Posle pretresa sedista
Milesevske eparhije
Vrline episkopa "milosevskog"
Prijepolje, Beograd - U potrazi za osobama osumnjicenim za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjica policija je pre skoro nedelju dana pretresla i prostorije sedista Milesevske eparhije, Vladicanski dvor u Prijepolju. Dogadjaj o kome proslog utorka popodne niko u ovom gradu na Limu nije zeleo da govori, potvrdila je dan kasnije, prema izvestajima agencija, Vlade Srbije. U pretresu koji je usledio "zbog saznanja da su u eparhijskom sedistu ranije vidjani ljudi iz grupe osumnjicene za Djindjicevo ubistvo", niko nije pronadjen. Nadlezni episkop milesevski Filaret (Micovic), koji je prisustvovao pretresu, obavestio je, kako Danas nezvanicno saznaje, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve o ovom dogadjaju.
Vladika Filaret (1947), jedan od najkontroverznijih episkopa SPC, od pretresa Vladicanskog dvora za medije je gotovo nedodirljiv. Na zavrsnoj godini Bogoslovije (1969) zamonasio ga je tadasnji patrijarh srpski German i dao mu duhovno ime Filaret, sto na grckom znaci "ljubitelj vrlina". Bio je duhovnik Bogoslovije Sveti Sava i manastira Slanci, a jedno vreme i prvi protokol-majstor Patrijarsijskog dvora.
Od 1981. godine poverena mu je obnova hrama Svetog arhangela Gavrila u Zemunu, koji je 1990. pretvoren u manastir. Crkvu u Zemunskom parku je od rusevina pretvorio u mesto na kome se podrzavaju duhovne akademije i pale prvi badnjaci. Pocetak rata na prostoru bivse SFRJ dovodi ga na celo humanitarne organizacije SPC "Covekoljublje", sto je podrazumevalo i obilazak ratista. Iz tog vremena je i njegova cuvena fotografija nastala izmedju Kostajnice i Gline, septembra 1991, sa puskomitraljezom M-53 za koji je posle tvrdio da ga je "samo pridrzavao vojnicima, koji su ga na prevaru slikali". Mada je Crkva kritikovala ovaj "egzibicionizam" oca Filareta, slika koja je obisla svet i danas se cesto koristi kao "argument" protiv SPC.
Za episkopa je izabran treceg puta, na jednom od najkracih redovnih zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC 1999. godine, tokom NATO bombardovanja SRJ. Prethodna dva puta "nije prosao" najpre zbog javnog pisma o njegovom liku i delu koje je, kako se prica, stiglo iz same Patrijarsije, da bu mu potom, navodno, nedostajao samo jedan glas na saborskom glasanju. Njegov izbor za episkopa milesevskog naterao je Miodraga Petrovica, strucnjaka za crkveno pravo, da u tekstu "U raskoraku sa Svetim Savom", izmedju ostalog postavi i pitanje "da li bi sabor arhijereja iz vremena Svetog Save dozvolio da se za episkopa izabere nedozreo, u veri nedoucen, nezdravom ekumenizmu naklonjen, porocima sklon kandidat, samo zato sto treba udovoljiti necijoj sujeti i pohlepi, ili zato sto "mocnici" vrse pritisak?"
Pored bliskih veza sa Srpskom radikalnom strankom, biografija episkopa Filareta ubrzo je dopunjena i njegovim imenovanjem za pomocnika Leposave Milicevic, tadasnjeg saveznog ministra vera. "Kao sto covek nema rezervno srce, nema rezervne oci, ja nemam rezervnog predsednika svog, ja nemam rezervne vlade, ni otadzbine rezervne. I kao episikop milesevski ne vidim sada drugu licnost za predsednika SRJ osim Slobodana Milosevica", izjavio je vladika Filaret septembra 2000. godine, zbog cega su ga mnogi prekrstili u episkopa "milosevskog".
Nastup episkopa Filareta u predizbornoj kampanji naterao je patrijarha srpskog Pavla da se odmah javno ogradi od takvih poruka. Na vanrednom saborskom zasedanju novembra iste godine sve se zavrsilo njegovim pokajanjem. U dobro obavestenim crkvenim izvorima posle se tvrdilo da je prevagnula vecinska saborska "glasacka masina" koju u nekim krugovima nazivaju i "bosanskim lobijem", cije postojanje u SPC javno demantuju.
Da pokajanje ne znaci uvek i promenu ponasanja pokazala je vec naredna godina, kada je pred patrijarha Pavla i Sabor SPC stigao zahtev Odbora za ocuvanje svetinja Eparhije milesevske sa potpisima blizu hiljadu vernika iz svih pet opstina ove eparhije, koji traze smenu nadleznog episkopa. Pored "podele vernika po partijskoj pripadnosti", vladika Filaret je tada prozvan i zbog "uklanjanja vrednosti iz pojednih manastira, maltretiranja monaha koji su zbog toga presli u druge eparhije, koncerata narodnjaka u manastirima, gozbi priredjivanih u cast Vojislava Seselja, predsednika SRS", i jos mnogo toga. Milesevska eparhija i njen episkop paznju javnosti ponovo su privukli pocetkom prosle godine kada su strucnjaci Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture obavestili javnost da cak sedam bespravno podignutih objekata ugrozava manastir Milesevu (13.
vek), od kojih je najsporniji industrijski ribnjak.
J. Tasic
Vrline episkopa "milosevskog"
Prijepolje, Beograd - U potrazi za osobama osumnjicenim za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjica policija je pre skoro nedelju dana pretresla i prostorije sedista Milesevske eparhije, Vladicanski dvor u Prijepolju. Dogadjaj o kome proslog utorka popodne niko u ovom gradu na Limu nije zeleo da govori, potvrdila je dan kasnije, prema izvestajima agencija, Vlade Srbije. U pretresu koji je usledio "zbog saznanja da su u eparhijskom sedistu ranije vidjani ljudi iz grupe osumnjicene za Djindjicevo ubistvo", niko nije pronadjen. Nadlezni episkop milesevski Filaret (Micovic), koji je prisustvovao pretresu, obavestio je, kako Danas nezvanicno saznaje, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve o ovom dogadjaju.
Vladika Filaret (1947), jedan od najkontroverznijih episkopa SPC, od pretresa Vladicanskog dvora za medije je gotovo nedodirljiv. Na zavrsnoj godini Bogoslovije (1969) zamonasio ga je tadasnji patrijarh srpski German i dao mu duhovno ime Filaret, sto na grckom znaci "ljubitelj vrlina". Bio je duhovnik Bogoslovije Sveti Sava i manastira Slanci, a jedno vreme i prvi protokol-majstor Patrijarsijskog dvora.
Od 1981. godine poverena mu je obnova hrama Svetog arhangela Gavrila u Zemunu, koji je 1990. pretvoren u manastir. Crkvu u Zemunskom parku je od rusevina pretvorio u mesto na kome se podrzavaju duhovne akademije i pale prvi badnjaci. Pocetak rata na prostoru bivse SFRJ dovodi ga na celo humanitarne organizacije SPC "Covekoljublje", sto je podrazumevalo i obilazak ratista. Iz tog vremena je i njegova cuvena fotografija nastala izmedju Kostajnice i Gline, septembra 1991, sa puskomitraljezom M-53 za koji je posle tvrdio da ga je "samo pridrzavao vojnicima, koji su ga na prevaru slikali". Mada je Crkva kritikovala ovaj "egzibicionizam" oca Filareta, slika koja je obisla svet i danas se cesto koristi kao "argument" protiv SPC.
Za episkopa je izabran treceg puta, na jednom od najkracih redovnih zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC 1999. godine, tokom NATO bombardovanja SRJ. Prethodna dva puta "nije prosao" najpre zbog javnog pisma o njegovom liku i delu koje je, kako se prica, stiglo iz same Patrijarsije, da bu mu potom, navodno, nedostajao samo jedan glas na saborskom glasanju. Njegov izbor za episkopa milesevskog naterao je Miodraga Petrovica, strucnjaka za crkveno pravo, da u tekstu "U raskoraku sa Svetim Savom", izmedju ostalog postavi i pitanje "da li bi sabor arhijereja iz vremena Svetog Save dozvolio da se za episkopa izabere nedozreo, u veri nedoucen, nezdravom ekumenizmu naklonjen, porocima sklon kandidat, samo zato sto treba udovoljiti necijoj sujeti i pohlepi, ili zato sto "mocnici" vrse pritisak?"
Pored bliskih veza sa Srpskom radikalnom strankom, biografija episkopa Filareta ubrzo je dopunjena i njegovim imenovanjem za pomocnika Leposave Milicevic, tadasnjeg saveznog ministra vera. "Kao sto covek nema rezervno srce, nema rezervne oci, ja nemam rezervnog predsednika svog, ja nemam rezervne vlade, ni otadzbine rezervne. I kao episikop milesevski ne vidim sada drugu licnost za predsednika SRJ osim Slobodana Milosevica", izjavio je vladika Filaret septembra 2000. godine, zbog cega su ga mnogi prekrstili u episkopa "milosevskog".
Nastup episkopa Filareta u predizbornoj kampanji naterao je patrijarha srpskog Pavla da se odmah javno ogradi od takvih poruka. Na vanrednom saborskom zasedanju novembra iste godine sve se zavrsilo njegovim pokajanjem. U dobro obavestenim crkvenim izvorima posle se tvrdilo da je prevagnula vecinska saborska "glasacka masina" koju u nekim krugovima nazivaju i "bosanskim lobijem", cije postojanje u SPC javno demantuju.
Da pokajanje ne znaci uvek i promenu ponasanja pokazala je vec naredna godina, kada je pred patrijarha Pavla i Sabor SPC stigao zahtev Odbora za ocuvanje svetinja Eparhije milesevske sa potpisima blizu hiljadu vernika iz svih pet opstina ove eparhije, koji traze smenu nadleznog episkopa. Pored "podele vernika po partijskoj pripadnosti", vladika Filaret je tada prozvan i zbog "uklanjanja vrednosti iz pojednih manastira, maltretiranja monaha koji su zbog toga presli u druge eparhije, koncerata narodnjaka u manastirima, gozbi priredjivanih u cast Vojislava Seselja, predsednika SRS", i jos mnogo toga. Milesevska eparhija i njen episkop paznju javnosti ponovo su privukli pocetkom prosle godine kada su strucnjaci Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture obavestili javnost da cak sedam bespravno podignutih objekata ugrozava manastir Milesevu (13.
vek), od kojih je najsporniji industrijski ribnjak.
J. Tasic
