NEOCEKIVANE NOVOSTI SA KOSOVA 7.2.2003.
10:27
Pogled na situaciju na Kosovu iz ruskog ugla NEOCEKIVANE NOVOSTI SA
KOSOVA Valentin KUNJIN, politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA
"Novosti"- ponuda za POLITIKU)
Nije uspelo da sa politicke mape Evrope issccezne drzava Jugoslavija i
da se na njenom mestu pojavi nova - drzava Srbija i Crna Gora (CiC), a
iz srpske pokrajine Kosova pocele su stizati neocekivane novosti.
Zapravo, novosti su dve - jedna stara, i druga nova. Stara se svodi na
to da su kosovski albanci po ko zna koji put zatrazili da im se
pokrajini prizna nezavisnost. U svom izlaganju na parlamentu Kosova
rukovodilac poslanicke grupe "Alijansa za buducnost Kosova" Bujar Dugoli
izneo je zvanicni predlog o odrzavanju vanrednog zasedanja i izjavio da
ce "na njemu biti usvojena deklaracija o Kosovu kao nezavisnoj i
suverenoj drzavi". Kako je izjavio Dugoli, taj predlog predstavlja
odgovor na usvojenu Ustavnu povelju nove drzavne zajednice Srbije i Crne
Gore, u kojoj je Kosovo proglaseno sastavnim delom Srbije. Albanski
parlamentarac nije kazao nista novo. Sa takvim izjavama ranije su
istupali mnogi kosovski politicari, ukljucujuci predsednika pokrajine
Ibrahima Rugovu i sefa vlade Bajrama Redzepija. Neocekivanost je u necem
drugom - u reakciji rukovodstva civilne misije OUN na Kosovu (UNMIK) na
najnoviji demars kosovskih separatista. Predstavnik za stampu UNMIK
izjavio je, da administracija OUN jos nije odredila svoju poziciju o
predlogu albanskihg poslanika pokrajinskog parlamenta da razmotri
deklaraciju o nezavisnosti Kosova na vanrednom zasedanju, koje treba da
se odrzi 13. februara. S tim u vezi umesno je napomenuti, da su do danas
i Mihail Stajner kao sef civilne misije OUN, i visoki predstavnik
Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijar Solana
nedvosmisleno izjavljivali o neophodnosti sprovodjenja rezolucije 1244
Saveta bezbednosti OUN, u kojoj se jasno navodi da je Kosovo nedovojivi
deo Jugoslavije. Davane su izjave i o tome, da kosovski parlament nema
ovlascenja da resava pitanje nezavisnosti pokrajine. I mada je na mestu
Jugoslavije formirana drzava Srbija i Crna Gora, to niposto ne znaci
mogucnost preispitivanja odrednica rezolucije 1244. Maskar i zato, sto
je, oslanjajuci se na taj doklument, Beograd uspeo da se izbori i u
Ustavnu povelju SiC unese odrednicu po kojoj autonomna pokrajina Kosovo
ulazi u sastav Srbije. Sa time se slozilo i rukovodstvo OUN, i
rukovodstvo Evrospke unije. Pa i Havijar Solana, koji je koordinirao
proces formiranja drzave Srbije i Crne Gore. Naizgled, sve je logicno, i
pokusaji spekulisanja lidera kosovskih albanaca u vezi sa novom
situacijom apsolutno su neosnovani. Zadatak civilne misije OUN treba da
ostane predjasnji - stabilizovanje situacije na Kosovu, osiguranje
procesa povratka u pokrajinu prognanih otuda od strane albanskih
ekstremista desetina hiljada predstavnika nacionalnih manjina i, sto je
najvaznije - osiguranje uslova za ocuvanje teritorijalne celovitosti
sada vec Srbije. Ocigledno, te zadatke treba da resava rukovodstvo UNMIK
u tesnoj saradnji sa srpskim vlastima. Medjutim, UNMIK zasad pod raznim
izgovorima ne samo da izbegava takvu saradnju, nego i otvoreno sporvodi
politiku izolacije Beograda od procesa koji se odvijaju na Kosovu.
Premijer Srbije Zoran Djindjic apsolutno osnovano izjavljuje, da su
srpske vlasti prakticno lisene bilo kakvih prava i ovlascenja u odnosu
na Kosovo. To se odnosi i na pitanja zakonodavstva, i carinskog i
poreskog sistema, i upravljanja drzavnom imovinom, i zastupanje na
medjunarodnoj areni. Ne realizuje se ni odrednica rezolucije 1244, koja
dopusta da Beograd uputi na Kosovo manji broj snaga bezbednosti, koje bi
obavljale zadatke zastite granice, istorijskih spomenika i ucestvovale u
uklanjanju mina na teritoriji pokrajine. U tom kontekstu moraju nas
navoditi na oprez saopstenja koja su se pojavila o tome, da ce na Kosovu
biti redukovani medjunarodno vojno prisustvo i da ce funkcije osiguranja
bezbednosti biti prenete na lokalne strukture. Tojest, Kosovskom
zastitnom korpusu - formaciji koja je stvorena na bazi OVK. A upravo su
teroristi odreda OVK, koji su se vratili krajem leta 1999. godine u
pokrajinu sticeni natovskim mirovnjacima, bili i osnovni izvrsioci
krvavog etnickog ciscenja, u kome je sa Kosova izgnano 200 hiljada Srba.
Ne treba dokazivati da ce, ukoliko Kosovski zastitni korpus dobiej
ovlascenja za osiguravanje bezbednosti u pokrajini, progon preostalog na
Kosovu malog broja srpskog stanovnistva poprimiti jos suroviji karakter.
Vec sada je ocigledno - a o tome sve upornije govori Beograd - da je na
teritoriji Kosova uz fakticku pomoc misije OUN i rukovodstva OEBS, u
punom jeku process stvaranja nezavisne drzave. Ocigledno je i to, da se
ta nova drzava gradi na bazi agresivnog albanskog nacionalizma, ciji je
strateski cilj stvaranje takozvane "Velike Albanije". A to ce neminovno
isporvocirati proces nasilnog prekrajanja mnogih drzavnih granica na
Balkanu i na stabilizaciju u regionu treba zaboraviti za duze vreme. - 0
- Moskva, 07. februara 2003. RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
