|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
SUDBINA KOSOVA POSLE SAMITA EU U
SOLUNU: JASNIJA POLITIKA (23. 06.
2003.) |
|
Nije iskljuceno da jednog dana UNMIK zaista
preraste u EUMIK, ali je iskljuceno da o tome odluku
donese jedino EU, kaze dr Dusan Janjic.
|
Posle samita EU u Solunu bar dve
stvari nisu sporne: da resavanje kosovskog problema
zahteva vece angazovanje EU, kao i da uspesna regionalna
politika EU prema jugoistocnoj Evropi napokon moze da
nametne odgovor na enigmu Kosova. Zbog svega toga Kosovo
je bilo jedna od tema solunskog sastanka, iako je
unapred bilo jasno da se o ovoj temi nece govoriti za
glavnim stolom. Dogodilo se zapravo ono sto se i
ocekivalo - skup u Solunu je samo naznacio novi ciklus
evropskog bavljenja Kosovom, rak ranom jugoistocne
Evrope.
EU je danas deo medjunarodnog civilnog
(gde je zaduzena za ekonomski razvoj i rekonstrukciju) i
vojnog (kroz NATO, zemlje EU daju njaveci broj vojnika
KFOR-a) prisustva na Kosovu. Pri tome, EU nema razloga
da bude zadovoljna dosadasnjim rezultatima, zbog cega je
potrebno sto pre preispitati ulogu Unije u ostvarivanju
standarda sadrzanih u Rezoluciji 1244 Saveta
bezbednosti. Postoje i zagovornici prosirenja uloge EU
na Kosovu izvan ovog okvira. Primera radi, sef UNMIK-a
Mihael Stajner, u izlaganju na Slobodnom univerzitetu u
Berlinu, leta 2002. godine, obecao je da ce svoj mandat
krajem 2003. godine (kao sto je poznato, Stajner
najverovatnije odlazi sa ove funkcije mnogo pre
predvidjenog roka) zavrsiti prerastanjem UNMIK-a u
EUMIK, sto bi ujedno znacilo i promenu sadasnjeg statusa
Kosova.
Po Rezoluciji 1244 moguce je da se novi
politicki okvir za Kosovo utvrdi samo od strane Saveta
bezbednosti. Nije iskljuceno da se jednog dana zaista
postigne politicki dogovor da to bude EUMIK, ali je
skoro iskljuceno da o tome odluci samo EU. Za
stabilizovanje stanja na Kosovu i u Jugoistocnoj Evropi
svakako bi bilo od koristi ako bi se posle Soluna EU
pozabavila jasnijim odredjivanjem svoje politike na
Kosovu. Unutarevropski razgovor na ovu temu neophodan je
i zbog toga sto dosadasnja praksa na Kosovu svedoci o
brojnim primerima razlicitih, a medjusobno
suprotstavljenih politika drzava clanica EU. Za Evropu
ima tu mnogo toga o cemu se moze razgovarati: o
pitanjima kvalitetnog i sveobuhvatnijeg investiranja; o
podrsci regionalnim programima razvoja infrastrukture; o
ekonomskoj saradnji, o carinskoj i trgovackoj uniji; o
tome kako da se u ostvarivanju stavova Londonske
konferencije u borbi protiv organizovanog kriminala u
jugoistocnoj Evropi i u okviru globalne borbe protiv
terorizma prosiri delovanje EU u oblasti bezbednosti i
sigurnosti; o tome kako da se razrese mnogi problemi
koji svakodnevno zagorcavaju zivot gradjana Kosova, a
narocito pripadnicima srpske zajednice i drugih
nacionalnih zajednica... Time bi EU dokazala da zaista
zeli novu politiku prema Kosovu.
Za postizanje
ovih ciljeva na raspolaganju su dva globalna
instrumenta: proces stabilizacije i prikljucivanja EU i
Partnerstvo za mir. Jasna poruka iz Soluna o spremnosti
EU da podrzi Srbiju i Crnu Goru i Kosovo u ovim
procesima bila je vise nego izvesna i, naravno,
pozeljna.
Dusan Janjic je direktor Foruma za
etnicke odnose
| |
| |
