|
Dejton prevaziđenNjujork, 31. avgusta (Tanjug) Bosni i Hercegovini treba novi ustav, budući da je Dejtonski sporazum prevaziđen i predstavlja kočnicu za razvoj zemlje, piše u "Volstrit džornalu" predsedavajući projekta Dejtonskog mirovnog sporazuma iz Vašingtona Robert Hičner. Hičner predlaže visokom predstavniku u BiH Pediju Ešdaunu da već započne sa pripremama za novi ustav. Daleke 1995. godine na diplomatskom stolu, kako to mnogi hroničari tvrde, nije bilo boljeg rešenja od Dejtonskog mirovnog sporazuma. Osam godina kasnije, dejtonski sporazum zvuči kao umnogome raštimovano štivo, "koga se ni najbolje uštimovani orkestar ne bi prihvatio svirati", ocenjuje Hičner, dodajući da "dejtonska BiH još uvek nije potpuno demokratska zemlja". Hičner tvrdi da se bosanski napredak može meriti napretkom u eliminisanju mogućnosti povratka nasilja, ali da, s druge strane, još uvek ozbiljna poltička nestabilnost, ekonomska i socijalna anemija ostaju povod za nastavak međunarodne uprave, koja se očitava u neprikosnovenoj funkciji visokog predstavnika. Ono što posebno zabrinjava je jedna vrsta socijalne inercije, koja je u obliku apatije zavladala među Bosancima, među kojima je sve manje i one najzdravije, intelektualne pobune protiv statusa kvo. "Naviknutost na nesposobnost domaćih snaga", piše Hičner, "ostaje modus vivendi za opstojanje neokolonijalne uprave lorda Pedija Ešdauna. To upraviteljstvo na tu nesposobnost odgovara kontramerama radi zaustavljanja kriminala i korupcije i zaživljavanja nefunkcionalnog političkog sistema, nametnutog Bosni upravo Dejtonom". "Dejton, dakle, treba menjati i te promene treba shvatiti kao neophodni lek, ili uslov bez koga se ne može", ocenjuje Hičner, koji smatra da je "Dejtonski mirovni sporazum načinio je od Bosne političku karikaturu i stvorio takav politički sistem koji zemlju čini apsolutno nemogućom za kontrolu bez stalnog prisustva međunarodne pomoći". Navodeći kao primer apsurdnosti ustrojstva Bosne i Hercegovine činjenicu da dva decentralizovana, drugim rečima paradržavna entiteta, žive potpuno odvojenim životima, a jedna od konsekvenci tako nakaradne nazovi državne konstrukcije je da u siromašnoj Bosni trenutno vlast deli čak sto ministarstava, sa priličnim budžetskim izdacima. "Izlaz je", insistira predsedavajući dejtonskog mirovnog projekta, "u tome da sam visoki predstavnik već 2004. godine kao neminovnost nametne i započne rad na promjeni dejtonskog ustava, i to uz angažman bosanskohercegovačkih lidera". Novi ustav bi, sugeriše on, od Bosne trebalo da "učini ono što Dejton nikad nije mogao stvoriti, a to je – normalnu državu". |
Title: Message
