|
DRUGI PISU |
| 26.01.2003 |
OGNJEN PRIBICEVIC: DRZAVNA ZAJEDNICA SRBIJE I CRNE GORE PRVENSTVENO JE ZELJA EVROPE
Djindjic je na pogresan nacin pokrenuo pitanje Kosova
Podeljeni i posvadjani oko prakticno svih pitanja pocev od odnosa sa Crnom Gorom, preko izbora predsednika pa do kljucnih pitanja ekonomske reforme, mi svakako ne mozemo biti ozbiljan partner u pregovorima sa svetom, kaze visi naucni saradnik Instituta drustvenih nauka u Beogradu Jugoslavija je danas dalje od nekih evroatlanskih integracija nego sto je bila pre godinu dana ili sest meseci. Inicijative kasne zbog nase podeljenosti i sukoba. Cini se da Evropa polako gubi strpljenje s nama i da se oseca veliko razocarenje, posebno u pogledu brzine resavanja vaznih stvari koje nas vode u Evropu, kaze za nas list dr Ognjen Pribicevic, visi naucni saradnik Instituta drustvenih nauka u Beogradu, o oceni Komiteta ministara Saveta Evrope o ispunjenju uslova za prijem Jugoslavije u ovu evropsku instituciju.
- Usvajanje Ustavne povelje i saradnja s Haskim tribunalom su samo deo vaznih poslova koje je nasa zemlja trebalo da uradi a nije. Evropa je racunala da ce se to uraditi vec tokom 2002. godine i da ce sve teci brze. Ukoliko, pak, vec u prvoj polovini ove godine to ne ucinimo plasim se da ce Srbija biti u jos vecem zaostatku i da ce kasnije tesko stici da popravi ono sto je propustila. Osnovni uzrok svemu ovome su nesredjeni odnosi izmedju Srbije i Crne Gore, a posebno podele unutar same Srbije, koje su u potpunosti zamaglile bilo kakvu viziju i ucinile da zapravo u Srbiji ne postoji nikakva strategija u pogledu pridruzivanja Evropi. Nema kod nas cak ni strateskog pravca koji bi mogao da obuhvati najznacanije politicke snage u Srbiji.
Zavrsava se uredjenje nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. Kako vidite tu zajednicu i ima li ona buducnosti?
- Sasvim je jasno da je ta drzavna zajednica od samog pocetka rezultat zelja pre svega Evrope i Evropske unije i njenog nastojanja da se zaustave podele na ovom podrucju i da se zapravo krene u proces integracije. Od samog pocetka Crna Gora je nevoljno usla u sve ovo, barem oni sto su predstavljali vladajucu garnituru u njoj, tako da je sve to na neki nacin uradjeno u iznudici i pod pritiskom. Taj pritisak ja ne bih dozivljavao kao nesto stetno, naprotiv. Evropa je imala svoje jasne interese da se vise ovaj prostor ne usitnjava. Srbija i Crna Gora po meni i treba da nastave zajedno, bilo u zajednici ili drzavi. Istorijski i kulturni razlozi su po meni iznad ekonomskih interesa, iako se danas sve svodi na njih. Ti ekonomski interesi jesu danas izraziti i mogu trajati jos neko vreme, ali interesi naroda i kultura traju mnogo duze. Cak sam ubedjen da u citavom svetu taj trend iskljucive dominacije ekonomskih interesa nece biti dugog veka. Bez obzira na to kakva je i kako napravljena ova zajednica i sto je neki smatraju rogobatnom smatram da treba da postoji i treba da nastavimo zajedno. Jer to je jedini put kojim se ide u Evropu i taj put treba apsolutno slediti.
Kako tumacite najave nekih evropskih politicara o stvaranju balkanske federacije i mogucnosti integracije bivsih jugoslovenskih republika?
- Buducnost je bez sumnje u integraciji, ali je ja ne bih svodio na bivsu Jugoslaviju jer smatram da to prosto nema sanse da prodje cak ni kao inicijativa. Ono sto ima perspektivu je zapravo povezivanje svih zemalja jugoistocne Evrope. To je mnogo veca populacija, preko 50 miliona ljudi i takva integracija ima mnogo vise smisla i to ne samo kao nacin da se prevladaju mnoge podele i sukobi iz proslosti nego i da se kroz ekonomsko povezivanje zemalja u regionu brze priblizimo Evropi. To nece biti ni malo jednostavno jer danas su svi pogledi ljudi iz regiona upereni prema Briselu ili Vasingtonu, ali vremenom ljudi ce shvatiti da smo prosto prinudjeni da saradjujemo sa zemljama u regionu. Za tu saradnju kljucno je resiti problem viza i poboljsati saobracajnu infrastrukturu (putevi, aerodromi) kako bi ljudi poceli vise da se krecu i putuju po regionu. Culi smo i od nekih nasih politicara da nije realno ocekivati za desetak godina ulazak u Evropsku uniju. Premijer Zoran Djindjic je nedavno izjavio da je poslednji trenutak da se pocnu razgovori o drzavnom statusu Kosova?
- Ne znam koji su razlozi motivisali premijera da postavi to pitanje, jer mislim da je i njemu samom bilo jasno na kakav ce odjek naici u Evropi i SAD. Negativan odgovor je ocekivan jer i Evropa i SAD smatraju da nije trenutak da se razgovara o konacnom statusu Kosova. Ukoliko je to receno da bi se to pitanje na neki nacin vratilo na naslovne strane novina onda mozda i ima smisla. No, u sustini nije dobar nacin na koji je pokrenuto. Ako se zna da u Evropi i SAD ne postoji zelja da se to pitanje sada resava u smislu konacnog statusa, onda je nasa strana morala da se orijentise na ono sto je moguce. Moguce je prosto da se radi na povratku iseljenih i izbeglih s Kosova, na povecanju njihove bezbednosti i sigurnosti i borbi protiv organizovanog kriminala na Kosovu. Trebalo je, a treba i ubuduce, u centar paznje staviti ono sto je realno i moguce, a u politici je to jako vazno, i za sta u ovom trenutku postoji volja i raspolozenje u medjunarodnoj javnosti. Sam status Kosova se sigurno nece resavati ove godine, ali ce se zato ozbiljno razgovarati o pocetku dijaloga izmedju srpske i albanske strane. Ocigledno je da SAD i Evropa vode ka uspostavljanju razgovora izmedju Beograda i Pristine.
Vec trecu godinu zapocinjemo pretnjama SAD i uslovljavanjem pomoci. Ima li sanse da se oslobodimo ovog maca nad glavom?
- Iako za SAD pitanje Haga sigurno nije prioritetno, mi ga ne mozemo izbeci. U ovom trenutku za SAD je prioritetan Irak i borba protiv terorizma. Nasa zemlja bi u tome morala biti izuzetno kooperativna, posebno sto je to u krajnjem slucaju opet u nasem interesu. Veliko je pitanje moze li nasa zemlja ispuniti zahteve Haskog tribunala i isporuciti trojku koju oni traze. Ustalom, sama Vlada i njen premijer su nekoliko puta ponovili da ne znaju gde se nalaze ti ljudi. Naravno da neispunjenje i ovih zahteva nije dobro ne samo za nase odnose sa SAD nego i sa Evropom. Ukoliko ne budemo u stanju da odgovorimo na njihove zahteve bice dovedena u pitanje i brzina naseg ukljucivanja u evropske institucije. Ovo i neka druga pitanja udaljavaju Srbiju od zacrtanih ciljeva i zato se to mora uraditi bez obzira na svu tezinu i kontroverznost koje kod nas izazivaju. Ako smo se odlucili da idemo u Evropu, to onda podrazumeva prihvatanje nekih pravila igre, a ako su pravila igre takva kakva jesu onda to moramo postovati. Ipak mislim da je najvaznije da se konacno napravi neka strategija nacionalnih interesa Srbije jer ce ona u velikoj meri ojacati i nase pregovaracke pozicije sa medjunarodnom zajednicom. Ovako podeljeni i posvadjani oko prakticno svih pitanja pocev od odnosa sa Crnom Gorom, preko izbora predsednika pa do kljucnih pitanja ekonomske reforme mi svakako ne mozemo biti ozbiljan partner u pregovorima.
Obecavaju nam da cemo do polovine ove godine imati novi ustav Srbije. Moze li se taj posao uraditi i kakav ustav se moze iznedriti sa ovakve srpske politicke scene?
- Kada je u jednoj drzavi sve postavljeno na nestabilnim temeljima, kada se donosi povelja koja otvara mogucnost referenduma za tri godine, onda je vise nego problematicno donositi ustav u jednoj od clanica te zajednice koja ni sama nema odgovor na pitanje sta ce biti za tri godine. Ipak, optimista sam u pogledu opstanka zajednice jer smatram da ce se posle tri godine tesko ici na razdruzivanje, i to ne samo zbog toga sto ce Evropa biti protiv toga nego sto je diskutabilno da li u samoj Crnoj Gori referendum ima sansi za uspeh.
No, kljucno pitanje oko ustava je zasto je propustena sansa od pre godinu i po dana kada je atmosfera bila takva da se nakon obaranja Milosevica obori i njegov ustav. Sasvim je prirodno da s rusenjem autoritativnog rezima ode i njegov ustav. Posle toliko vremena radikalno su smanjene sanse da se ustav donese konsenzusom vodecih politickih snaga. One su u medjuvremenu razvile svoje pojedinacne interese a oni su izmedju DOS i DS u velikoj meri suprotni i stalno traze teme za sukobljavanje jer se sluze logikom politike koja je na sceni. Zato uraditi takav posao, a on je kljucni, za tako kratko vreme bice veoma tesko a pogotovo sto ne vidim mogucnost da se dodje do konsenzusa. Sam nacin promene ustava, po onome sto pise u njemu, izuzetno je komplikovan i prosto ga je nemoguce promeniti. Postavlja se i pitanje vanrednih parlamentarnih izbora i cinjenica da nakon tih izbora vrlo verovatno sadasnje stranke vladajuce grupacije - nece biti u poziciji vladajuce grupacije. Tu se odmah postavlja i pitanje moze li se ustav uopste promeniti prostom vecinom ako to nije u skladu sa onim sto u postojecem ustavu pise.
Prosto ne vidim kako se moze doneti novi ustav koji bi imao bilo kakvu ozbiljniju podrsku birackog tela i uopste same Srbije, a za jedan ustav je najvaznije da on uziva podrsku sto je moguce sireg dela birackog tela. Vec sada je vise nego jasno da se najvazniji politicki akteri razlikuju povodom pitanja izbora predsednika, decentralizacije ili regionalizacije, i ne samo u tome. Ako su se oko usvajanja Ustavne povelje dogovarali devet meseci, tesko da ce se dogovoriti o ustavu Srbije. Mozda bi trebalo raspisati neke izbore koji bi bili ustavotvorni pa na taj nacin traziti konsenzus oko pravljenja ustava. Sada je malo sanse da se dodje do resenja, jer konsenzus znaci mnogo vise od proste vecine. U ovom trenutku bi se cak moglo postaviti i pitanje bilo kakve vecine. Naravno, sve ovo ne znaci da ne treba sto pre zapoceti donosenje ustava. Smatram da tom poslu treba pristupiti odmah posle usvajanja Ustavne povelje.
Antiglobalizam u svetskim razmerama.
Ocekujete li da ce SAD bombardovati Irak i ako ne dobije saglasnost Saveta bezbednosti i drugih drzava i kakve ce biti posledice?
- Ono sto je novo u ovoj najavi rata jeste vrlo ozbiljan antiratni pokret u samoj Americi a ne samo u Evropi. Taj pokret sve vise postaje ne samo antiratni nego i antiglobalisticki, sto znaci da je usmeren protiv dominacije jedne supersile, protiv politike svetske banke i medjunarodnog monetarnog fonda i multinacionalnih kompanija. Upravo taj sukob izmedju globalizma i antiglobalizma ce obeleziti bar narednih deset godina i biti apsolutno dominantna politicka tema u svetskim razmerama. To pitanje ce uskoro postati vazna unutrasnjopoliticka tema u vecini evropskih zemalja a ne samo spoljnopoliticka tema. Otud ne cudi i odbijanje kancelara Sredera da se prikljuci ratnoj koaliciji SAD i Velike Britanije.
DNEVNIK
