Hram kao stalni izazov
"Odgovorno završiti Hram", 24. 7.
Sa velikom neprijatnošću ću, ovako preko štampe, da porazgovaram sa starim kolegama, arhitektama Banetom Mihajlovićem i Mihajlom Mitrovićem. Osnovno moje pitanje glasi - otkuda sada, na završetku podizanja Hrama Svetog Save, vaša briga o njemu? Da nije - zbog promene režima, 5. oktobra? Ali, od početka i redom.
Prvi - Bane Mihajlović. Kolega Bane je od početka gradnje bio rado viđen gost u prostorijama projektnog biroa Hrama i to gotovo svakodnevno. I, kada su bile završene konture Hrama - nikakvih primedaba s njegove strane!
Drugi - Mihajlo Mitrović. Od tolikog pisanja o arhitekturi kod nas i u svetu nije našao za shodno da posveti dužno slovo Hramu. Specijalno kada su, već 1990. godine, bile izvedene glavne konture Hrama! Za sve vreme gradnje nije nas posetio u birou. Nije čak nikada viđen u Hramu. Izvinjavam se ako grešim.
I, sada, njihova glavna primedba koja glasi: "A veličanstvene monumentalne vizantijske kupole sa slapom bočnih polukupola Svetosavskog hrama danas se završavaju na šiljatom dvovodnom krovu, karakterističnom za rudimentarnost romanske arhitekture".
Gospodo kolege, sramota me je za godine koje imate i za znanja koja posedujete. Ispada da su kupole izmislili Vizantinci (danas pravoslavni), a šiljate krovove tvorci romanskih zdanja (danas katolici)!!! Oko 80 procenata pravoslavnih crkava ima šiljate krovove, a što se tiče kupola imaju ih sve religije, a najveća kupola je na crkvi Sv. Petra u Rimu. A tek Plava džamija u Carigradu (Istanbulu). Valjda znate ko je konstruisao prvu kupolu?
Projektanti Nestorović i Deroko su u svom projektu predvideli tri ulazna portala - "šiljata" - ne samo glavni. Valjda Deroko bolje poznaje Vizantiju od nas trojice!
A što se projekta tiče i potrebe za "umnim" savetnicima, danas kada se Hram završava, drage kolege, valjda vam je poznato da se velikim jugoslovenskim konkursom došlo do projektanata, naših počivših cenjenih profesora Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka, kao i da je, posle bitke sa komunističkim vlastima, najzad dobijena (posle Titove smrti) dozvola za nastavak gradnje i da je imenovan arhitekta Branko Pešić da produži rad na projektu i gradnji, 45 godina kasnije. Proveo sam na Hramu u najtežim, najtragičnijim, najsramnijim našim danima, dočekavši najzad i odlazak komunizma i dolazak demokratije, blizu 20 godina (1984-2004). Preporučujem da pročitate knjigu prote Milana Jankovića, sekretara Svetog Sinoda "Patrijarh German u životu i borbi za Spomen-hram". Biće vam sve jasno, a možda i neće.
I na kraju, drage kolege, preporučujem da ono snage što vam je ostalo upotrebite na nešto korisnije i ostavite se ćorava posla da kao starci mudrujete i savetujete, misleći još uvek da se bez vas ne može ništa. Zbogom!
Arh. Branko Pešić,
protomajstor Hrama Svetog Save
