Letnja rupa?
Može se i bez srpskih žrtava
Mediji u Zapadnoj Evropi i Americi imali
su čak četiri dana prilike da obaveštavaju svoju javnost o zbivanjima na Kosovu
i Metohiji: u sredu 13. avgusta, kada su ubijena deca u Goraždevcu, sledeći dan
kada su zbog toga Srbi protestovali u enklavama širom Kosova, u petak kada je
bila sahrana malog Pantelije Dakića i Ivana Jovovića, i u nedelju, 17. avgusta,
kada je ponovo pucano na grupu dece u Goraždevcu. Svaki od ovih događaja je bio
dovoljan povod da se pruži bar osnovna informacija o aktuelnom stanju u delu
Evrope koji je bio jedno vreme u žiži svetske javnosti i najveće evropske krize
posle Drugog svetskog rata.
Analiza
izbora vesti prikazanih u razdoblju od 13. do 17. avgusta u zapadnim medijima
pokazuje četiri zakonitosti koje uglavnom određuju
izveštavanje.
Prva bi se mogla nazvati
“ljudskim faktorom”, i ona se ne sme nipošto zanemariti. Jedan deo stranih
dopisnika, koji žive i rade u Beogradu, trenutno se nalazi na godišnjem odmoru,
a pošto se njihove domaće redakcije po nekom zakonu inercije oslanjaju na
postojeću infrastrukturu - nema vesti sa Balkana. Tako je najtiražniji ozbiljni
dnevni list u Nemačkoj “Zidojče cajtung”, zbog odmora svog dopisnika, za četiri
dana objavio informaciju od sedamnaest redova, sastavljenu iz agencijskih vesti,
u kojoj je dominirala činjenica da je novi UN administrator Hari Holkeri stupio
na dužnost. Ubistvo srpske dece bilo je tek u drugom planu i sažeto u tri
rečenice.
Na istu tu “letnju rupu”
ukazuje dopisnik više nemačkih dnevnih listova Gema Percgen koja trenutno boravi
u zapadnom delu Evrope: “Da sam u Beogradu, ja bih svakako pisala o događajima
na Kosovu, a neke od novina za koje radim to bi objavile. Bez moje inicijative
redakcije ne pokazuju neko preterano interesovanje za taj deo sveta.”
Ima još ljudskih faktora koji utiču na
kvalitet novinarstva, ne samo na Zapadu, a to su nemar, aljkavost i
ignorancija.
Da li su zaista u pitanju
samo “ljudski faktor” ili “letnja rupa” kada ogromna većina medija u vodećim
evropskim zemljama, kao što su Engleska, Francuska i Nemačka, ili u Americi
uopšte ne izveštava o nekom događaju ili se na njega osvrće samo kratko i
usputno? Neki dopisnici sa kojima je NIN razgovarao imaju veoma jednostavan
odgovor na ovo pitanje - ima trenutno važnijih stvari od Kosova. Ova druga
zakonitost koja se može uočiti kada je reč o selekciji vesti podrazumeva da
postoje čvrsti kriterijumi izbora. Više rangirane (velike sile) kao i geografski
i/ ili kulturno bliže zemlje imaju više izgleda da se izveštava o njima nego one
države koje su niže rangirane i koje su geografski i/ ili kulturno udaljene.
Pored zemalja koje zaslužuju da se o njima izveštava, postoje i događaji te
vrste, pri čemu se posebna pažnja obraća na ono što je izuzetno - katastrofe,
nemiri, državni udari i slično.
Kako
strani dopisnici ističu, prošla nedelja bila je obeležena zbivanjima koja su
Zapadu bila bliža nego “mala katastrofa na Balkanu” - nedostatak struje u
delovima SAD i Kanade, sudbina okupatorske vojske u Iraku, Liberija, Izrael itd.
Dopisnik jedne ugledne i velike strane televizijske stanice, pod uslovima
anonimnosti, ovaj fenomen u razgovoru za NIN dopunjuje ovako: “Mi smo dobili
direktivu da snimamo laganije teme. Mada moram da vam priznam da oni koji sede u
redakcijama i određuju sadržaje, nemaju pojma o čemu odlučuju. Kad spomenete
neko mesto u Srbiji ili na Kosovu, to je kao da govorite o dalekoj Africi. Imate
sreću ako naletite na urednika koji ima bar neko osnovno znanje, a i kod njega
onda najčešće odlučuje neki nenovinarski kriterijum, kao, na primer, lična
pogođenost.”
Nemački politički magazin
“Špigl” za ovu nedelju je izabrao “laganiju temu” iz Srbije koja dodiruje domaću
publiku na svoj način - priču o nemačkim ratnim brodovima na dnu Dunava.
“Špiglov” stalni dopisnik u Beogradu Renate Flotau, iz Skoplja, gde trenutno
boravi, poručuje da je taj članak bio dugo pripreman, a de će ubistvo dece u
Goraždevcu svakako ući u sledeći izveštaj o
Kosovu.
Koliko je Kosovo zaista daleko
od svesti evropske i američke javnosti, da skoro nikoga više ne zanima šta se
tamo dešava, a koliko u tom ignorisanju ima političke namere? Gema Percgen tvrdi
da su srpski mediji histerični kada je u pitanju Kosovo i da bez mere preteruju,
što čini provaliju između srpskog i zapadnog pogleda na tamošnja zbivanja još
dubljom. Međutim, ona priznaje da je i jedno i drugo ponašanje diktirano
političkim interesima. I zaista, mediji ne izveštavaju samo o “golom događaju”
nego političari stvaraju prema svom interesu dodatne povode za izveštavanje kao
što su to, na primer, konferencije ili saopštenja za štampu. Dok Nebojša Čović
ili drugi predstavnici srpske vlade svaki čas, čak i nekoliko puta dnevno, javno
ukazuju na problematiku, zapadni lideri se odlikuju ćutanjem. Suprotno tome,
predstavnici vlada u Vašingtonu, Londonu ili Berlinu su se, kada je trebalo da
se krene u rat protiv Jugoslavije, stalno oglašavali pred svetskim
kamerama.
Ovde je reč o trećoj i
četvrtoj zakonitosti u izboru vesti koje su usko povezane jedna sa drugom, a to
su politički interesi i uvrežene slike ili stereotipi koji čine kriterijume
selekcije. Po reakcijama Srba u rasejanju na izvešatavanje zapadnih medija o
Goraždevcu, vidi se da su to i najosetljivije konfliktne tačke. Tako predsednik
Srpskog saveza u Švedskoj Nikola Janić, u otvorenom pismu švedskoj javnosti,
domaćim medijima i političarima prebacuje “da se i dalje cenzurišu zločini nad
srpskim civilima, očigledno nasleđena navika iz vremena prošlog građanskog rata
i NATO bombardovanja bivše Jugoslavije”. A Srpski kongres ujedinjenja u Americi
u dopisu agenciji “Asošijeted pres” reaguje na tvrdnju da su Srbi na Kosovu sada
meta “osvete” zbog ranije počinjenih zločina nad Albancima što imputira da
Albanci ili albanski ekstremisti ne bi ubijali da Srbi nisu počeli s
tim.
U nekim slučajevima su medijske
političke poruke sasvim jasne. Prvi program nemačke televizije u najgledanijim
dnevnicima zemlje sasvim je prećutao ubistva u Goraždevcu iako je njen dopisnik
Detlef Klajnert ponudio izveštaj o tome. Umesto toga, u spomenuta četiri dana
emitovan je prilog o požarima u Hrvatskoj i o ekshumaciji bošnjačkih žrtava
Srebrenice iz masovne grobnice na Crnom
vrhu.
MIRA BEHAM
