|
Poslušati nobelovca
Branko Dragaš je bankar i ekonomski analitičar iz Beograda. Predsednik je kompanije "Kondel" i nestranačke ekspertske asocijacije Privredna snaga Srbije. • Kako ocenjujete dosadašnje reforme i tranziciju u Srbiji? – Ni u trećoj godini privreda nije pokrenuta. Privredni rezultati su loši i građani i privrednici ne mogu da izdrže neoliberalnu šok terapiju. Industrijska proizvodnja za prvih sedam meseci je u padu 3,5 odsto, poljoprivredna je u minusu 10 posto, spoljno-trgovinski deficit za proteklih 30 meseci dostigao je 9.215 milijardi dolara, naša zaduženost krajem avgusta dosegla je 13,5 milijardi dolara. pali smo u dužničko ropstvo i nepokrenuta privreda neće moći da vraća obaveze koje su prešle iznos bruto društveni proizvoda (BDP). Nezaposleno 968.250 ljudi, zaposlenih je 1.282.049 i, u proseku, rade svega 3,5 sata, a 194.779 ih prošlog meseca nije primilo plate. Iskorišćenje kapaciteta je manje 40 odsto, a 80 posto opreme je zastarelo. Zbog pogrešnog koncepta reformi, stopa privrednog rasta teško da će preći jedan odsto ove godine, pa nam treba 30 godina da dođemo u 1989. Posebna nevolja je što 34.208 preduzeća treba da ide u stečaj i što će još 468.000 ljudi ostati bez posla. • Mogu li ljudi to da prežive tranziciju? – Prema istraživanjima stručnjaka, 74 odsto građana živi sa jednim do dva dolara dnevno, a 32 posto je veoma siromašno. Srbiji preti socijalna eksplozija, slična onoj u Argentini, koju su međunarodne birokrate deset godina hvalile dok se nije desio privredni slom. Umesto privrednog razvoja, dobili smo tranzicionu recesiju, drastičan pad životnog standarda, rast dugova i deficita i nelikvidnu privredu. Zbog toga je ugrožen budžet: umesto planiranih 135,9 milijardi dinara, ostvareno je 127,9. A zato što opada BDP, budžetski deficit će se ove godine uvećati za još 500 miliona evra i dostići će prevelikih 1,2 milijardi. Donacija je sve manje: očekivano je 7,8 milijardi dinara, a došlo 880 miliona. Kako će puniti budžet kada sve rasprodaju? Novi poslovi • Ima li načina da se zaustavi nepovoljan ekonomski tok? – Stanje u privredi je dramatično. Istraživanja pokazuju da samo 17,7 odsto mladih hoće da ostane u zemlji, ostali gledaju da pobegnu. Šta treba uraditi? Dve ključne stvari? promeniti koncept i promeniti ljude. To je sportski pristup – menjamo ekipu i igru, jer rezultata nema. Ponovo predlažem da se pokrene javna rasprava u vezi s tim kakve su nam reforme potrebne. Privrednici i stručnjaci iz udruženja "Privredna snaga Srbije" izneće na jesen svoj program koji je nastavak onog iz 1999; nažalost, tadašnja opozicija, iz znanih razloga, nije ga prihvatila. On se zasniva na pokretanju privrede i iskorišćavanju domaćih izvora. Valja da se sprovedu uštede u državi, jer na javnu potrošnju odlazi 48,6 odsto BDP, i to svesti na 25 posto. Uštedama od jedne milijarde evra finansiraće se proizvodnja s kamatom od 3 do 5 odsto godišnje, uz garanciju hipoteke vlasnika preduzeća. Mora da se pokrene srpski "nju dil", novi poslovi na akcionarskom principu? izgradnja autoputeva Beograd–Subotica, Beograd–Čačak, Pojate–Čačak, 40.000 stanova godišnje i čišćenje 22.000 kilometara kanala da bi se napravila mreža za zalivanje milion hektara. Predlažemo da se 14 miliona kvadratnih metara praznog društvenog poslovnog prostora, u kojem može da se organizuje proizvodnja od četiri milijarde evra godišnje, besplatno ustupi privatnicima koji ulože u novu opremu i zaposle radnike. Nije tačno da u Srbiji nema programe, to govore ljudi koji nikada nisu sticali pare na tržištu. Evo računice: oko 60.000 privatnih preduzeća kreditirate sa 50.000 evra, uz kamatu od 3 do 5 odsto godišnje, uložite tri milijarde evra i zaposlite 120.000 ljudi. Ukoliko želimo da se brzo razvijamo, stope razvoja moraju da budu iznad 10 odsto, našoj privredi treba godišnje 50.000 malih i srednjih preduzeća. • Odakle novac? – Novac ne bismo tražili od MMF–a, jer ne možemo da prihvatimo uslovljavanje za sprovođenje pogrešnog pristupa. Gde su izvori? Građani u slamaricama drže pet milijardi evra, siva ekonomija iznosi šest milijardi, devizne rezerve se procenjuju na 2,7, nova štednja dostiže oko milijardu, a pet milijardi je prošle godine ostalo kod stanovništva, ako se prati finansijska razmena između države i naroda. To je 20 milijardi evra za investicione fondove. Treba smanjivanjiti sve poreze na 4 do 8 odsto, uvesti unutrašnju liberalizaciju u privredi, pospešiti privatne berze i omogućiti građanima i preduzećima da daju i uzimaju kredite u devizama. Ako se naše rasejanje uključi, pored znanja i lobiranja, eto više od 25 milijardi dolara kapitala za ubrzani razvoj. Na kraju, ne treba isključiti ni naše poslovne partnere iz sveta. Slovenački uzor • Radili ste u konsultantskim timovima vlada pojedinih uspešnih tranzicionih zemalja. Kakva su njihova iskustva? – Neoliberalni koncept se zasniva na ideji da bogati postanu bogatiji, a siromašni siromašniji. On je doveo do kraha: 1994. Meksiko, 1997. istočnoazijska kriza, koja je potresla 40 odsto svetskih finansija, 1998. ruska kriza, 1999. pad reala u Brazilu i 2001. agonija Argentine. Recepti za izlazak iz krize su bili pogrešni. Taj scenario sa šok-terapijom danas je glavna ideologija u Srbiji, zato sam na samom početku ustao u odbranu sopstvenog puta u reforme. Da sam bio u pravu najbolje govori izveštaj američkog Kongresa od 17. juna, u kome se kaže da MMf ne zna da upravlja krizama, da ih izaziva, jer od 135 nedaća su predvideli svega 14! Među najboljim obrascima tranzicije je slovenački. Slovenija je odbila savete birokrata iz MMF–a i danas izvozi osam milijardi dolara; četiri puta veća Srbija jedva izveze 2,2 milijarde. Nisu Slovenci ni vredniji, ni pametniji od nas, ali su napravili privredni sistem okrenut razvoju, u kojem se privatizacijom ne rasprodaje imovina. Nobelovac Džozef Stiglic nam je poručio da ne slušamo birokrate iz MMF- a i da ne uzimamo strane savetnike. Mogli smo ga, poslušati, nije zalud dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju. Živomir Milenković | |||||
Title: Message
