zna odakle se po�inje. - Za dve godine mora�e da se pravi novi ustav, jer je predvi�ena mogu�nost da tada dr�ave-�lanice zajednice Srbije i Crne Gore mogu da organizuju referendum. Ukoliko bude samostalna, Srbija �e morati da promeni ustav. Sada se ne zna za kakvu zajednicu ili tvorevinu se pi�e najvi�i pravni akt. Zato bi trebalo sa�ekati da se Srbija proglasi kao suverena, samostalna i me�unarodno priznata dr�ava - predla�e Proti�. On smatra da je neozbiljno da se sad donosi ustav, a da se za dve godine predvidi njegovo menjanje. Na� sagovornik tvrdi da su takvi stavovi bliski onima koji su rasli u komunizmu i koji su zapamtili da je Tito svojevremeno menjao ustav kad mu se prohte, a da je u jednom �ak pisalo njegovo ime, prezime i nadimak. Proti� isti�e da nema potrebe da se organizuje referendum, jer se to ne radi nigde u svetu:" Ne mo�ete gra�anima da ponudite komplikovan tekst, a da se oni o njemu izja�njavaju sa da ili ne". Za�to se uste�emo? - Od eventualnog otcepljenja Crne Gore ne sme da zavisi izrada novog ustava Srbije. To ni slu�ajno ne sme da bude argument da se ne usvoji najvi�i pravni akt. Sve dosada�nje verzije koje sam video nisu dobre, iako su neki delovi prihvatljivi. Recimo, DSS je predlo�io na�ela, ali ona nisu razra�ena. Sva �etiri predloga su te�ko prihvatljiva, jer nije re� o realnim, ni ustavima budu�nosti. Ne znam za�to se jedino mi uste�emo da stvorimo nacionalno-demokratsku dr�avu, kad su to u�inili na�i susedi od kojih mo�emo i da nau�imo. A, imali smo takvu dr�avu jo� u 19. veku - podse�a profesor Milan Mati�. Na� sagovornik smatra da treba raspisati izbore za ustavotvornu skup�tini, jer sada�nja nema legitimitet, a da se potom organizuje i referendum. - Srbija �e u 2003. dobiti moderan i evropski ustav, koji �e odr�avati volju ve�ine. Ne treba isklju�iti mogu�nost da se taj tekst menja ako bude potrebe. Ve� sada mogu da se predvide nadle�nost koje proizilaze iz Beogradskog sporazuma i te obaveze treba da se ispune ako one donose korist gra�anima i gra�ankama Srbije. Zato, nijedan posao koji se radi s motivom da svima bude bolje, pa i dono�enje novog ustava, nije uzaludan - veruje Gordana �omi�, potpredsednik DS-a. I Zoran Lutovac, stru�ni konsultant pri Komisiji za izradu ustavne povelje, smatra da mogu�nost da se posle tri godine u dr�avama-�lanicama raspi�e referendum ne sme da bude prepreka da ustavno-pravnu reformu Srbije. - To nije nikakva privilegija. Naprotiv, Crna Gora je spre�ena da to u�ini pre isteka roka. I oni �e morati povelji da prilagode svoj Ustav i, ako bude neophodno previ�e intervencija, verujem da �e se opredeliti za izradu novog. Za Srbiju je neophodno dono�enje najvi�eg pravnog akta, jer je Crna Gora tokom Milo�evi�eve vladavine uspela da zaokru�i svoj sistema - dodaje Lutovac. Rasim Ljaji�, savezni ministar za etni�ke i nacionalne zajednice, ne vidi prepreku da se u slu�aju samostalnosti ve� usvojeni ustav Srbije prepravi amandmanima. On ukazuje da su druge dileme na pomolu. - Va�no je da se odredi ho�e li Srbija biti decentralizovana, koliko �e imati regiona ako bude regionalizacije. I za to treba tra�iti konsenzus. Zato ne verujem da �e se taj posao brzo zavr�iti, bar ne pre kraja ove godine. Ne sme vi�e da se �eka, jer je pravni i demokratski nonsens da i dalje �ivimo pod Milo�evi�evim ustavom, koji je donela jedna partija. Budu�i ustav treba da bude tako koncipiran da predvidi Srbiji i kao deo zajednice i kao samostalnu dr�avu - navodi Ljaji�. DRAGUTIN STEVANOVI�