M I Š LJ E NJ E
O bratstvu dva naroda
Srbija je ostala bez Kosova, svoje kolevke, a Jerušalaim se deli na dva dela
Postoji apsolutna sličnost srpskog i jevrejskog naroda. Tu sličnost pokušavaju neki neodgovorni elementi - neljudi da unište u srcima, kako Jevreja, tako i Srba. Zato preduzimaju puno neodgovornih i tužnih koraka da bi to ostvarili.
Vraća se Sinaj, zemlja u kojoj je Mojsije primio Toru. Stvara se neka tužna palestinska oblast, sve u nadi da će se davanjem zemlje dobiti mir. A da li mira ima? U Jerusalimu i po Izraelu pršte bombe, a samoubice ubijaju sebe i Izraelce. Nažalost, postoje i neki nazovi Jevreji, koji tu ideju o kupljenom miru podupiru, i to za razliku od onih pravih Jevreja koji čuvaju Svetu zemlju Izrailja i koji uzvikuju u svetu, a i u Izraelu LEŠANA HABA BI JERUŠALAIM (dogodine u Jerusalimu). Za njih Jerušalaim znači njihovo srce i centar sveta. Jerušalaim, nepodeljen sa hramom i to trećim na brdu Morija. To mi ovde znamo u Srbiji. Znamo da je svaka stopa zemlje EREC IZRAELA koja se otrgne od njega i da nekom drugom krvava rana na telu jevrejskog a i srpskog naroda.
Isto tako, mi se nadamo da svi znaju da je Kosovo naš Jerusalim i da nam je oteto. Ne zaboravimo da sve ono ružno što pogodi srpski narod, za kraće vreme pogađa jevrejski narod i njegove prave sinove u EREC IZRAELU i celom svetu.
Srbija je ostala bez Kosova, svoje kolevke, a Jerušalaim se deli na dva dela. Plašimo se za njega jer je i on pomalo naš. Naš u srcima, jer mi smo jedno. A to jedno danas svi zli ljudi hoće da razdvoje. To razdvajanje ima za cilj slabljenje, kako Srba i Srbije, tako i Jevreja Izraela. Zato smatram da se moramo više približiti jedni drugima i pomagati jedni druge.
Enriko Josif je za sebe govorio: "Ja sam Srbin Mojsijeve vere". U toj rečenici se ogleda ono što spaja naša dva naroda, a što mnogi zli ljudi negiraju.
Nikada u Srbiji nije bilo antisemitizma. Čak u Ustavu Srbije iz 1888. godine prvi put u svetu, od svih ostalih Ustava svih drugih zemalja, glasno je i jasno rečeno: "Građani Mojsijeve vere (dakle Jevreji) su isti takvi građani Srbije kao i građani pravoslavne vere..." . Iz ovog ustavnog određenja je izašao i izraz Srbin Mojsijeve vere. Mi, Srbi pravoslavne vere, to ne zaboravljamo. Naša braća Mojsijeve vere su se sa nama rame uz rame borili u svim ratovima.
Nažalost, zli ljudi do danas na sve moguće načine pokušavaju da razbiju ovo naše bratstvo. Zaboravlja se namerno od istih tih ljudi - kako smo zajedno stradali u Drugom svetskom ratu. Zaboravljaju se namerno Jasenovac, Staro sajmište, Glina i druga tužna stratišta gde su nevini pripadnici jevrejskog naroda i srpskog naroda - dakle Srbi Mojsijeve i pravoslavne vere bratski stradali. U tome prednjače oni koji su u svoje vreme stvarali fašizam.
Ti ljudi - neljudi koji su iznedrili antisemitizam i Hitlera, i sada su živi. Njihova duhovna deca - naslednici, vrše antisemitske ispade širom zemljine kugle, a u zadnje, tužno vreme, i u Srbiji. To ne čine pravi Srbi, nego antisemiti i sledbenici Hitlera.
Momentalno, srpskom narodu i Srbiji treba vaša pomoć, braćo Jevreji, inače propadamo svi zajedno, vi od jednih, a mi od drugih neljudi. Pomozite nam, kao što smo i mi pomagali vama u Drugom svetskom ratu, onda kad Srbija i Srbi nisu ni sebi mogli pomoći.
Komunističke vlasti, a i kasnije vlasti u nekim državama na Balkanu, učinile su sve da se pomoć Srba Jevrejima u Drugom svetskom ratu zaboravi. Nažalost, negde se i uspelo. Pogledajmo samo broj pravednika proglašenih od strane odgovornih institucija u Srbiji i Hrvatskoj. Znamo ko je osnivao Jasenovac, Gradišku i druga stratišta. Znamo čitav niz Srba koji su krili Jevreje, a kojima to niko nije priznao. Logično da naša braća Mojsijeve vere za to nisu krivi. Krivi su imaoci vlasti u Srbiji, pogotovo posle rata. Nigde se ne pominje ogroman broj Jevreja -srpske braće Mojsijeve vere koji su se borili u jedinicama Draže Mihajlovića i koji su stradali u komunističkim progonima. O tome se prećutkuje, jer su tako želeli novi okupatori - komunisti.
Kako Srbi mogu pomoći Jevreje i Izrael? Vrlo mnogo!
U propagandnom ratu
protiv Jevreja oni su optuženi da ih niko ne voli i da ni sa kim ne mogu da žive
u miru. TO JE LAŽ. Dokaz za to je rečenica Enrika Josifa, Ustav iz Srbije iz
1888. godine i naše zajednički stradanje u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Srbi nisu Poljaci, ni Rusi, ni Nemci. Tu nikad nije bilo progona Jevreja, a
to se namerno sada prećutkuje.
Postojanje i život Srba razbija ogavnu
antisemitsku floskulu da su Jevreji krivi za sve, da ih ostali narodi ne
prihvataju vekovima i hiljadama godina, da svi ostali narodi navodno sa njima ne
mogu da žive u miru. To pobija činjenica da Srbi i Jevreji godinama i vekovima
žive ne samo u dobrim odnosima, nego mnogo više od toga, da se međusobno žene i
udaju, te da su stvarno, po Enriku Josifu konglomerat Srba i Jevreja.
To bratstvo dva naroda Jevreja i Srba, ti Hitlerovi naslednici žele po svaku cenu da razbiju, jer to bratstvo ruši sve njihove postavke o nekakvoj opravdanosti progona Jevreja - dakle antisemitizma. Zato ponavljamo, to bratstvo dva naroda iskovano u ropstvu, mukama i poniženju, koje je trajalo vekovima i vekovima, ne da se porušiti. Ispunilo se ono što su jedni uzvikivali LEŠANA HABA BI JERUŠALAIM - dogodine u Jerušalaimu, a drugi POVRATIMO KOSOVO. Jedna braća su došla u Jerušalaim kao svoji na svoje, a druga braća na Kosovo kao svoji na svoje.
Logično da to smeta njihovim zajedničkim neprijateljima, a kao i uvek, prvo napadaju Srbiju, a posle se to isto dešava Izraelu. Srbija je ostala bez Kosova, zar da i Izrael - jevrejski narod ostane bez svog Jerušalaima? Nažalost, srpskom narodu se to već desilo, zato čuvajmo Jerušalaim, Jerusalim, kako kažu Srbi, sa željom da se zajedno još dugo i dugo do dolaska Mešijaha ili drugog dolaska Hrista svi zajedno možemo moliti pred Zidom plača, koji je već proplakao. Brdo Morija čeka treći hram, a Kosovo čeka jedan pravi, velelepni spomenik kosovskim junacima - junacima srpske masade.
