|
Datum: 23. juni 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
STALNO NAS UBEDJUJU DA NAM JE
DOBRO I DA CE BITI JOŠ BOLJE AKO SE STRPIMO...
SAMO NE KAŽU KAKO I
KADA
[EMAIL PROTECTED]
Borivoje Uroševic
Beograd, 22. juni 2003.
godine
Kao vecina zaposlenih u Beogradu i ja svake subote odlazim u
kupovinu namirnica od kojih pripremamo obroke za narednu sedmicu. Vec u petak me
hvata panika od kojih cu para kupiti sve što nam treba da bi se cetvoroclana
porodica, kako tako, ishranila naredne sedmice.
Vecina trgovinskih kuca daje
svoju robu na odloženo placanje od 45 do 60 dana i to je jedini spas da konacnu
finansijsku propast odložimo za ''tamo nekad''.
Ja se snabdevam u jednoj
simpaticnoj samoposluzi, poznate beogradske firme, na Kalenicevoj pijaci, za
koju kažu da je ''prijatelj kucnog budžeta''. Doduše, svake subote doživljavam
šokove novih poskupljenja koja ne mogu da zaobidju ni ovu firmu. Iz subote u
subotu torbe u koje stavljam ono što sam na odloženo placanje kupio, sve su
praznije a ishrana moje porodice sve siromašnija.
U prošlu subotu, 21. juna
2003. godine u uobicajeno vreme, pojavio sam se u samoposluzi i uz poznato
''dobar dan komšija'' poveo vec ustaljenu konverzaciju sa šefom. Šta je u
medjuvremenu poskupelo a šta se sprema za poskupljenje, ima li iznenadjenja u
vidu pojeftinjenja i slicno? Primetio sam da šef stalno gleda sa strane ili
preko mene, dok razgovaramo. To mi se ucinilo neobicnim pa sam ga upitao u cemu
je stvar. Rekao mi je da se on i službenici samoposluge sve više bave cuvanjem
robe koja je izložena, nego svojim mušterijama. Sve više naroda dolazi u
samoposlugu da kupi hleb i mleko i da ukrade, ako uspe, još nešto što mu je
neophodno za ishranu, a nema od cega da plati. Ovo saznanje unelo je nemir u
mene i nametnulo mnoga pitanja.
Pitao sam ga ko sve pokušava da ukrade? Rekao
mi je da ima najviše penzionera ali i profesora i inženjera, službenika...
Nekadašnjeg srednjeg staleža.
Setio sam se teksta, objavljenog u jednom našem
dnevnom listu, o siromaštvu u Srbiji koji je, na osnovu svojih istaživanja,
izneo ''Centar za proucavanje alternativa'' iz Beograda.
Rezultati tih
istraživanja su poražavajuce tacni. Na osnovu njih sacinili su pet kategorija u
koje su svrstali naše stanovništvo. One izgledaju ovako :
" ocajno siromašnih
je 14 %
" siromašnih je 49 %
" srednje stojecih je 22 %
" dobro
stojecih je 10 %
" bogatih je 5 %
Nisu objasnili kakva je razlika izmedju
ocajno siromašnih i siromašnih
ali u procentima ( 63 % ) to je mnogo više od
polovine stanovništva. Ta grupacija jedva da uspeva sebi da obezbedi jedan obrok
dnevno. Mali broj njih koristi usluge ''narodne kuhinje'' gde dobija jedan
besplatan obrok. Najavljivanjem aktuelne vlasti da, zbog nedostatka novca i sve
manjih donacija iz sveta, ima nameru da na jesen ukine ''narodne kuhinje'',
stanje ce biti alarmantno.
Neverovatna je cinjenica da zemlja, kakva je
Srbija, ima toliko gladnih a uslovi za poljoprivradnu proizvodnju su mnogo bolji
nego u drugim zemljama u okruženju. Nije jasno zašto je hrana toliko skupa i gde
odlazi višak poljoprivrednih proizvoda.
Dakle, ovih naših 63 % siromašnih, po
kriterijumima koji se koriste za siromašne zemlje Evrope, spadaju ispod granice
siromaštva.
Prema vec pomenutoj statistici samo 15 % stanovništva ne mora da
razmišlja hoce li moci da ishrani porodicu, da kupi neophodne stvari za higijenu
i da se pristojno obuce, da ide u pozorište i bioskop, na godišnji odmor, da
vozi nov auto i slicno. Ostalima je to san i secanje na neka davno prošla
vremena.
Uskoro ce izbori, valjda o njima razmišljaju i jedni i drugi - i
vlast i narod.
S`druge strane, nasuprot statistici koju je objavio pomenuti
Centar, vlast preko svojih medija širi optimizam bez pokrica i nudi bolju
buducnost. Tako saznajemo da svakog meseca standard realno raste, da je potrebno
da se strpimo jer nam stiže pomoc od naših prijatelja širom sveta. Najpre su nam
''pomagali'' rušeci nas i ubijajuci nedužne, a sada nam pomažu da preživimo.
Tako na poklon dobijamo modifikovanu soju od ''brižnih nam prijatelja''
Amerikanaca, valjda da vide kakve ce posledice ostaviti na naš stocni fond i
stanovništvo. A naša vlast se hvali tom pomoci kako se, eto, naši prijatelji
brinu o nama.
Privrednici, ono malo što ih je ostalo, saopštavaju da su
optimisticki raspoloženi kada je u pitanju promena stanja na bolje, iako je
iskorišcenost kapaciteta u padu, iako rastu zalihe gotove robe, iako je sve
manje sirovina - narocito iz uvoza, iako ocekuju skoro budjenje inflacije. Reklo
bi se da im je optimizam bez pokrica, jer je u prvih pet meseci ove godine, u
odnosu na isti period prošle, industrijska proizvodnja manja za 3,7 %. Nailazi
letnji period, kada su godišnji odmori, pa ce najesen situacija biti još
gora.
Dosadašnji privredni tokovi pokazuju da optimizam privrednika i vlasti
ne stoji na cvrstim temeljima.
Da se vratim na pocetak teksta i na razgovor
sa šefom samoposluge. Ne opravdavajuci ni na koji nacin ''snalaženje'' gradjana
kako da prežive, preporucujem poznatoj beogradskoj firmi da zaposli još
službenika koji ce cuvati robu, najesen ce biti još gore !
Napomena : Ako želite da saradjujete, ako mislite
drugacije ili želite
nešto da saopštite, obratite nam se - i obavezno
potpišite !
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653
Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna
[tedionica- Devizni ra~un br.:
00-305-0002922.2
|
