Božidar Đelić: Očekujemo da pojačana međunarodna pomoć nadomesti očekivani pad privatizacije i investicija
Plate i penzije redovne - Rebalans budžeta treba da uvaži novu ustavnu realnost, odnosno usvajanje Ustavne povelje zajednice Srbije i Crne Gore, tj. prenošenje jednog dela ingerencija bivše SRJ na republike i novi način finansiranja institucija nove državne zajednice. Dodatna stvar za rebalans je i tragično ubistvo premijera I pogoršanje međunarodne ekonomske situacije, koje su dovele do nužnog preispitivanja pretpostavki na kojima je taj budžet napravljen. Ukupni budžetski deficit je ostao na istom nivou kao i na kraju prošle godine 46,9 milijardi dinara, odnosno 750 miliona evra, a stavke koje se pokrivaju od privatizacije međunarodnih kredita i neto domaćeg zaduživanja su obezbeđene, ali iznos od 14,9 milijardi dinara, oko 220-250 miliona evra, koje treba nabaviti iz donacija još nismo u potpunosti obezbedili - kaže za "Blic" Božidar Đelić srpski ministar finansija i ekonomije. Osim toga postoji i deficit u kapitalnom delu platnog bilansa od 150 miliona evra koji nije u budžetu, pa je ukupan (skinuti budžetski!) nepokriveni deficit oko 400 miliona evra. Očekujemo veći iznos donacija i mekih kredita kako bismo pokrili taj deficit. Koliko je realno da dobijemo veće donacije za pokrivanje budžetskog deficita? Vlada Srbije pravi veliku ekonomsko - diplomatsku ofanzivu zbog novonastale situacije, i to ne samo zbog atentata na premijera, već i zbog recesije na zapadu, koja je najveća od 30-ih godina, zbog čega je moguć manji rast i prihodi od privatizacije. Očekujemo da pojačana pomoć nadomesti očekivani pad privatizacije i investicija. Prve reakcije su ohrabrujuće. EU je prva reagovala, ima naznaka da će oni pojačati podršku, i moguće je da to bude više od sto miliona evra, ali ne bih da licitiram. Nemačka je najavila povećanje donacija sa 30 na 40 miliona evra ove godine, i verovatno odobravanje novog povoljnog kredita od 30 miliona evra za podršku budžetu i odobrenje smanjenja duga prema Nemačkoj od 25 miliona evra, uz uslov da ta sredstva usmerimo ka borbi protiv siromaštva, što je i naš prioritet. Francuska nam je omogućila učešće u delu kredita od 35 miliona evra koji uglavnom daju neevropskim zemljama. Nemačka i Francuska su odlučile da zajedno predlože održavanje donatorske konferencije za nas u junu, tako da bi ceo taj napor tada trebalo da bude konkretizovan. Ukoliko međunarodna zajednica ne pojača podršku, jasno je da ćemo morati da revidiramo ovaj budžet i dodatno smanjimo na jesen javnu potrošnju za nekih desetak milijardi dinara. Šta bi to značilo za korisnike? Oni koji životno zavise od budžeta mogu da računaju da su apsolutni prioriteti, odnosno da će penzije i plate biti redovne, kao i do sada, ali ako ne bude povećane pomoći, ne treba da očekuju da će biti onih i onolikih pomaka, koji su bili najavljeni krajem prošle godine. Pitanje je kojim ritmom će se povećavati plate, ali mi ćemo učiniti sve da ispoštujemo dogovore, naročito sa prosvetom zdravstvom i pravosuđem kao što smo i ispoštovaliovog meseca. Prostor za smanjenja našao bi se pre svega u domenu investicija i subvencija, što je, nažalost, loše za celu privredu. Šta se očekuje od privatizacije i investicija? U pogledu privatizacije treba imati konzervativne procene, i ne treba podizati očekivanja ukoliko nismo sigurni. Ja čak verujem u jedan scenario gde ćemo imati i više od planiranog, ali treba biti realan i konzervativan i planirati za nijansu ispod. Investitori su i dalje zainteresovani i za duvansku industriju i za mnoga druga preduzeća, poput "Beopetrola" i "Putnika". Očekivali smo rast nacionalnog dohotka u ovoj godini od pet odsto, sadaočekujemo 3,5-4,5 odsto, a inflacija će biti najviše za 1-2 odsto veća od planirane od devet odsto. U prva tri meseca inflacija je bila 1,8 odsto što je na godišnjem nivou oko 7,4 odsto, tako da je stabilnost cena i naša projekcija realnost a ne želja. Krenula je industrijska proizvodnja, a i poljoprivreda bi trebalo da ove godine dosta dobro doprinese rastu. Rizici su nešto veći nego pre, ali ako strani donatori i investitori budu uz nas, biće bolje od ovoga što sada pričam. Ipak, u ovom momentu moramo biti oprezni. Poreska policija počeće strogu kontrolu i poređenje poreskih prijava i stvarne imovine od 1. jula. Sasvim sigurno se ne odnosi na prosečne građane koji nemaju razloga za strahovanje. Iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji proističe kontrola onih koji ne prijave imovinu, a naša poreska policija prioritetno će pratiti one koji imaju značajnu imovinu, od preko 20 miliona dinara. Svi oni koji imaju imovinu preko te vrednosti: nekretnine, kola, keš, umetnička dela u zemlji, ali bogami i inostranstvu, uključujući i neke egzotične zemlje, u obavezi su da je prijave do 30. juna poreskoj administraciji i na taj način krenu u regularan način poslovanja. Neki će reći da je to neka vrsta legalizacije ranije stečenog i tačno je da mi očekujemo da ogromna većina naših poslovnih ljudi od sada počne da izmiruje redovno svoje obaveze i da nećemo imati retroaktivne procene, ali tu očekujem da se žito razdvoji od kukolja. Oni koji crpu prihod od nelegalnih aktivnosti ili žele da ostanu u sivoj zoni, neće moći u budućnosti da objasne kako je njihova imovina i način života u raskoraku sa njihovom poreskom prijavom i legalnim aktivnostima. Veoma mali broj ljudi u Poreskoj upravi će imati pristup tim informacijama koje će se prikupljati i obrađivati samo na na jednom obezbeđenom kompjuteru u centrali zbog privatnosti finansijskih podataka, ali i zbog bezbednosnih aspekata. Za sve one koji ne iskoriste šansu da posluju po zakonu, nećemo imati pardona. Tu će poreska policija primenjivati sve zakonom dozvoljene mere od ogromnih novčanih kazni, zaplene imovine do zatvorske kazne od čak tri do 10 godina zatvora za poreskuutaju veću od tri miliona dinara. Ljudi iz poreske policije su već bili na obuci u Italiji i Francuskoj i imaće veoma velike ingerencije, počev od sprovođenja radnji u pretkrivičnom postupku koje mogu da idu i do prisluškivanja. Jedino što nemaju to je oružje i mogućnost hapšenja, ali tu će imati široku podršku MUP-a, za koju sam sada siguran da neće izostati. Imao sam razgovore sa zamenikom ministra finansija Rusije i imamo spreman jedan sporazum između srpske i ruske poreske administracije za razmenu podataka o onima koji nisu plaćali porez ni Srbiji ni Rusiji a poslovali između te dve zemlje i u tom grmu leži jedan dosta veliki zec. Najavili ste preispitivanje rada trgovinskih sudova. Počela je jaka akcija na nivou sudstva da nekoliko trulih jabuka ne kompromituje celu inače veoma časnu i plemenitu profesiju. Mislim da ne treba zaboraviti u toj akciji onaj privredni deo, koji nije ništa manje interesantan. Lično ću se angažovati u tom domenu da trgovinski sudovi ne budu zaobiđeni. Imali smo dosta pritužbi domaćih i međunordnih investitora na rad trgovinskih sudova, zbog nekih odluka, koje su znale da krenu u jednom pravcu, a posle nekoliko nedelja se od strane istog sudije završe u nekom drugom pravcu. Tako da je tu bilo dosta iznenađujućih presuda, koje bi trebalo preispitati. Za MUP još 1,6 milijardi Ono što se sada dešava u zemlji u pogledu akcija MUP-a ima i budžetske efekte. Budžet MUP- a je povećan za 1, 6 milijardi dinara i to zbog preuzimanja jednog broja radnika sa saveznog niova, dakle iz bivšeg SMUP-a, koji uglavnom obezbeđuju diplomatsko konzularna odeljenja u našoj zemlji i naše ambasadeI napolju, bave se administrativnim pitanjima državljanstva i slično. Druga stavka u povećanom budžetu MUP-a je dodatna oprema i dodatni građevinski radovi kao i izgradnja stanova. Još manje zaposlenih Na nivou državne zajednice došlo je do ušteda, jer je 1.800 ljudi uzelo otremninu. Bio sam veoma iznenađen kada sam video da veliki broj tih ljudi i dalje radi po ugovoru o delu, što nećemo tolerisati, jer ne mogu uzeti otpremnine i nastaviti da rade u organima zajednice, republika ili lokalne samouprave. Biće i dodatnih smanjenja obima zaposlenih na saveznom nivou za nekih 1200-1500 ljudi, što će doneti nove uštede. Tako ćemo - bez vojske, gde radi 52.000 ljudi - sa 10.000 zaposlenih na saveznom nivou doći do 3.000 ljudi, što znači da neće biti toliko raznoraznih agencija, sekretarijata i drugog. I na carini će doći do dodatnog smanjenja zaposlenih bar za 200 izvršilaca. Moramo da štedimo. Ove godine ćemo temeljno gledati sve stavke na republičkom nivou. http://www.blic.co.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
