Ko �e �istiti osiroma�eni uranijum
Bratoselce je siroma�no selo i, shodno tome, sasvim je razumljivo da ima - osiroma�eni uranijum. Njegovi stanovnici zaista imaju smisla za crni humor, pa zbijaju ovakve �ale na ra�un sopstvenog siroma�tva i nesre�e da su iznad njihovih imanja ameri�ki bombarderi A10 tokom bombardovanja Jugoslavije isporu�ivali metke punjene nuzproizvodom nuklearnih elektrana, koji topi oklope tenkova.
Vrh brda iznad sela ogra�en je �icom i betonskim stubovima. Do novembra pro�le godine tamo je bio postavljen improvizovani logor sa nekoliko velikih �atora. Pripadnici 246. brigade Atomsko-biolo�ko-hemijske odbrane (ABHO) Vojske Jugoslavije, stacionirane u Kru�evcu i eksperti Instituta za nuklearne nauke "Vin�a" zajedni�ki su radili na projektu uklanjanja osiroma�enog uranijuma sa oko 40 ari kontaminiranog stenovitog podru�ja.
O�i��eni rt
"Obavljena je polovina posla, ali smo ozbiljno zabrinuti da li
�e projekat biti nastavljen", ka�e dr Jago� Rai�evi�, �ef ekspertskog tima za
�i��enje osiroma�enog uranijuma na jugu Srbije i direktor Laboratorije za
za�titu zra�enja u Institutu "Vin�a".
Doktor Rai�evi� smatra da je re� o projektu od vitalnog dr�avnog interesa koji je ugro�en kolapsom aktuelne savezne administracije u prelaznom periodu, kada treba da se formiraju organi nove zajedni�ke dr�ave Srbije i Crne Gore.
"Izve�taj o dosada�njim radovima na �i��enju terena je predat sektoru za
za�titu �ivotne sredine u okviru Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i
socijalno staranje. Sredstva iz bud�eta su, me�utim, blokirana i uop�te nije
izvesno kako �e se finansirati nastavak posla u Bratoselcu. Na� uredno predat
projekat nije realizovan", ka�e dr Rai�evi�.
U Crnoj Gori bombarderi su ga�ali rt Arzu, na ulazu u Bokokotorski zaliv. Tamo su na �i��enju tako�e u�estvovali stru�njaci iz "Vin�e", VJ i dr�avnih organa Crne Gore. Dr Rai�evi� ka�e da je, u nekoliko faza, rt Arza o�i��en.
Pravno nasledstvo
"Ozdravljenje" brda Plja�kovica je strate�ki jo� va�nije od zavr�etka posla u Bratoselcu i planirano je da dekontaminacija ove strme, te�ko pristupa�ne oblasti, zapo�ne po zavr�etku �i��enja rejona Bratoselca. Na ovom brdu se nalaze repetitori TV-a i mobilne telefonije, dok je iznad Bratoselca verovatno bila stacionirana artiljerija.
Pla�e�i se da u birokratskim procedurama ga�enja jedne i stvaranja nove dr�avne administracije ne izgube godinu ili vi�e dana, dr Rai�evi� ukazuje da su savezni organi dosad bili nadle�ni za probleme radioaktivnog zra�enja. Sada bi tu nadle�nost morala da preuzme Republika - jednostavno, Srbija mora da hitno prihvati "pravno nasledstvo" nad problematikom radioaktivnog zra�enja. Odnosno u aktuelnom slu�aju, da na sebe preuzme problem �i��enja pomenutih oblasti od osiroma�enog uranijuma.
U rejonu Bratoselca "uranijumski meci" su uglavnom proma�ivali oklopne i artiljerijske snage Tre�e armije i zabadali se u "meko stenje", negde i vi�e od metra u utrobu brda.
Stru�ni personal, tehni�ari i in�enjeri iz "Vin�e" i profesionalni vojnici i oficiri u za�titnoj opremi, locirali su neeksplodirane metke, te�ke oko 300 grama. Kada se izvade, stavljaju se u posebno napravljene kontejnere koji se transportuju u skladi�te radioaktivnog otpada u Institutu "Vin�a".
No�enje u hotelu
"�ista�i" su ponekad kopali rupe u kamenu bu�ilicama po ceo dan, za�ti�eni maskama. Jedan deo opreme ljudstvo je no�u vra�alo u hotel "Vranje", gde su ina�e no�ili.
Vrednost �i��enja ovog rejona je oko 500.000 dolara, napominje dr Rai�evi�, �to je mnogostruko manje od sume koju kao neophodnu za ove poslove pominju strani stru�njaci.
Zanimljivo je da su �etrnaestoro eksperata UNEP-a, zajedno sa kolegama iz Me�unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i Svetske zdravstvene organizacije pre izvesnog vremena uzeli 161 uzorak zemlje, vode, vazduha i biljaka sa pomenutih lokacija na jugu Srbije, rta Arza, i jednog pogo�enog oklopnog vozila jugoslovenskih snaga bezbednosti tokom NATO bombardovanja. Posle �etiri meseca ispitivanja uzoraka u �vajcarskim i italijanskim laboratorijama, UNEP je napisao zaklju�ak, �ija je osnovna uloga, kako tvrde stru�njaci, da predupredi svaku mogu�nost da na�a dr�ava ili pojedinci od zemalja NATO tra�e od�tetu.
Kontroverze o �tetnosti
To se sla�e sa ocenama Dena Fehija, ameri�kog autora i direktora istra�ivanja o osiroma�enom uranijumu, koji navodi u tekstu ameri�kog �asopisa "San Francisko Egzaminer" - da je ameri�ka vlada izri�ita kada negira da postoji bilo �ta �tetno u vezi sa osiroma�enim uranijumom �to bi spre�ilo njegovu upotrebu u borbenim situacijama u bilo kom delu sveta.
Naime, kada Svetska zdravstvena organizacija sprovodi istragu o posledicama bombardovanja osiroma�enim uranijumom, ima ugovor sa Me�unarodnom agencijom za atomsku energiju, po kojem ova druga organizacija ima poslednju re� u pitanjima koja se ti�u zdravlja i radijacije.
Kontroverza �tetnosti bombardovanja osiroma�enim uranijumom, koja se prenela na Ujedinjene nacije, traje na me�unarodnoj sceni od kada je on upotrebljen u "Pustinjskoj oluji", posle rata u Jugoslaviji i u operacijama "Zone zabranjenog letenja" u Iraku.
Na�i stru�njaci, poput dr Rai�evi�a i generala Zari�a, smatraju da se oblasti bombardovane uranijumskim mecima moraju staviti pod kontrolu, jer su oksidi osiroma�enog uranijuma mobilni i rastvaraju se u vodi, �to predstavlja realnu opasnost njihovog ulaska u "lanac ishrane".
General Zari�, me�utim, �ali �to VJ nema kontakte sa Kforom po pitanju osiroma�enog uranijuma, jer su Kosovo i Metohija najvi�e ga�ani ovakvom municijom.
Me�unarodni eksperti koji se protive upotrebi osiroma�enog uranijuma u borbenim dejstvima, podse�aju da su vlade Nema�ke i Holandije, �ije se zone odgovornosti na Kosovu poklapaju sa podru�jima najte�e pogo�enim osiroma�enim uranijumom, prema mapi NATO, nalo�ile svojim vojnicima da ne jedu ni�ta van svojih kantina �to verovatno ve� govori samo za sebe.
Aleksandar Apostolovski
