Jedne letnje večeri, davne 1766, Bendžamin Frenklin je možda zapazio da je Mars neobično veliki. Godine 1845, pisac Edgar Alan Po je možda digao pogled sa svoje tek objavljene pesme „Gavran“ i konstatovao da je kao krv crvena orbita zemljinog suseda postala izražajnija. Još koliko 1924, Skot Ficdžerald je mogao da zastane na zabavi džez-ejdža da bi se divio svetloj, crvenoj tački koja putuje noćnim nebom.
Tokom svih ovih avgustovskih večeri, Mars i Zemlja su bili udaljeni svega 56 miliona kilometara i ta udaljenost spada u njihove najbliže susrete. Međutim, još od vremena neandertalaca Mars i Zemlja nisu bili tako blizu kao što će biti 27. avgusta 2003. u 9.51 po srednjoevropskom vremenu - 55.758.006 km. Dve planete nisu bile tako blizu u proteklih 60.000 godina!
NASA i Evropska svemirska agencija su iskoristile relativnu blizinu Marsa da pošalju kosmičku letelicu na Crvenu planetu. Astronomima se pruža dosad najbolja prilika - pod uslovom da im vremenski uslovi na Marsu i Zemlji to dopuste - da dobro osmotre svog nebeskog suseda. Tako blizu dve planete će ponovi biti tek 28. avgusta 2287!
Kako će Zemlja izgledati kad se ljudi budu divili Crvenoj planeti kroz skoro tri veka? I da li će na Marsu tada biti ljudi koji će moći da posmatraju kako se Zemlja pomalja na horizontu sa jutarnjim suncem?
Mars je već danas postao mnogo primetniji na jasnom večernjem nebu u pravcu jugoistoka. U narednih nekoliko sedmica, „četvrti kamen od Sunca“ će sijati sjajnije nego ijedno drugo nebesko telo, sa izuzetkom Meseca i Venere. „Mars ne možete da ne vidite, on je svetao i crven“, kaže Majls Stendiš, astronom iz laboratorije „Džet propalšen“.
Aldo Vitaljano, sa Univerziteta u Napulju, izračunao je da Mars nije bio bliži Zemlji još od 12. septembra 57617. godine pre naše ere, kada su neandertalci bili gospodari planete.
Keli Biti, urednik „Skaj i teleskopa“, izjavio je da planira da se „okupa“ u marsovskoj svetlosti u 5.51 ujutru 27. avgusta ove godine.
Pomoću dogleda ili još bolje teleskopa, posmatrači će moći da razaznaju detalje na površini planete. Biti kaže da ćemo i kroz najskromniji teleskop moći da vidimo Marsovu južnu ledenu kapu.
Iduće sedmice astronomi će poslati radio-talase sa antena na Zemlji, koji će se odbiti o Marsovu površinu da bi proučili teren na koji će se u januaru spustiti jedan od dva rovera NASA. Blizina planete će doprineti oštrini radarske slike, izjavio je Albert Haldeman, zamenik šefa misije rovera.
Planetarijumi širom sveta planiraju da organizuju „žurke“ posmatranja Marsa koje će početi uveče 26. avgusta, a teleskop „Habl“ će da napravi „portret“ Marsa u gro planu.
Inače, naučnici su odbacili teoriju da je Mars bio topla, vlažna planeta sa gustom atmosferom i dubokim okeanima, što su neophodni uslovi za razvoj života, piše londonski „Indipendent“, a prenosi agencija Srna.
Globalni istraživač Marsa, brod koji se nalazi u orbiti planete, nije uspeo da pronađe hemijske tragove koji bi dali indicije da su na planeti nekada postojale velike vodene površine. Ovo otkriće je ozbiljan udarac teoriji da je primitivan život nekada, možda, postojao na Marsu.
Analizom podataka koje je poslao istraživački brod, naučnici sa Univerziteta Arizona utvrdili su minimalne tragove karbonata, a ne velike količine ove materije, što bi predstavljalo dokaz da je Mars nekada imao okeane. Mars je sada veoma hladna planeta sa tankom atmosferom od karbon-dioksida, koja nije u stanju da zadržava toplotu, niti vodu. Život na površini planete bi bio nemoguć, ali postoje minimalne šanse za postojanje života na većim dubinama ispod površine.
Činjenica da na Marsu nema ledenih površina, verovatno znači da je planeta oduvek bila ovakva, zaključili su naučnici.
CDC/JS
Vidi se i iz Srbije
BEOGRAD (Tanjug) - Stanovnici Srbije i Crne Gore planetu mogu da prate tokom većeg dela noći, počev od njenog večernjeg izlaska na istoku. Povodom velike opozicije Marsa, Narodna opservatorija društva na Kalemegdanu će biti otvorena za posetioce svake vedre večeri od 26. avgusta do 6. septembra, uključujući i ove dane, i to do 23.30 sati. Sva predavanja u okviru Šestih letnjih astronomskih susreta, koji počinju 29. avgusta, biće posvećena planeti Mars. Predavanja se održavaju u Planetarijumu društva koji se nalazi na Kalemegdanu.
Sve što ste hteli da znate o Marsu
- Mars obiđe Sunce za 687 dana, dok Zemlja taj put prevali za 365 danaS. Crvena boja planete potiče od rđe - oksidisanih minerala gvožđa u površinskim stenama planete.
- Pošto je znatno manji od Zemlje (prečnik ekvatora mu je 6.791 km), gravitacija na Marsovoj površini dostiže tek trećinu Zemljine. Astronaut koji na Zemlji ima 60 kg, na Marsu bi težio samo 20 kg.
- Dan na Marsu - koji se zove sol - traje samo 37 minuta i 23 sekunde duže od dana na Zemlji, ali pošto mu je orbita dalja od Sunca i eliptičnija od Zemljine, marsovska godina traje 687 dana.
- Atmosferski pritisak na Marsu je isti kao pritisak na 30 km iznad površine Zemlje. Mars ima dva meseca - Fobos i Deimos, za koje se veruje da su „zarobljeni“ asteroidi.
