Koji su stvarni motivi američko-britanskog bombardovanja Iraka Rat za zagrljaj dužničke obaveze
"Halibarton", bivša firma američkog potpredsednika Čejnija, ima tajne ugovore za obnovu Iraka ropskim kreditima MMF-a i Svetske banke, od kojih čak 70 odsto ide na savetničke usluge eksperata MMF-a i Svetske banke. Te pare nikada u celosti i ne stignu onima koji će ih kroz desetak godina vraćati Prva nedelja rata u Iraku pokazala je prvenstveno, da će rat trajati duže od planiranog "kratkog ratnog izleta" i da će biti mnogo skuplji nego što su to američki stratezi planirali. I, kako stvari sada stoje, na frontu broj žrtava na strani američko-britanske koalicije neće biti u granicama "normalnih" gubitaka za ovakvu vrstu ratnih pohoda. Amerika ovog trenutka finansira rat u Iraku ogromnim parama, s nadom da će se te pare brzo oploditi na prodaji nafte koja će biti maksimalno eksploatisana sa osvojenih iračkih izvora. U pesku iračke pustinje nestaju nebrojene količine dolara koje će biti obogaćene sa novih 75 milijardi koje Džordž Buš traži da mu Kongres odobri za produženje vojnih operacija. Buš će te pare sigurno dobiti, jer se iračka operacija mora završiti. Međutim, svi svetski eksperti se pitaju da li će Amerika biti tako izdašna i kad bude trebalo da se obnavlja razrušeno i kad dođe vreme da se od posrnule iračke privrede napravi ekonomska uzdanica arapskog sveta. Industrija smrti Ako se osvrnemo na postratovsku situaciju koja je zadesila Srbiju, Crnu Goru, Kosmet, a posle i Avganistan, onda je jasno da o nekoj obnovi koja je trebalo da prati tempo i obim razaranja nema ni govora. Logika rata u Iraku sastoji se u činjenici da se na proizvodnju smrti troše milijarde dolara, dok će se za održavanje života posle rata trošiti samo mrvice svetske pomoći, najčešće od donacija onih koji nisu ni učestvovali u ratu. U celoj uvodnoj priči, prvih desetak dana drugog zalivskog rata, uloga OUN je svedena više na posmatrača nego na kreatora međunarodnih odnosa i pomiritelja novonastale svetske krizne situacije. Jastrebovi američke administracije frontalno nastupaju protiv UN. Oni je optužuju da je nesposobna da podrži vojnu akciju protiv Iraka, čiji je cilj da izazove političku promenu u regionu Persijskog zaliva, da eliminiše sva iračka oružja za masovno uništenje i da stvori uslove (vojne baze) za brze operacije na prostoru Bliskog istoka koji, iz dana u dan, prerasta u ozbiljnu pretnju svetskom miru. Za stratege neograničene američke vlasti, Bagdad bi trebalo da posluži kao prvi korak na putu ka izgradnji i uvažavanju američkih standarda u svim arapskim zemljama. Na drugoj strani, širenje NATO pakta na istok dovelo je do toga da pred vratima za prijem u ovu vojnu alijansu zapada stoji nekoliko evropskih država koje uočavaju da je situacija, u NATO alijansi i oko nje, vrlo složena i da može dovesti čak i do toga da se NATO raspadne. Nova preraspodela sveta na bazi interesa iza kojih stoji gola vojna sila predstavlja normalnu i očekivanu reakciju na okončanje "hladnog rata". U takvoj situaciji Stari kontinent je suočen sa izborom da li će se potčiniti interesima SAD-a ili će se osloboditi od tutorstva američke supersile i krenuti sam u traženje svog autentičnog puta u međunarodnim odnosima. Događanja u Evropi, u poslednjih petnaest dana, donela su u prvi plan svetskog interesovanja francusko-nemačku inicijativu o formiranju evropske armije, što bi obesmislilo postojanje NATO pakta. Gotovo identičnu situaciju imamo i po pitanju Evropske unije, koja je podelama oko opravdanosti američke iračke intervencije došla do tačke visokog rizika sopstvenog opstanka. Pakao ljudske duše Pokret nesvrstanih zemalja i Arapska liga izdejstvovali su raspravu u Generalnoj skupštini UN, na kojoj je traženo da se rat u Iraku prekine, jer su ratne operacije otpočele bez dozvole Saveta bezbednosti, uz narušavanje principa međunarodnog prava i Povelje UN. Prema većini zemalja UN, invazija na Irak predstavlja jednostranu akciju koju treba okarakterisati kao nezakoniti akt agresije. Ovaj rat između Davida i Golijata nije trebalo ni da počne, pa bi zato trebalo da se vrlo brzo okonča, jer ugrožava sve temelje dosadašnjih međunarodnih odnosa, smatraju eksperti za krizne situacije. Savet verskih poglavara Saudijske Arabije pozvao je svetsku islamsku zajednicu i sve miroljubive države i narode da se udruže u svetoj inicijativi da se rat u Iraku odmah prekine iz ljubavi prema celom čovečanstvu i zbog spasenja ljudskog roda pred destrukcijom rata. Govoreći o karakteru drugog zalivskog rata mnogi evropski intelektualci se slažu da se vodi zbog čisto ekonomskih interesa, odnosno, da u sadašnjem trenutku religijski momenat ne igra apsolutno nikakvu ulogu. Ovaj rat ne predstavlja, bar zasad, verski sukob između hrišćana i muslimana i ne bi trebalo da ga iko tako tumači, jer je sasvim jasno da je ratni plen - petrolejski izvori - pravi razlog agresije na Irak. Posmatrano sa ekonomske strane, evidentno je da američke korporacije prate vojne jedinice u stopu, a u ovoj "borbeno-ekonomskoj" pripravnosti najbolje se snašla korporacija "Halibarton". Ova firma je izbila u žižu svetske javnosti kad je svojevremeno ponudila usluge da sa dna mora izvadi podmornicu "Kursk". "Halibarton" je bivša firma američkog potpredsednika Dika Čejnija, čiji vlasnici danas imaju tajne ugovore o učešću u obnovi Iraka, na bazi ropskih kredita MMF-a i Svetske banke. Ovi olako obećani krediti, koji se u najvećem delu, čak do 70 odsto, troše na savetničke usluge eksperata MMF-a i Svetske banke, tako da odobrene kreditne linije nikada u celosti i ne stižu onima koji će ih kroz desetak godina vraćati, predstavljaju teret naslednika koji teško uspevaju da se otrgnu iz "zagrljaja" dužničkih obaveza. Ovih dana se intenzivno govori o Maršalovom planu za obnovu Iraka. Međutim, svima je jasno, a posebno građanima Srbije, Crne Gore, Kosmeta i Avganistana, da se kao glavne trošadžije ovih donacija i povoljnih kredita javljaju američke korporacije koje izradom i realizacijom projekata obnove i plaćanjem eksperata za projektovanje potrošnje para, prvo pune zelenim novčanicama svoje džepove, a otplatu kredita ostavljaju generacijama dužnika koje dolaze. Ipak, zbog ekonomskih interesa američkog krupnog kapitala, na biblijskim rekama Tigru i Eufratu, pred rajskim vratima, američka i britanska vojska ulaze u pakao iz kog se ljudska duša nikada zdrava ne vraća. Vinko Đurić http://www.glas-javnosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
