Za otad�binu samo d�eparac
Kada bi Srbija sa vi�e razumevanja izlazila u susret inicijativama i �eljama svoje dijaspore, za pet godina bi se otvorilo oko milion novih radnih mesta. Ako bi svaki od povratnika ulo�io po sto hiljada evra takozvanog zdravog novca, stvorila bi se investiciona suma kapitala od sto milijardi evra.
Uz svu neverovatnost ovih brojki, procena koju iznosi �lan Saveta dijaspore savezne vlade Slobodan Stojanovi� iz Sen Galena, poreklom iz okoline Despotovca, nije neostvariva i nije za odbacivanje. Iznosi je �ovek sa 23-godi�njim sta�om u rasejanju i sa velikim autoritetom me�u svojim sunarodnicima u �vajcarskoj. Osim toga, ve� tri generacije Stojanovi�a borave u inostranstvu - prvo je Slobodan proveo izvesno vreme sa roditeljima u Parizu nakon srednje �kole, da bi danas njegova dva sina, zajedno sa nedavno zasnovanim porodicama, nastavila tamo gde su im roditelji stvorili bazu - u zemlji banaka, satova i �okolade. Reklo bi se da sagovornik poznaje du�u na�eg �oveka u dijaspori i da pouzdano mo�e da govori o njegovim najintimnijim razmi�ljanjima.
Ne �ivi se od pomo�i
- Sa politikom koja se vodi u Srbiji, tako ne�to se ne�e skoro dogoditi. U �vajcarskoj �ivi oko 150 hiljada na�ih ljudi svih profila, od fizi�kih radnika do profesora i lekara. Svi su oni proteklih godina zajedno sa maticom brinuli i pomagali joj, ali od pomo�i se ne �ivi. Ljudi iz rasejanja �ele da se uklju�e u ekonomski i politi�ki �ivot Srbije, ali ona za to nema razumevanja, jer se sve svodi na borbu za golu vlast - veli Stojanovi�.
On dodaje da se "jedan deo ljudi vratio, ali samo sa d�eparcem,
a kapital je ostao gde je i bio - u �vajcarskim bankama, zbog nesigurnosti na�eg
sistema i svega �to smo do sada do�iveli".
Ve� pet godina Stojanovi� muku mu�i sa vlastima da nekako o�ivi
kapital koji je u rodnom kraju, zaveden njihovim bombastim obe�anjima, neoprezno
ulo�io. Najjednostavnija ra�unica pokazuje: da je svoj kapital ulo�io u Sen
Galenu, on bi se makar jednom tokom godine uve�ao. Koliki je gubitak ne treba ni
podse�ati, ali on ipak veli da se ne predaje:
- �injenica je da je u ovoj zemlji ekonomska, moralna i
politi�ka kriza, na�i ljudi iz sveta se ustru�avaju da se masovnije vra�aju,
budu�i da se u Srbiji, upravo, vodi politika koja to onemogu�ava. O�igledan
ekonomski, umni i moralni kapital, sadr�an u dobrom delu srpske dijaspore,
dr�ava ne uspeva da privu�e. A re� je o ljudima koji pre svega vole svoju
zemlju, koji imaju izuzetno radno iskustvo i solidan kapital ste�en po�teno,
koji poseduju zavidnu politi�ku kulturu - istina, nametnutu, budu�i da su se
prilago�avali tamo�njem �ivotu i u tim detaljima. Pored toga, na�i su �tedljivi
i od toga bi korist trebalo da ima Srbija a ne �vajcarske banke - prime�uje
Stojanovi�.
�ak se i novac koji stigne iz dijaspore u otad�binu, budu�i da
nije kanalisan osmi�ljenom dr�avnom politikom, ula�e u mnoge oblasti u kojima
ne�e poroditi profit. U jednom selu pored Po�arevca 400 ku�a je procenjeno na 60
miliona evra.
- Da je samo polovina od tog novca ulo�ena u izgradnju neke
fabrike 21. veka, budu�e generacije bi imale gde da rade i vratile bi se na
selo, a to nije usamljen primer. Dr�ava nije ponudila programe ulaganja, pa se
ljudi navikli na red u belom svetu ovde ne snalaze - obrazla�e svoja zalaganja
na� sagovornik.
Svi za istim stolom
�ive�i poslednjih nekoliko godina izme�u Sen Galena i
Despotovca, Stojanovi� je postao istinski zastupnik interesa dijaspore pred
maticom i autenti�ni tuma� onoga �to se radi u otad�bini - pred dijasporom.
- Prvi put od kad je Srba u �vajcarskoj, za istim stolom sede i
rade Crkva, dr�ava i srpska udru�enja. Kako sam do�iveo mnoge negativne stvari
na tom planu svih ovih godina, smatram da taj zaokret treba podr�ati a ne
osu�ivati - kategori�an je Stojanovi�, reaguju�i principijelno na �este ocene i
izjave u javnosti koje dovode pod sumnju osnivanje Skup�tine Srba u �vajcarskoj,
�eljan da se, bez obzira na mnoga neslaganja sa onim �to je matica nedovoljno
preduzimala prema dijaspori, taj duh zajedni�tva u �vajcarskoj o�uva i unapredi
.
On postavlja i pitanje: kome mo�e da smeta �to su prvi put u
nekoj zemlji Zapadne Evrope Srbi iz �vajcarske imali glasa�ke kutije, bira�ke
spiskove i liste u 14 gradova, sa kojih su izabrali, ali ne samo dizanjem ruku,
svoje ljude u Skup�tinu?
Re� je, o�igledno, o zrelim ljudima koji vole svoju otad�binu, a
uz to ne�e odustati od borbe da i sami postanu njeni ravnopravni gra�ani. Prema
mi�ljenju na�eg sagovornika, oni na to imaju pre svega moralno pravo, jer su,
recimo, samo za Fond dijaspore u koji se slilo oko �est miliona evra, Srbi iz
�vajcarske prilo�ili - jednu tre�inu.
- Danas su ljudi izgubili poverenje i u vlast, i u politiku. Pa
i u humanitarni rad. Bilo je previ�e zloupotreba, imali smo problema sa Crkvom u
�vajcarskoj, tako da su sva ta mimoila�enja uticala na ljude da se povuku u sebe
i postanu apati�ni. Treba ih okupljati i animirati, a to se mo�e ostvariti samo
preko ljudi od autoriteta, uz po�ten rada i stavljanje op�tenacionalnog interesa
ispred li�nog - isti�e na kraju Stojanovi�. Posle tih re�i postaje jasnije za�to
je na izborima za Skup�tinu Srba u �vajcarskoj u�estvovalo samo 900 na�ih ljudi.
Radivoje Petrovi�
Foto A. Vasiljevi�
